Инфо

8. јануар 2022.8. јан 2022.
Драган Илић, најтрофернији српски џокеј (Фото: Глас Подриња)

Драган Илић, најтрофернији српски џокеј (Фото: Глас Подриња)

Драган Илић, најтрофејнији српски џокеј

Драган Илић, најтрофејнији српски џокеј: Све бих опет поново

Као младић одлази из Југославије у потрагу за каријером, срећом и авантуром. Аустрија, Немачка, Холнадија, Француска освојене су и број победа премашио је 1.000. Никада није одустао, а богата каријера џокеја допуњена тренерским успесима. Борбеност и чврст карактер донели су му надимак Зверка. Најдража победа остварена у родној земљи
Драган Илић рођен је у малом владимирачком месту Звезд, средином педесетих година протеклог века у времену када Исток и Запад привидно стављају тачку на све размирице и гледају ка светлијој, бољој будућности. И баш као да тај тренутак савршено описује читав његов животни пут и карактер. Словенска душа и германска дисциплина сусреле су се у једној особи.

Као младић одлази из Југославије, државе где се сударају и прожимају сви ветрови света и дају крила за достизање недостижног, баш у инат свима, са поносом и пркосом, пратио је своју прву љубав кроз Европу, без задршке и калкулације. Са расним коњима освајао је стазе, стизао на циљ први, славио победе и постао најтрофејнији српски џокеј.

Бег у сусрет судбини


Као и друге животне приче и ова почиње у детињству, колевци зрелог човека. Одрастао је у скромним условима, али сложној породици гледајући са жаром како отац и брат седлају коње и учествују у тркама. Већ тада дилеме није било, пронашао је себе и пут који ће следити. Братов одлазак у Београд за њега био је прекретница и прва станица.

-Мислим да нико није волео коње више од мог оца Милорада. Од њега смо наследили ту љубав и страст. Брат Милош је први отишао из села за престоницу код чувеног тренера. Желео сам да идем са њим. То се није допало породици. Неко је морао да остане на селу, али моја мајка, Нада, је инсистирала да се и мени пружи прилика једнака као и брату. Увек нас је подржавала, била је веома благе нарави и захваљујћи њеном залагању добио сам шансу- каже Драган Илић о испуњењу тинејџерског сна и одласку за Београд не слутећи да је то тек почетак плодне спортске каријере.

-Сећам се да сам у нашој земљи први пут јахао 1969. године, у Београду, трка Експрес, коњ је био Бизмарк, газда Душан Манојловић. Победио сам тада. За мене је ергела у Карађорђеву била нешто изузетно и посебно. Тренери су приметили да имам нешто и да могу да будем добар. Наредне године смо ишли у Беч и тада сам одлучио, не враћам се у Југославију - апострофира Илић одлуку донету пре пет деценија.

Иако малолетан, без детаљног плана и дозволе тренера, родитеља истрајао је у намери. Сценарио помало филмски, а како каже, вероватно су и наслутили шта је наумио.

-Интересовали су се за мене још током сезоне, посебно Французи. Тада су питали Ацу Стокића и Симу Савића, нашег тренера, да ли бих остао. Вероватно су осетили моју жељу. План је био да путујем са коњима и футер мајстором. Пред повратак у Карађорђево, спаковао сам дрва и цигле у кофер уместо ствари. Смислио сам план да отворим капију и побегнем. Сакрио сам се и чекао. Тек на граници су приметили да ме нема. Морам да признам да су инсистирали да се вратим, али сам био изричит. Рекао сам и оцу и мајци да се не враћам. Имао сам среће да је један имућан човек, који није имао деце, желео да буде мој покровитељ, а потом је и сестра са мужем стигла из Југославије. Тако је све почело - кроз осмех објашњава Илић свој први „несташлук“. Уследиле су године успеха, пехара, медаља.
-Већ 1971. као ученик сам постао шампион и био на другом месту као џокеј. Касније и првак Европе, 1978. Пет година сам био шампион и из Аустрије сам отишао у Немачку.

Најдража победа у каријери са Дафином


Илић је 1975. године тријумфовао у Југословенском дербију са Дафином III и временом 2:50.0, тренер је био Јосип Колар.

-Када сагледам све своје успехе, више од 1.000 победа у Европи, најдража ми је у Дербију са 19 година. Тај тренутак у мојој души је остао забележен као нешто посебно и не могу да се мере тријумфи нигде у Европи са тим у Београду. Исто тако тренутак највеће туге у спортској каријери био је на истом месту. Све процедуре су испоштоване, а пред сам Дерби речено је да сам сувише лаган и да нећу јахати. То ме веома повредило и доживео сам то као велику неправду. Ни дан данас не знам шта се догодило. Победу је однео мој пријатељ и мајстор Жереар Мартен. Нисам дозволио да ме то сломи, само сам постао јачи - каже са сетом чувени јахач освајач Аустријског, Мађарског, Холандског дербија.

Прилике за одлазак на друге континенте нису изостале, али одабрао је да му база буде Немачка.

-Имао сам понуде да идем у Америку, Аустралију, али нисам отишао. Увек сам остао Драган Илић, Србин. Волим своју земљу. Имам наш пасош, иако су говорили да је боље да другачије мислим и поступам. Никада се не предајем. Увек сам истицао да сам немачки, аустријски шампион, али Југословен/Србин. Странцима је теже да се докажу - наглашава Илић неједнакост у спорту коме је посветио цео живот. Део каријере обележио је тренерски ангажман. Уверен је да је бољи тренер него џокеј, што потврђује податком да није увек бирао најбоља грла.

-Са најлошијим коњима сам побеђивао. Да ли је то лудост, или храброст, не знам. Бирао сам другачији пут, као да ме нека невидљива сила водила и чувала. Свог Литрона сам одабрао на необичан начин. Можда је он одабрао мене - препричава Драган судбински сусрет. Верује да се све дешава са разлогом и да ништа није случајно.

-Сви су се смејали зато што сам купио Литрона, јер није био савршен. Када сам долазио у ергелу на тренинг на изласку из аута угледам мали рам и слику на којој пише „Мисли на мене“. Понео сам сувенир са собом и отишао на аукцију коња са пријатељем. Угледао сам ждребе које није изгледало посебно, али ме приметило. Одлучио сам да ће бити моје. Са њим сам све освајао. Баден, Минхен, Дортмунд. Никада немачки коњ није добио двогодачку трку у Паризу. Први је био Литрон - поносно прича Илић и открива једну од анегдота. Ни сада не зна да ли је то била лудост, или невероватна храброст.

-Нисам имао визу да идем преко границе за једну од трка, те ме је пријатељ из Беча возио сакривеног у свом ауту. Путовао је са женом и дететом како нико не би посумњао. Његова жена је била дивна, прелепа и очарала је појавом царинике на граници. Када су је питали су шта превозе у гепеку, ја нисам дисао. Казна за такав преступ је 20 година затвора. То је за мене највећи понос, али и глупост коју сам урадио у животу. По преласку границе нисам могао одмах да изађем из аута и тако сам се возио неколико километара. Пред сам хиподром сам се обукао, а трка само што није почела. Мислили смо да нећу стићи. У минут сам стигао.


Пад није зауставио каријеру


Због борбености, карактера и снаге Драган је добио надимак Зверка, а тешко да би без срчаности, истрајности могао да превазиђе све препреке на стазама судбине. Пад са коња у самом финишу трке захтевао је озбиљан опоравак, али није одустао. Неколико недеља након несреће поново је био у седлу и на победничкој позицији. Ожиљак на руци двоструки је подсетник, пада, али и поновног уздизања.
-Мислим да ме Бог тада спасао. Увек сам се борио. Свима се догоди пад, али питање је када и како ћемо устати. После 11 недеља, из болнице на Дедињу поново на стази. Дерби двогодаца, коњ Twist king. Та трка је специфична по томе што је и коњ имао мању повреду током тренинга. Веровао сам да ће све бити добро, да можемо бити најбољи. Осећај ми то говори. Неке ствари се не могу научити, или то носиш у себи, или не. Дубоко верујем свом осећају, инстинкту. Никада ме није преварио.


После 15 година поново у седлу


Илић је пре одласка у пензију још једном тестирао себе и своје границе. У једном тренутку је одлучио да још увек може да парира знатно млађим џокејима. Ово није била само пука одлука, него и обавеза да не изневери себе и тај осећај који га је водио кроз каријеру.

- После паузе од 15 година сам се вратио у седло. Смршао сам 17 килограма за седам недеља, али то је био само део процеса. Било је потребно много менталне и физичке снаге за све. Одгајио сам свог коња Cuoro de Lute и побеђивали смо. Након тога сам одлучио да је доста. Желим да у својој земљи проведем пензионерске дане - каже Драган за крај разговора, а на питање да може да нешто промени, шта би то било одлучно и јасно одговара:
- Да кренем поново, све бих исто урадио. Без размишљања.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa