5. јануар 2021.5. јан 2021.
Фото: Бета
Чадеж: Додатна подршка за најугроженији део предузетничког сектора
Најугроженији део приватног, предузетничког сектора, моћи ће да рачуна и на додатну подршку чије модалитете, на основу предлога привреде, Привредна комора Србије (ПКС) разматра заједно са надлежним министарствима, рекао је председник ПКС Марко Чадеж.
"Јасно је да будуће мере државне помоћи више не могу бити линеарне, једнаке за све компаније, већ усмерене ка онима којима је помоћ најпотребнија – ка најугроженим делатностима и малим бизнисима. Разговарамо, рецимо, о могућностима додатне подршке путничком саобраћају који је претпрео, као и туризам, велике губитке", рекао је Чадеж у интервјуу агенцији Бета.
Истакао је да је важно да се настави са јаким гарантним шемама да би се државним гаранцијама умањио ризик банака да инвестирају у мала и средња предузећа, а привредницима обезебедили што повољнији кредити, као и да максимално буду искоришћене могућности програма европских и америчких партнера као што су ДФЦ, Европска банка за обнову и развој, Европска инвестициона банка.
"Међутим, што криза дуже траје, све је извесније да ће, као и свуда у свету, привреда морати да преиспита и прилагоди правила пословања, а државе терапију – мере подршке корпоративном сектору, како би се очувало здравље компанија на дуже стазе и подржали они бизниси који могу да преживе и одрживо послују", рекао је Чадеж.
Подсећајући да је у протеклих годину дана највећа брига била да се сачува ликвидност компанија, он је оценио да је сада битно да се не удје у кризу солвентности, односно да се из ликвидности подржи солвентност и преиспита стечајно законодавство, како се не би догодили масовни стечајеви, као и да се подрже предузећа која имају реалну пословну и тржишну перспективу да реструктуришу своје билансе.
"Важно је и да размишљамо какве су нам гарантне шеме потребне, коме и како да пласирамо новац, који је сада јефтин и очигледно ће бити још неко време, да та 'инфузија' оде у секторе који заиста имају будућност", рекао је Чадеж.
Председник ПКС сматра и да ће институције морати да буду припремљене да на време реагују како би се људе који буду долазили на тржиште рада из угрожених делатности оспособили за неке нове послове.
"Мораћемо и да унапређењем инфраструктуре подржимо раст онлине трговине и секторе, попут логистике, коју, због промењеног начина куповине и пословања, очекује интензиван раст", казао је Чадеж.
По његовим речима привреда Србије је боље него што је ико очекивао поднела ударе корона вируса, избегла је веће губитке са којима се суочавају и много развијеније економије и у 2021. годину ушла са очуваним производним и извозним капацитетима и стабилном економском основом за прогнозирани раст од пет до шест одсто.
"Сачували смо радна места, није дошло до масовних отказа. Укупан број запослених, према последњим доступним статистичким подацима за десет месеци, већи је 2,3 одсто него у истом периоду прошле године, незапосленост је остала испод 10 одсто, а према информацијама Националне службе за запошљавање, на тржиште рада у 2020. пријављивило се мање људи који су изгубили посао него у претходној години", рекао је Чадеж.
Додао је да су очуване фирме, одржана њихова ликвидност и да је у години пандемије било 36.000 новооснованих бизниса, колико је нових фирми и предузетника регистровано у Агенцији за привредне регистре за 11 месеци, док је број угашених значајно мањи него у претходној години.
"Захваљујући мерама државне помоћи, чак ни у сектору туризма и угоститељства, који је због пандемије имао велики пад прихода, посебно девизног, и који ће без сумње морати да претпри велике структурне промене, за сада није било масовних отпуштања и гашења фирми - затварања хотела, ресторана, кафића…. Из евиденције АПР, закључно са новембром обрисано је око 2.800 фирми и предузетника из овог сектора, укључујући и туристичке агенције и друге припадајуће делатности, што је за око 40 одсто мање него у 2019. години. Медју њима су и они који су брисани због проблема у пословању и пре короне, након спроведеног поступка принудне ликвидације или због тога што су им пословни рачуни били блокирани две године узастопно", рекао је Чадеж.
