Инфо

Берза

  • aero 1.049 ▲ 4,90%
  • alfa 26.500 ⚫ 0,00%
  • fint 650 ⚫ 0,00%
  • gfso 787 ▲ 0,77%
  • gsfd 600 ▲ 20,00%
  • impl 3.541 ▼ -1,64%
  • irtl 1.320 ▼ -3,65%
  • jesv 7.020 ▲ 0,29%
  • kmbn 3.204 ▲ 0,13%
  • mtlc 2.100 ▼ -0,05%
  • niis 739 ⚫ 0,00%
  • pdza 10.603 ▲ 0,03%
  • rtar 798 ▼ -0,25%
  • tgas 15.317 ▼ -0,23%
(19. јануар 2020.)

Шанса за малину

фото: сајт healthclub

фото: сајт healthclub

Због лоших временских услова и драстичног пада приноса малине у Чилеу за овим воћем тренутно влада велика потражња у свету. То је довело до раста откупних цена за око 30 одсто на свим тржиштима, па тако у Србији.

Чиле је, уз Србију, последњих деценија међу највећим произвођачима и извозницима малина у свету, па се несташица одражава на поскупљење. Ако се тај тренд настави, незваничне су процене да би наредна сезона могла да буде профитабилнија и за домаће произвођаче. У 2019. откупна цена малине на домаћем тржишту била је од 140 до 180 динара, у зависности од сорте. Процењује се да ће ове године, ако производња буде стабилна, откупљивачи за „микер” плаћати минимално 220 динара, а за „виламет” од 190 до 200.

– Произвођачи малина у Чилеу ових дана се суочавају са веома неповољним временским условима. Због тога ће се наставити тенденција пада производње, што је већ довело до пораста цена. Иначе, њихова најзаступљенија сорта „херитиџ” плаћана је у откупу 1,5 долара, што је знатно повећање у односу на прошлогодишњу цену од 1,2 долара по килограму. Малина је у овом тренутку веома тражена, али је на свим тржиштима има мало – изјавио је Александар Лепосавић, водећи стручњак за малину у Србији.

Лепосавић је истакао да је прошле године у нашој земљи произведено око 53.000 тона овог воћа и да је и код нас заступљен тренд пада производње. Напоменуо је да ће ова година бити на неки начин преломна кад је реч о опстанку домаћих малинара. Ако се, каже, настави досадашњи однос према произвођачима и највећем броју хладњачара, то неће бити добро за очување већ пољуљане позиције српског малинарства. Међутим, додаје, садашње прилике и кретања на тржишту указују да „за наше малинаре долазе боља времена и да треба интензивирати улагања у ову производњу”.

– Слично је и у другим државама. Рецимо, Босна и Херцеговина имале су принос око 9.000 тона, што је велики пад наспрам 22.000 тона, колико су производили раније. Мању производњу бележе и Украјинци. Као и сви већи произвођачи, осим Мексика, који и даље производи 112.000 тона, али се малина из те земље продаје свежа, што значи да се наши извозници на светској тржници не сусрећу са њиховом робом – рекао је Лепосавић.

Како је пренела агенција Рина, Чилеанци се до сада нису сусретали са овако драстичним временским приликама, које изазивају нагло скраћење периода бербе и смањују принос малине, али и другог воћа. То представља највећи проблем произвођачима који немају довољно воде за заливање. Берба првог рода најзаступљеније сорте у овој земљи трајала је веома кратко и убрано је мало плодова. То је проузроковало раст цена сировине за 30 процената по килограму. Та агенција преноси да је берба друге по заступљености сорте „микер” такође кратко трајала, због чега је и цена била за 35 процената виша.

Александар Лепосавић недавно је на конференцији Регионалног савета за јагодичасто воће упозорио да скупа радна снага и ниски приноси по хектару оптерећују производњу малине код највећег броја земаља произвођача. Према подацима Светске организације произвођача и прерађивача малине, производња у свету се у претходних десет година готово удвостручила – са 310.000 тона у 2008. на 590.000 у 2017. години. Србија је 2016. произвела 83.000 тона, а само две године касније 56.000 тона малине.
Каматица

Најновији број

20. фебруар 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa