23. новембар 2017.23. нов 2017.
фото: Srbin.info
Вејвода: Могућа и размена територија
БЕОГРАД, 23. новембра 2017. (Бета) - Директор европског пројекта у Институту хуманистичких наука у Бечу Иван Вејвода оценио је да би размена територија - Прешевска долина за део северног Косова могло бити реално решење ако би на то пристали и Београд и Приштина и ако би споразуму кумовала међународна заједница - УН, ЕУ, САД, Русија и остале сталне чланице Савета безбедности.
У интервјуу Новом магазину Вејвода је рекао да је идеја која сада долази са Косова својеверемно био један од три или четири сценарија у предлогу убијеног премијера Србије Зорана Ђинђића.
"У Европи и Америци има различитих мишљења око тога: једни сматрају да је то реалистично решење, други се томе противе страхујући да би промена граница могла да има домино ефекат у Македонији, Босни итд. Међтим, према једном извештају Међународне кризне групе из 2008. или 2009. каже се да истраживања показују да домино ефекта не би било јер у поменутим земљама нико нема ништа против размене територија или поделе уколико је то директан договор Београда и Приштине", рекао је Вејвоа.
Вејвода је казао да Србија и српско руководство треба да се суоче са реалношћу косовског проблема јер је боље да га сами реше него да га решава неко други додајући да су од 1999. политичари индиректно признавали реалност да Србија не влада на Косову и да је питање увек било како то довести у склад с нормативним стањем.
Он је подсетио да је "Зоран Ђинђић три-четири месеца пре убиства изнео предлог са неколико сценарија" и да је говорио да што пре треба решити проблем Хашког трибунала и Косова "јер су то ствари које спутавају Србију да иде бржим кораком ка Европској унији, тада и НАТО-у, и да иде у дубинске реформе" .
"Чини ми се да смо сада поново у тој ситуацији где председник и руководећа странка схватају да морају да се суоче с том реалношћу и да је боље да ухвате бика за рогове, ако могу ту метафору да употребим, него да чекамо да нам тај проблем неко други реши", додао је.
Вејвода је рекао да Србија неће моћи да уђе у Европску унију, а ни Косово, уколико не дође до нормализације и да то добро знају сви који су били на власти од 2000.године.
Он је додао да у том смислу види иницијативу за дијалог коју је изнео председник Арбије Александар Вучић.
"Ја га схватам као корак који треба да допринесе убрзавању решавања тог питања. Да се не чека осам година него да се кроз нормализацију односа, на основу уговора који би обе стране потписале, скине тај терет са леђа Србије. Да би онда она могла да се много више посвети неопходним стварима као што су озбиљне институционалне, правне, економске и друге реформе, демократизација и модернизација, најкраће речено", навео је спољнополитички експерт.
Вејвода је изразио уверење да у (унутрашњем) дијалогу (о Косову) требало да учествују сви актори и да није добро антагонизирати власт и опозицију.
"Није добро да око једног тако крупног питања постоје велике разлике и да се оне користе у дневнополитичке сврхе. Тако нигде нећемо стићи", рекао је.
Вејвода је оценио да је Европа протеклих неколико година била заокупљена својим проблемима, али да мисли да је "сада поново фокусирана" не само на Косово него на то да овај регион треба што пре уклопити у европске оквире.
"Узимам као знак тог опредељења и изјаву да је 2025. година реалан рок до којег би Србија и још неке земље региона могле да буду спремне за чланство у Унији. Мислим да је то важно јер чини ми се да је то одговор на вапај, ако тако могу да кажем, из региона: дајте нам нешто, реците чему можемо да се надамо", додао је.
На питање да ли пуна нормализација односа Београда и Приштине подразумева размену амбасадора Вејвода је одговорио:" Вероватно у једном тренутку то значи то, питање је када и како".
Он је додао да верује да би се то могло десити "у вратима Европске уније, у тренутку отварања капије Уније, то је последњи тренутак".