Навео је да је, према подацима Централног регистра обавезног социјалног осигурања, укупан број запослених радника у компанијама туристичко-угоститељског сектора, по свим основама, од стално запослених до оних који су имали уговоре о привременим и повременим пословима, за 11 месеци 2020. године смањен је два одсто, а код предузетника повећан пет одсто у односу на исти период прошле године.
"Упркос неизвесности због продужене кризе на здравственом плану, која би на неколико месеци могла да одложи почетак опоравка европске економије, одакле нам долазе најважнији спољнотрговински партнери, ја сам оптимиста када је о српској привреди реч. Посебно због чињенице да је Србија медју првим земљама које су кренуле са вакцинацијом. Да бисмо обезбедили услове за нормално пословање и привредни раст предуслов број један јесте да се вирус стави под контролу. Без тога све процене и бројке и добри сигнали са међународног тржишта, неће много вредети", указао је Чадеж.
Он је рекао да је веће ангажовање домаћих компанија, као изводјача, подизводјача и добављача, у реализацији инфраструктурних и других великих пројекта које финансира држава, једна од мера које је ПКС, на иницијативу привредника, предложила влади како би се ублажио проблем смањене тражње на домаћем и иностраном тржишту.
"На пројектима, за које је држава у 2021. наменила чак 330 милијарди динара односно 5,5 одсто БДП, могу да се упосле не само градјевинска оператива, пројектанти и произвођачи грађевинског материјала, већ и индустрија – металска, електро, дрвопрерадјивачка, производјачи техничког текстила… Посла има и за сектор услуга, од транспорта робе до ИТ-а који својим решењима итекако може да допринесе ефикаснијој реализацији пројекта", казао је Чадеж.
Додао је да је важно и да локалне компаније буду што више укључене у добављачке ланце великих извозника, домаћих и страних, и да се настави са привлачењем страних улагања у производњу робе више додате вредности за извоз, које би упослиле и домаће фирме.
"Нашим извозницима би од користи било и повећање фонда за осигурање извозних послова, нови споразуми о слободној трговини, помоћ у наступу на ваневропским, брзорастућим тржиштима… Комора је своју подршку интернационализацији пословања привреде већ прилагодила новим околностима кроз, рецимо, организацију онлине сусрета привредника са потенцијалним партнерима из света и подршку дигитализацији пословања привреде", рекао је Чадеж.
На питање могу ли се очекивати нове домаће и стране инвестиције у случају повољније ситуације везано за пандемију, он је рекао да корона вирус ни протекле године није зауставио ни домаће, јавне и приватне, нити стране инвестиције.
"Рачунамо да је током пандемије у привреду, фабрике, нове погоне, модерну технологију, уложено око 2,5 милијарди евра директних страних инвестиција. Према подацима Развојне агенције Србије у 2019. и 2020. закључено је више од 70 уговора о инвестицијама које су прошле године реализоване, планираном динамиком, неке већ и завршене, а држава преговара са потенцијалним улагачима о око 50 нових инвестиционих пројеката", рекао је председник ПКС.
Навео је да се, после Тојо тајерс (Тојо Тyрес), очекује долазак још једног јапанског инвеститора, да је Континентал (Цонтинентал) најавио нову фабрику код Новог Сада и да ће Магна, која је у јуну почела производњу у Алексинцу, градити свој погон што ће јој омогућити да прошири капацитете и запосли нове људе.
"Очувана маркоекономска стабилност и компаније, потврдјени кредитни рејтинг, очекивани раст у овој години и бољи изгледи од већине упоредивих економија, повећавају наше шансе у трци за нове инвестиције, посебно западноевропских компанија које ће, очекивано, своје погоне са удаљенијих пословних дестинација селити ближе кући", рекао је Чадеж.
Како је истакао, посебно радују најаве великих инвестиција домаћих пословних система, који појединачно планирају улагања и од 50 и више милиона евра, али је за опоравак и даљи раст привреде једнако важна подршка и здравим мањим и средњим компанијама да наставе да улажу у ширење пословања и развој.
"Јасно је да будуће мере државне помоћи више не могу бити линеарне, једнаке за све компаније, већ усмерене ка онима којима је помоћ најпотребнија – ка најугроженим делатностима и малим бизнисима. Разговарамо, рецимо, о могућностима додатне подршке путничком саобраћају који је претпрео, као и туризам, велике губитке", рекао је Чадеж у интервјуу агенцији Бета.
Истакао је да је важно да се настави са јаким гарантним шемама да би се државним гаранцијама умањио ризик банака да инвестирају у мала и средња предузећа, а привредницима обезебедили што повољнији кредити, као и да максимално буду искоришћене могућности програма европских и америчких партнера као што су ДФЦ, Европска банка за обнову и развој, Европска инвестициона банка.
"Међутим, што криза дуже траје, све је извесније да ће, као и свуда у свету, привреда морати да преиспита и прилагоди правила пословања, а државе терапију – мере подршке корпоративном сектору, како би се очувало здравље компанија на дуже стазе и подржали они бизниси који могу да преживе и одрживо послују", рекао је Чадеж.
Подсећајући да је у протеклих годину дана највећа брига била да се сачува ликвидност компанија, он је оценио да је сада битно да се не удје у кризу солвентности, односно да се из ликвидности подржи солвентност и преиспита стечајно законодавство, како се не би догодили масовни стечајеви, као и да се подрже предузећа која имају реалну пословну и тржишну перспективу да реструктуришу своје билансе.
"Важно је и да размишљамо какве су нам гарантне шеме потребне, коме и како да пласирамо новац, који је сада јефтин и очигледно ће бити још неко време, да та 'инфузија' оде у секторе који заиста имају будућност", рекао је Чадеж.
Председник ПКС сматра и да ће институције морати да буду припремљене да на време реагују како би се људе који буду долазили на тржиште рада из угрожених делатности оспособили за неке нове послове.
"Мораћемо и да унапређењем инфраструктуре подржимо раст онлине трговине и секторе, попут логистике, коју, због промењеног начина куповине и пословања, очекује интензиван раст", казао је Чадеж.
По његовим речима привреда Србије је боље него што је ико очекивао поднела ударе корона вируса, избегла је веће губитке са којима се суочавају и много развијеније економије и у 2021. годину ушла са очуваним производним и извозним капацитетима и стабилном економском основом за прогнозирани раст од пет до шест одсто.
"Сачували смо радна места, није дошло до масовних отказа. Укупан број запослених, према последњим доступним статистичким подацима за десет месеци, већи је 2,3 одсто него у истом периоду прошле године, незапосленост је остала испод 10 одсто, а према информацијама Националне службе за запошљавање, на тржиште рада у 2020. пријављивило се мање људи који су изгубили посао него у претходној години", рекао је Чадеж.
Додао је да су очуване фирме, одржана њихова ликвидност и да је у години пандемије било 36.000 новооснованих бизниса, колико је нових фирми и предузетника регистровано у Агенцији за привредне регистре за 11 месеци, док је број угашених значајно мањи него у претходној години.
"Захваљујући мерама државне помоћи, чак ни у сектору туризма и угоститељства, који је због пандемије имао велики пад прихода, посебно девизног, и који ће без сумње морати да претпри велике структурне промене, за сада није било масовних отпуштања и гашења фирми - затварања хотела, ресторана, кафића…. Из евиденције АПР, закључно са новембром обрисано је око 2.800 фирми и предузетника из овог сектора, укључујући и туристичке агенције и друге припадајуће делатности, што је за око 40 одсто мање него у 2019. години. Медју њима су и они који су брисани због проблема у пословању и пре короне, након спроведеног поступка принудне ликвидације или због тога што су им пословни рачуни били блокирани две године узастопно", рекао је Чадеж.
Навео је да је, према подацима Централног регистра обавезног социјалног осигурања, укупан број запослених радника у компанијама туристичко-угоститељског сектора, по свим основама, од стално запослених до оних који су имали уговоре о привременим и повременим пословима, за 11 месеци 2020. године смањен је два одсто, а код предузетника повећан пет одсто у односу на исти период прошле године.
"Упркос неизвесности због продужене кризе на здравственом плану, која би на неколико месеци могла да одложи почетак опоравка европске економије, одакле нам долазе најважнији спољнотрговински партнери, ја сам оптимиста када је о српској привреди реч. Посебно због чињенице да је Србија медју првим земљама које су кренуле са вакцинацијом. Да бисмо обезбедили услове за нормално пословање и привредни раст предуслов број један јесте да се вирус стави под контролу. Без тога све процене и бројке и добри сигнали са међународног тржишта, неће много вредети", указао је Чадеж.
Он је рекао да је веће ангажовање домаћих компанија, као изводјача, подизводјача и добављача, у реализацији инфраструктурних и других великих пројекта које финансира држава, једна од мера које је ПКС, на иницијативу привредника, предложила влади како би се ублажио проблем смањене тражње на домаћем и иностраном тржишту.
"На пројектима, за које је држава у 2021. наменила чак 330 милијарди динара односно 5,5 одсто БДП, могу да се упосле не само градјевинска оператива, пројектанти и произвођачи грађевинског материјала, већ и индустрија – металска, електро, дрвопрерадјивачка, производјачи техничког текстила… Посла има и за сектор услуга, од транспорта робе до ИТ-а који својим решењима итекако може да допринесе ефикаснијој реализацији пројекта", казао је Чадеж.
Додао је да је важно и да локалне компаније буду што више укључене у добављачке ланце великих извозника, домаћих и страних, и да се настави са привлачењем страних улагања у производњу робе више додате вредности за извоз, које би упослиле и домаће фирме.
"Нашим извозницима би од користи било и повећање фонда за осигурање извозних послова, нови споразуми о слободној трговини, помоћ у наступу на ваневропским, брзорастућим тржиштима… Комора је своју подршку интернационализацији пословања привреде већ прилагодила новим околностима кроз, рецимо, организацију онлине сусрета привредника са потенцијалним партнерима из света и подршку дигитализацији пословања привреде", рекао је Чадеж.
На питање могу ли се очекивати нове домаће и стране инвестиције у случају повољније ситуације везано за пандемију, он је рекао да корона вирус ни протекле године није зауставио ни домаће, јавне и приватне, нити стране инвестиције.
"Рачунамо да је током пандемије у привреду, фабрике, нове погоне, модерну технологију, уложено око 2,5 милијарди евра директних страних инвестиција. Према подацима Развојне агенције Србије у 2019. и 2020. закључено је више од 70 уговора о инвестицијама које су прошле године реализоване, планираном динамиком, неке већ и завршене, а држава преговара са потенцијалним улагачима о око 50 нових инвестиционих пројеката", рекао је председник ПКС.
Навео је да се, после Тојо тајерс (Тојо Тyрес), очекује долазак још једног јапанског инвеститора, да је Континентал (Цонтинентал) најавио нову фабрику код Новог Сада и да ће Магна, која је у јуну почела производњу у Алексинцу, градити свој погон што ће јој омогућити да прошири капацитете и запосли нове људе.
"Очувана маркоекономска стабилност и компаније, потврдјени кредитни рејтинг, очекивани раст у овој години и бољи изгледи од већине упоредивих економија, повећавају наше шансе у трци за нове инвестиције, посебно западноевропских компанија које ће, очекивано, своје погоне са удаљенијих пословних дестинација селити ближе кући", рекао је Чадеж.
Како је истакао, посебно радују најаве великих инвестиција домаћих пословних система, који појединачно планирају улагања и од 50 и више милиона евра, али је за опоравак и даљи раст привреде једнако важна подршка и здравим мањим и средњим компанијама да наставе да улажу у ширење пословања и развој.
Бета
Актуелно
Најновији број
25. април 2024.
