Веран Адамовић, консултант, пријатељ шабачког спорта: Добро се добрим враћа

Искрено се, као и многи, у дечаштву заљубио у спорт, приврженост га није одвела у професионалне воде, али није јењавала када је животни пут јасно водио другим правцем. Љубав траје у димезији дружења кроз рекреативне партије баскета, наступе на полумаратонима, но она је уткана и у успомене детињства и младости због којих је Веран Адамовић, успешан у свом послу, постао пријатељ шабачког спорта. Његово име обједињава многе спортове, спортске колективе града, друге организације. Није члан ниједне управе, али га сви истичу као пријатеља и потпору раду, посебно млађих категорија, тренинзима, такмичењима.

Спорт не почиње, нити се завршава на тренингу и утакмици, спорт је важан део свачијег живота одличан учитељ вредности, размишљања, приступа и принципа примењивих у свим ситуацијама живота. Кроз све што је носио био је и остао одличан ментор.

-Тренирао сам кошарку, краћи период сам био и судија, но иако нисам имао значајна постигнућа спорт ме је изградио на много начина и уверен сам да је допринео, принципима на којима је базиран, успеху у другим областима. Спорт научи шта је тимски рад, када треба самостално направити потез, када треба асистирати саиграчу, како индивидуалне квалитете ставити у службу успеха и то су лекције које се трудим да пренесем током тренинга, предавања, али и то је и приступ какав имам у животу – почиње причу за „Глас Подриња“ Веран Адамовић.

Иако је кошарка његова љубав, пружа помоћ свим спортовима, сећајући се својих првих корака.

-Знам колико сам се радовао сваком тренингу, са већином људи које сам онда упознао и данас се дружим. Свима су нам ти заједнички тренуци много значили. Свако такмичење, сваки турнир нам је значио свет, сваком смо приступали као да су Олимпијске игре и желим да сви имају тај осећај. Задовољство ми је да будем део, да допринесем да и данашња деца срећни одлазе на тренинге, такмичења, кампове, да изграђују здраву личност и све то памте кроз цео живот.

Помоћ је драгоцена, не постоји велика и мала. Логично је да ми наставимо низ, будемо ми ветар у леђа некоме као шо је неко други био нама. Пут до успеха је пут рада, усавршавања, учења, али је увек потребна и доза среће

Након осмолетке „Селе Јовановић“ и Шабачке гимназије, Високе технолошке школе, односно Факултета организационих наука, пословну каријеру Веран је започео као комерцијалиста у великој компанији, потом је радио као супервизор, регионални менаџер за Војводину, регионални менаџер за Београд и на концу као национални менаџер теренске продаје када је руководио са 136 запослених. Сваки нови положај био је корак више у хијерархији. Нови искорак у пословној каријери био је корак у нови почетак.

-Веровао сам осећају да је време за нови почетак када сам са Вукашином Алексићем оснивао Агенцију за консалтинг „Моји партнери“. Вукашин је мој кум, али је већини познат као некадашњи успешни кошаркаш Партизана. Делимо размишљања, погледе и заједнички корак је био логичан след догађаја. Посебно ми је драго што је први наш клијент управо компанија из Шапца, сарадња је на обострано задовољство, што је још једна лепа, мала игра околности која јача већ снажне споне са градом.
Веран је с групом пријатеља основа „Мали круг великих људи“ неформално хуманитарно удружење усмерено највише ка најмлађима. У време празника припремају пакетиће и поклоне намењене најмлађима. Жеља да помогне усађена је у сваку личност, то се може посматрати као непрекидни ланац који треба одржавати.

-Увек треба помоћи и то је дужност свакога ко је у могућности. Храна за душу онога ко помаже. Свакоме од нас је неко, несебично помогао, када смо требали помоћ и то нам је било важно. Помоћ је драгоцена, не постоји велика и мала. Логично је да ми наставимо низ, будемо ми ветар у леђа некоме као шо је неко други био нама. Пут до успеха је пут рада, усавршавања, учења, али је увек потребна и доза среће. Када вам се и срећа осмехне, када живот буде добар према вама, најбољи начин да узвратите је племенитост и човекољубље.

У личној карти испод имена Веран Адамовић је београдска адреса, у престоници гради свакодневицу, али осим родитеља, у Шапцу станују успомене, сећања, али и још неке жеље. Према родном граду осећа љубав, приврженост и дуг, али не у материјалном смислу.

-Све је кренуло из Шапца, одрастање и школовање у Шапцу ме је изградило и имам жељу да вештине и знање које сам стекао, искористим да помогнем, узвратим граду који једино доживљавам као свој. Уверен сам да је то исправно размишљање за свакога ко је некада отишао. Волео бих да сви који смо кренули одавде и остварили нешто о чему смо сањали, нађемо начин да помогнемо, тамо где желимо, где можемо. Могао бих рећи да осећам дуг према Шапцу, али то је дуг који је задовољство враћати.
Превише Шапчана је напустило град, сматра Веран и волео би да пожеле да се једног дана врате. Иако то делује као посао некога на високим политичким функцијама, уверен је да и личним примером свако, где год да се налази, може помоћи да Шабац буде бољи.

- Жеља код многих постоји. Одлично је што је Шабац близу центара као што су Београд и Нови Сад, што се сада још брже стиже. Важно је да привредно напредује, да пружа могућности образовања на свим нивоима како млади не би одлазили, да води бригу о екологији, јер волео бих да једног дана, у будућности, с породицом одлучим да се вратим у наш Шабац. Супруга је такође Шапчанка и зашто једног дана не би могли да кажемо како наш град пружа неопходно да више не морамо да живимо у Београду – жели Веран кога је унапређење у претходном послу и одвело пут главног града.

-Београд је метропола, нуди више могућности, најпре за посао и зараду, али и у другим сегментима живота (спорт, култура, забава, едукација, образовање...). Саобраћајне гужве, брз живот, паркинг су проблеми са којима се боримо сваки дан. Шабац као мања средина омогућава лакшу организацију, лакше контролишете своје време, боље планирате.

Тешко је упоређивати два града, јасне су компаративне предности престонице, али на тасу у појединцу није све мерљиво и лако дефинисано.

-Шабац је у срцу, сваки долазак је као долазак кући. Увек истичем како овде постоји трговачки, предузетнички ген који нас издваја од других градова сличне величине. Осећам више енергије код људи, овде воле динамику и то је оно што ми прија.

На крају свега, пут до среће је индивидуалан, али најважнији од свега су људи који чине нашу свакодневицу.

-Поносан сам на људе које познајем и који ме окружују. Драго ми је што се добро разумем са њима. Мој прицип је да не одлажем живот, не волим да одлажем било шта, волим да идем у сусрет догађајима. Ту најмање мислим на посао, већ на све што чини живот. Добра организација и позитиван приступ доносе задовољство. Када сте окружени људима са којима делите исти систем вредности, можете постићи много.

Д. Б.