"Рецимо, Ирска је морала да мења свој Устав у тренутку уласка у ЕУјер је у њему писало да ће Северна Ирска једног дана бити припојена Републици Ирској. И то је морало да се измени. Што је и учињено у последњем тренутку. Дакле, ако се руководимо преседанима, онда је вероватно то тренутак самог уласка", рекао је Вејвода.
У интервјуу Новом магазину Вејвода је рекао да је идеја која сада долази са Косова својеверемно био један од три или четири сценарија у предлогу убијеног премијера Србије Зорана Ђинђића.
"У Европи и Америци има различитих мишљења око тога: једни сматрају да је то реалистично решење, други се томе противе страхујући да би промена граница могла да има домино ефекат у Македонији, Босни итд. Међтим, према једном извештају Међународне кризне групе из 2008. или 2009. каже се да истраживања показују да домино ефекта не би било јер у поменутим земљама нико нема ништа против размене територија или поделе уколико је то директан договор Београда и Приштине", рекао је Вејвоа.
Вејвода је казао да Србија и српско руководство треба да се суоче са реалношћу косовског проблема јер је боље да га сами реше него да га решава неко други додајући да су од 1999. политичари индиректно признавали реалност да Србија не влада на Косову и да је питање увек било како то довести у склад с нормативним стањем.
Он је подсетио да је "Зоран Ђинђић три-четири месеца пре убиства изнео предлог са неколико сценарија" и да је говорио да што пре треба решити проблем Хашког трибунала и Косова "јер су то ствари које спутавају Србију да иде бржим кораком ка Европској унији, тада и НАТО-у, и да иде у дубинске реформе" .
"Чини ми се да смо сада поново у тој ситуацији где председник и руководећа странка схватају да морају да се суоче с том реалношћу и да је боље да ухвате бика за рогове, ако могу ту метафору да употребим, него да чекамо да нам тај проблем неко други реши", додао је.
Вејвода је рекао да Србија неће моћи да уђе у Европску унију, а ни Косово, уколико не дође до нормализације и да то добро знају сви који су били на власти од 2000.године.
Он је додао да у том смислу види иницијативу за дијалог коју је изнео председник Арбије Александар Вучић.
"Ја га схватам као корак који треба да допринесе убрзавању решавања тог питања. Да се не чека осам година него да се кроз нормализацију односа, на основу уговора који би обе стране потписале, скине тај терет са леђа Србије. Да би онда она могла да се много више посвети неопходним стварима као што су озбиљне институционалне, правне, економске и друге реформе, демократизација и модернизација, најкраће речено", навео је спољнополитички експерт.
Вејвода је изразио уверење да у (унутрашњем) дијалогу (о Косову) требало да учествују сви актори и да није добро антагонизирати власт и опозицију.
"Није добро да око једног тако крупног питања постоје велике разлике и да се оне користе у дневнополитичке сврхе. Тако нигде нећемо стићи", рекао је.
Вејвода је оценио да је Европа протеклих неколико година била заокупљена својим проблемима, али да мисли да је "сада поново фокусирана" не само на Косово него на то да овај регион треба што пре уклопити у европске оквире.
"Узимам као знак тог опредељења и изјаву да је 2025. година реалан рок до којег би Србија и још неке земље региона могле да буду спремне за чланство у Унији. Мислим да је то важно јер чини ми се да је то одговор на вапај, ако тако могу да кажем, из региона: дајте нам нешто, реците чему можемо да се надамо", додао је.
На питање да ли пуна нормализација односа Београда и Приштине подразумева размену амбасадора Вејвода је одговорио:" Вероватно у једном тренутку то значи то, питање је када и како".
Он је додао да верује да би се то могло десити "у вратима Европске уније, у тренутку отварања капије Уније, то је последњи тренутак".
"Рецимо, Ирска је морала да мења свој Устав у тренутку уласка у ЕУјер је у њему писало да ће Северна Ирска једног дана бити припојена Републици Ирској. И то је морало да се измени. Што је и учињено у последњем тренутку. Дакле, ако се руководимо преседанима, онда је вероватно то тренутак самог уласка", рекао је Вејвода.
Актуелно
Најновији број
25. април 2024.
