3. октобар 2025.3. окт 2025.
Прошло је 65 година од школских клупа (фото: приватна архива)
Беше некада давно у Економској
Ученици шабачке Економске школе, генерација која је матурирала 1960. године, окупила се да обележи шест и по деценија од када су са истог места кренули различитим путевима. Од 60 ђака, осморо је дошло на скуп. Живот ван Шапца и године, многе су спречили до дођу. Стигло је пет из једног одељења, три из другог, а из трећег није било представника.
Богати животи су дали бесконачно тема за причу, али се увек све враћа на школске дане, од 1956. до 1960. године.
Школска година је трајала од септембра до јуна, но у то доба, субота је била радни дан, а само недеља нерадна. Професори су били захтевни, али не и строги. Школу је 1956. уписало 60 ученика. Најпре су била четири, а потом и три одељења. Треће је било искључиво женско.
-Часове смо имали у згради данашњег музеја. Није то простор за школу, али тако су прилике условиле. Седели смо на скамијама. Када су мали одмори, стигнемо таман да променимо учионицу, а на великом смо се хранили. Станемо у ред и таман када завршимо, почиње следећи час – сећа се Љубисав Живановић и додаје да је оброк био гарантован.
-Свако од ђака је имао топли оброк. То су били чај или млеко и хлеб са џемом, маргарином или нешто такво. Скромно, али је много значило, посебно онима који нису имали редовну храну у својим домовима.
Економску школу су уписивала углавном деца слабијег материјалног стања, јер је диплома обезбеђивала службу. Из Економске школе су долазиле рачуновође, књиговође, службенице и службеници, дактилографкиње и дактилографи и други.
- Ђаке су стипендирали. Већина у нашем одељењу је имала стипендију Савеза земљорадничких задруга или Среза Шабац. После завршетка чека запослење, али на месту где те упуте, где треба струка. Многи су одлазили ван Шапца. Ко је могао, настављао је школовање. У генерацији имамо једног доктора наука, два, три магистра, има их и са факултетском дипломом, вишом школом.
Богати животи су дали бесконачно тема за причу, али се увек све враћа на школске дане, од 1956. до 1960. године.
Школска година је трајала од септембра до јуна, но у то доба, субота је била радни дан, а само недеља нерадна. Професори су били захтевни, али не и строги. Школу је 1956. уписало 60 ученика. Најпре су била четири, а потом и три одељења. Треће је било искључиво женско.
-Часове смо имали у згради данашњег музеја. Није то простор за школу, али тако су прилике условиле. Седели смо на скамијама. Када су мали одмори, стигнемо таман да променимо учионицу, а на великом смо се хранили. Станемо у ред и таман када завршимо, почиње следећи час – сећа се Љубисав Живановић и додаје да је оброк био гарантован.
-Свако од ђака је имао топли оброк. То су били чај или млеко и хлеб са џемом, маргарином или нешто такво. Скромно, али је много значило, посебно онима који нису имали редовну храну у својим домовима.
Економску школу су уписивала углавном деца слабијег материјалног стања, јер је диплома обезбеђивала службу. Из Економске школе су долазиле рачуновође, књиговође, службенице и службеници, дактилографкиње и дактилографи и други.
- Ђаке су стипендирали. Већина у нашем одељењу је имала стипендију Савеза земљорадничких задруга или Среза Шабац. После завршетка чека запослење, али на месту где те упуте, где треба струка. Многи су одлазили ван Шапца. Ко је могао, настављао је школовање. У генерацији имамо једног доктора наука, два, три магистра, има их и са факултетском дипломом, вишом школом.
Д. Б.
Актуелно
Најновији број
2. октобар 2025.
