Инфо

12. јануар 2025.12. јан 2025.
Фотп:Глас Подриња/Југа

Фотп:Глас Подриња/Југа

Марио Бјелановић, концерт штимер

Клавир – инструмент с карактером

Сваки клавир је посебна прича. Примењив у свим врстама музике, али не може да одоли времену, важно где стоји и колико се чува. Масовна производња и у овој области. Тимови замењују појединце

Клавир је моћан инструмент који своје место може наћи у свим музичким жанровима. Настао је између XВИ и XВИИ века. Претеча је чембало чијом прерадом је настао клавир. На почетку је звук настајао окидањем перца, али се брзо губио. Проблем је решио Бартоломео Кристофори осмисливши принцип где чекићи ударају о жицу чиме је тон добијао на пуноћи и снази.

-Постоје стари, раритетни инструменти које су породице чувале и предавале наредним генерацијама. То је најчешће бечка механика. Они су имали другачију врсту технике у односу на данас када је све усавршено и задовољава све могућности да се свира. Стари композитори би били срећни да су имали овакву врсту инструмената. Замислите, Бетовена или Баха, шта би они постигао са оваквим звуком - истиче Марио Бјелановић, концертни штимер.

Фото: "Глас Подриња"

Пролазио је кроз епохе ренесансе, барока, класицизма, романтизма, импресионизма до модерних дана, не губећи на значају. Ипак, зубу времена нико не одолева, те да би на сцени осликавао магију уметника, инструмент мора да буде чуван и одржаван. О другом делу брину клавир-штимери.

-Клавир проналазимо у свим врстама музике, од класичне до џеза. Данас клавир виђамо махом у концертним дворанама, а некада су га имале све угледне куће. У времену пре појаве радио апарата, касније телевизора, забаву су представљали кућни, камерни састави, трија, квартети, који су свирали за своје госте –говори човек који је деценијама у послу, не допуштајући ни пензији да га одвоји од позива коме је поклонио живот.

-Сваки клавир је као и човек, јединственог карактера и зато занат морате учити од врхунских мајстора. Штимовање је само један део знања. Морате да знате како да поставите жице, како да наместите чекиће и да знате крајњи резултат тога шта сте урадили. Препорука је да се кућни клавири штимују на шест месеци, али и то зависи од произвођача.



Први Мариов занат био је градња оргуља, учио га је у Италији. Клавиру се посветио на наговор колеге.

-Помагао сам старијем колеги са студија. Он ми је саветовао да преузмем бригу о клавирима као нечем што је исплативије. Послушао сам га. Радио сам у две фабрике, живео у Хамбургу, потом Берлину где сам усавршавао рестаурацију и на концу полагао завршни испит чиме сам постао концертни штимер. Дуго сам радио на Коларцу, упознао сам сјајне уметнике из различитих музичких жанрова и то је богатство које ми је занат донео. Музика је један начин говора где се уместо слова користе ноте. Свако има слободу да на свој начин то исприча публици и свима које то занима.

Фото: "Глас Подриња"

Вредност новог концертног клавира је између 15 и неколико стотина хиљада евра, међутим механизам је увек исти.

-Када погледате клавир видите огромну црну кутију. На тој кутији су разапете жице велике густине. Рам на коме су разапете је изливен и прорачунат је да може да издржи тензију тих жица. Жице имају свој пут до чивија механизма где се клавир штимује. Суштина је у правилном распоређивању тензије. Тензија је негде 25 тона. Дрво се шири и скупља, односно клавир дише.


Век клавира је између 20 и 25 година, но може да траје и дуже, уколико се власник односи на прави начин и чува инструмент. Душа клавира је, истиче Бјелановић, резонантна плоча на којој леже жице.

-Ударом чекића жица заврибрира и преко кобилице преноси звук на резинантну даску која то памти и производи тон. Уколико није адекватна температура, било да је прехладно или пресуво, догоди се да резонантна даска пукне (лепљена је из више слојева) и онда се догоди деформација, услед које настају лоши тонови – наглашава Бјелановић истичући да је све мање исплативо да појединац обавља рестаурацију.

Приступ послу се мења, али још увек није све измењено. Период рестаурације варира, посебно када га ради један човек, траје између два и шест месеци. На неки начин породичну традицију наставља и син Кристијан.

-У фабрикама постоје читави тимови који раде рестаурације. У старој Југославији било је највише пет штимера и сви смо упознали целу државу. У Србији данас има између десет и петнаест особа који рестаурирају клавире, међутим бар половина штимује апаратима, што није поуздано. Ја сам радио у фабрици Стерлеј три године, син је инспектор контроле, представља фирму „Брехштајн“, старију од других фирми.


Глас Подриња/Душан Благојевић

Најновији број

6. фебруар 2025.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa