28. октобар 2022.28. окт 2022.

Омладински активизам: Између „Хоћу“ и „Могу“

„Активизам младих у многој мери доприноси и ужој и широј друштвеној заједници. Сваки човек је у неком тренутку био млад, и наши родитељи, баке, деке и друго, али потребе нису биле исте. Некада је младима нешто друго било приоритет, а данас можда нешто сасвим различито“, каже Славиша Ковач председник Управног одбора Асоцијацијe Дуга

Шта за младе значи омладински активизам и колико средина у којој одрастају, образовање утиче на њихово схватање активизма? Да ли верују да својим ангажовањем могу да мењају локалну заједницу, друштво и буду носиоци промена? Одговоре на наведeна питања покушали смо да добијемо од младих Шапчанки и Шапчана, али малобројни су исказали жељу да поделе своја размишљања на ову тему. Пасивност, или недовољно познавање термина активизам иду у прилог не тако позитивној статистици различитих истраживања.

У Алтернативном извештају о положају и потребама младих за 2022. годину Кровне организације младих Србије наведено је да 57,4% младих као проблем види мали утицај на доношење одлука. Оно што забрињава је да је односу на 2017. проценат већи за 10, када је био 47%.

Иако незадовољни приликама у друштву само 18% њих партиципира у друштву као чланови неког удружења. Верују да не могу мењати ствари, те и не учествују, што доводи до пасивности и зачараног круга. Одговор на питање „Да ли се он може „разбити“?“ треба потражити на више нивоа. Едукација, охрабривање младих да се покрену и буду покретачка снага дуготрајан је процес.

Како је питање активизма значајно за побољшање положаја младих и остварење њхових циљева кроз удруживање и заједничко деловање они који припадају позитивној статистици и активно партиципирају у друштвеним дешавањима верују да помака може бити, али уз умрежавање организација цивилног друштва, локалних самоуправа, институција, образовних установа.

Славиша Ковач, припада категорији младих људи, али захваљујући константном усавршавању у домену активизма од јула текуће године налази се на челу Управног одбора Асоцијације Дуга.

Колико може активизам младих људи да мења средину, односно колико и у којом сегментима млади могу бити енергија промене у средини?
Активизам младих у многој мери доприноси и ужој и широј друштвеној заједници. Сваки човек је у неком тренутку био млад, и наши родитељи, баке, деке и друго, али потребе нису биле исте. Некада је младима нешто друго било приоритет, а данас можда нешто сасвим различито. Свакако, млади својим активизмом доприносе развоју једне локалне самоуправе, државе, али и потпомажу остваривање својих права и права својих вршњака. Постоји много елоквентних, едукованих и сензибилисаних младих људи који би својом енергијом, знањем и умећем допринели креирању бољег и толерантнијег друштва, тако и средине. Свакако, млади би могли бити (и јесу) неисцрпан извор података за креирање различитих политика, на локалу и националном нивоу. Пре свега, локалних акционих планова (за младе, социјалну и здравствену заштиту) који имају велики утицај на живот и који се тичу и младих људи и без њих и њихове укључености у креирање истих ми не можемо знати шта су њихове реалне потребе и све политике у будућности би биле неадекватне и непримењиве.

Да ли су млади данас пасивнији него раније и шта може бити узрок томе, или је то само наратив који се пласира у јавности?
Нажалост, тачно је да су млади пасивнији него раније. Верујем, да је донекле кривац и чувени виртуелни свет и друштвене мреже, који чине изузетан утицај на друштвени живот истих, што нека истраживања и показују. Лакше је написати поруку и послати, него сести са неким, попити чај или кафу и мало попричати. Кроз активности организације, али и своје студирање и активности које сам спроводио за студенте на факултету у склопу студентског парламента, имао сам контакта са великим бројем студената и омладине. Међутим, мој тим и ја, који смо исте активности креирали приметили смо да је након спроведених мера, по питању КОВИД-19 пандемије заинтересованост младих изузетно смањена, у свим сегментима и активностима. Такође, што се тиче мера, оне су биле главни и кључни механизам који је допринео максималном дистанцирању младих, једни од других, али и од свих других активности које би побољшале квалитет њиховог живота. Постали су напетији, агресивнији, незаинтересованији по питању свега, изгубили вештине неке основне комуникације, бонтона и жеље за усавршавањем и изградњом неке сопствене личности и сопственог „Ја“.

Шта недостаје младима како би више били ангажовали и активно учествовали у процесима од значаја за њих и заједницу?
Младима, да би се више ангажовали и активно учествовали у процесима од значаја за њих и заједницу фали пре свега знања и вештина, али и мотивација и жеља за напредовањем и усавршавањем. У мотивисање младих, поред организација цивилног друшвта, морају да се укључе и локална самоуправа, институције, али и школе, академије и факултети пре свега, који би им предочили важност усавршавања, на неки начин убедили у важност едукације и стицање знања, пре свега формалног, али и неформалног, али и показали разумевање по питању обавеза око истог. Јер, уз стално усавршавање, едукацију и стицање вештина, млади имају већу могућност запошљавања, те шансу да себи обезбеде бољи и квалитетнији живот у нашој земљи, а не да исти траже ван граница наше земље. Такође, морају да схвате, да је образовање, било формално или пак неформално, њихова егзистенција и кључ за одређена врата успеха.

Као млад човек похађали сте различите едукативне семинаре и били непосредно укључени у реализацију многих пројеката, шта је најважније што сте добили како у једној, тако и другој активности, претпостављајући да су и учење и пракса континуирани процеси?

Кроз различите семинаре и пројекте у које сам био укључен, стекао сам пре свега, нека нова знања и искуства, која не само да ми значе на послу, већ их примењујем и у свакодневном животу. Нека од најважнијих вештина које сам стекао, јесу свакако преговарачке способности, говорништво, јавни наступ, такође и регулисање механизама стреса, али и оно што је у свакодневном пословном и приватном животу изузетно важно јесте педантност у свим погледима, као и тачност. Сматрам да свака особа треба да настоји да изгради себе као личност и непрекидно се усавршава и едукује, стога свакако да исти процес код мене није заустављен, већ непрекидно настојим да усвојим и применим нека нова знања и вештине.

Асоцијација Дуга је у протеклих 18 година досегла висок ниво организације и иза себе има низ врло значајних пројеката, колико је изазовно преузети руковођење, а колико је привилегија бити на челу?
Асоцијација Дуга, као организација постоји већ 18. година, што заиста представља дуги низ година. Кроз своје пројекте и активности, у друштву је постала препознатљива и постигла је изузетан значај у истом. Стога, велики је изазов, за мене, као младог човека и руководиоца, да одржим тај стандард на који су наши корисници/це навикли и оправдам њихово указано поверење нашој организацији. Како поверење корисника/ца, тако и тима са којим сарађујем и који су ми пружили ресурсе за руковођење. Али, и велика је привилегија, као неко млад, да руководи тако великом и препознатљивом организацијом, када поред новог радног искуства, са посла излазим са осмехом и осећајем задовољства и испуњености, што је кључно што ми је овај посао пружио, јер знате да сте некоме помогли, и да ваш тим свакога дана својим радом измамљује и црта неке нове осмехе на лицу и свакодневно спашава животе.

„Активизам младих видим као прилику да се мењају ствари, покрену и окрену. Колико је то код нас изводљиво, нисам сигурна. Не знам колико имамо знања, воље и могућности да мењамо нешто. Већина младих активизам повезује са политиком и због тога не желе да учествују.“ (Нина Васић)

„Нисам тип који жели да учествује, нити да нешто мења. Сигурно има других који могу да се баве активизмом боље од мене. Не знам ни шта бих мењао.“ (Марко Тодоровић)

„Активизам младих за мене представља скуп различитих деловања и делатности младих у циљу решавања социјалних проблема. Сматрам да могу, зато што у последње време виђам (не само у свету него и код нас) мноштво пројеката, протеста, кампања, акција и слично које су организоване у циљу решавања и подизања свести о многим проблемима у заједници. Они су организовани управо од стране младих и на то сам веома поносна. Иако можда то не прави велику разлику сада, мислим да добар глас може доћи до неких појединаца и да је корисно што се од малих ногу ангажујемо у оваквим акцијама, јер ће ипак једног дана свет остати на нама.“ (Марија Тошић)

„Активизам за мене представља борбу против тренутног мишљења, закона, дешавања...или борбу за интересе групе која се за то нешто бори. Мислим да млади не могу утицати на заједницу, али ако су довољно упорни у томе можда њихов труд уроди плодом.“ (Милица Максимовић)

М. Ж.