Хирурзи Шапчанину спасили ишчупану руку

Тим хирурга Клиничког центра Србије, Клиника за максилофацијалну хириргију Ургентног центра, на челу са др Слађаном Анђелковић Матић извео је право чудо и светски подвиг када су у само месец дана муњевитом реакцијом једном младићу спасили руку до лакта од ампутације, а другом пришили целу откинуту шаку!

"У суботу 27. марта добили смо хитан позив колега из Шапца да имају пацијента Б.М коме је индустријска машина за драње јагањаца скоро ишчупала руку из лакта, свукла целу кожу и покидала лигаметне. У року од пола сата све је било спремно и хитно смо ушли у операциону салу, санирали обе кости подлактице, исечене лакат фиксирали, зашили ране", објашњавају наши стручњаци.

"Пацијент је сада добро, опоравља се и већ може да покреће руку, а захваљући муњевитој реакцији нисмо морали да пресађујемо кожу. Са мном су тада били др Марко Синић, др Урош Станковић, др Рада Клачар, без чије помоћи не бисмо ништа могли да урадимо. У таквим ситуацијама је сваки минут важан, јер да нисмо то урадили, артерија би пацијенту отишла у торбовзу, добио би гангрену и остао без руке", објашњава др Анђелковић и каже да у Ургентном центру КЦС никад не одустају од покушаја да спасу људима делове тела, па чак и када некада помисле да је немогуће.

"Друга операција трајала је читаву ноћ, четвртак на петак, и то девет сати. Стигао на је Н.Д. (22), јако млад дечко из Горњег Милановца коме је шака десне руке била потпуно откинута пресом за камен, а са њим је траспортована и откинута шака! Казао је после да није ни схватио шта се десило и да му је машина однела руку... Исто смо за пар сати ушли у операциону салу, заједно са др Сузаном Милутиновић, др Марином Брндушић, др Катарином Гамбирожом и сјаљном младом анестезиолошињом Светланом Срећковић", наводе лекари.

"Као што видите са мном је било много жена које су се храбро бациле на посао, као и увек са најтежим задацима. Прво смо спасавали кости шаке, затим пришивали тетиве и артерије, а тек онда када се успоставила цирклулација кренули смо на шивење вена. Није било ни мало лако, али најважније је да смо том младом створењу спасили шаку и он се такође добро опоравља."

Клиника за максилофацијалну и реконструктивну хирургију УЦ КЦС у Београду је једина таква у целој земљи и код њих се шаљу најтежи случајеви не само из Србије већ и из Црне Горе, Републике Српске и других држава.

"Нећу да лажем да је било лако, сви лекари су преморени јер радимо и смене и у ковид одељењима. Ја сам то вече рецимо била приправна за одлазак у Црвену зону и да су ме звали, неко би други радио операцији", наводи др Слађана.

Доктори су уморни, али дају све од себе и увек нам је најважније да спасимо људи и делове тела, да неко не заврши са протезом, јер то оставља тешке физичке и психичке последице на пацијента. Нема веће сатисфакције кад видите захвалност на њиховим лицима, а са многима од њих останемо и блиски јер рехабилитација зна да потраје дуго", каже она.