Радна соба и салон Јанка Веселиновића, купљени у Бечу крајем 19. века, сачувани су захваљујући породици Туфегџић и од 1960. године део су Народног музеја у Шапцу. После више од пола века чекања, 2024. године спроведена је темељна конзервација и рестаурација. Музеј кроз различите пројекте обнавља збирке, а подршку пружају Министарство културе и Град Шабац. Поред намештаја, рестаурисане су слике, иконе и рамови, укључујући монументалну слику „Великани Подриња“ и портрете Уроша Кнежевића, који су били готово невидљиви од слојева прљавштине. Музејска саветница Татјана Марковић истиче да музеји нису само чувари прошлости, већ места сусрета прошлих и будућих генерација, док процес рестаурације уноси посебан осећај магије међу запослене
У просторији ваздух је испуњен опорим мирисом лака за намештај. Јарка бела светлост рефлектора пада на радну површину стола. Боје више нема, скинут је сваки слој. Остало је само дрво. Ишмирглана плоча открива мала оштећења, трагове времена. Конзерватор, у белим рукавицама, нагиње се над столом, наносећи четкицом прецизан слој заштите на комад намештаја који је некада припадао познатом књижевнику. Свака микро пукотина на древном столу, сваки набор, изучени конац на некада јаркоцрвеној свиленој тканини столице, сведоче о путу музејских предмета који би без пажљиве рестаурације могли постати храна за дрвене бубе и заборав.
Претварање у прах неће бити судбина радне собе и салона Јанка Веселиновића. Фото: "Глас Подриња"
Пут од Беча до Шапца Народни музеј у Шапцу од породице Туфегџић откупио је радну собу и салон Јанка Веселиноваћа 1960. године. Захваљујући родбинским везама предмети су сачувани и предати шабачкој установи културе. Више од пола века чекали су процес конзервације и рестаурације.
-Прва конзервација је урађена 1962. године. Она је највероватније подразумевала благо сређивање боје и тапацирунга, но озбиљнији конзерваторски третман није урађен све до 2024. Након процеса добили смо гарнитуру која изгледа као да је сада настала, а реч је о предметима с краја 19. века. Према подацима које поседујемо купљена је у Бечу и лађом је допремљена до Земуна, а потом у Беогад. Стилски припада позном бидермајеру, што јој даје додатну вредност – појашњава историчарка уметности и музејска саветница Народног музеја у Шапцу Татјана Марковић. Фото: "Глас Подриња"
Наглашава да често предмети имају вишеструки значај, због епохе и/или личности којој су припадали.
-Чињеница да су радна соба и салон били у власништву нашег познатог књижевника Јанка Веселиновића даје посебну вредност. Сваки предмет, без обзира на то којој збирци припада има посебну причу. За неке можемо само да претпоставимо, док за неке имамо усмено објашење, или писани траг. У том случају и наизглед обични предмети могу постати изузетно вредни због онога што се везује за њих – додаје Марковић. Фото: "Глас Подриња"
Чување историје од зуба времена и заборава Процес конзервације и рестаурације осигурава да музејски артефакти остану у што бољем стању, или да им се врати стари сјај. То је сложен поступак који укључује стручњаке из различитих области – конзерваторе, рестаураторе, историчаре уметности и друге. Народни музеј у Шапцу кроз различите пројекте брине о заштити и обнови збирке. Захваљујући подршци Министарства културе Републике Србије, као и Града Шапца, реализују се програми конзервације и рестаурације предмета.
Чињеница да су радна соба и салон били у власништву нашег познатог књижевника Јанка Веселиновића даје посебну вредност. Сваки предмет, без обзира на то којој збирци припада има посебну причу. За неке можемо само да претпоставимо, док за неке имамо усмено објашњење, или писани траг
-Више од 40 слика, рамова, икона из локовне збирке је прошло процес. Морам да поменем конзервацију и рестаурацију слике „Великани Подриња“. Она је завршена 2015. и донета из Галерије Матице српске два месеца пре отварања нове сталне поставке. То је био изузетан подухват, јер је димензија 4x2,5 метра и има два рама. Да бисмо приближили њене димензије и комплексност рада на делу морам да истакнем да је то површина од 10 метара квадратних. Рађена је део по део, и то је трајало око две године. Значајан део слика, посебно оних из 19. века су захваљујући конзервацијама вршеним у Народном музеју Србије, Галерији Матице српске, Централни институт за конзервацију, и приватним конзерваторским радионицама је сачувано као део баштине која остаје иза нас за будуће генерације. Фото: "Глас Подриња"
Народни музеј је аплицирао и ове године код ресорног министарства и надају се да ће добити тражена средства. Шабачка установа културе нема конзерваторску радионицу, те им је због тога потребна логистичка и финансијска подршка.
-Трудимо се да највредније предмете сачувамо кроз променуте пројекте, јер немамо своју радионицу.
Магија уметности Оно што често није записано, а ни поменуто је осећање и утисак запослених у установи културе када се предмет врати са процеса рестаурације и конзервације. Татјна Марковић признаје да не крије радост када у Музеј стигне дугоишчекивани предмет.
-Осећај је неописив. Најбољи пример су три портрета, дела Уроша Кнежевића. Слике су биле у веома лошем стању, потпуно црне, као да су премазане воском. Нисмо могли да видимо насликане портрете настале 1848. године. На основу описа на полеђини слика смо знали чији су портрети – прича музејска саветница и напомиње да су слике тада послате Централном институту за конзервацију, који нажалост више не постоји. Фото: "Глас Подриња"
-Тренутак када су портрети стигли је био магија. Послали смо три црна платна, а враћена су три јасна портрета изузетно важног уметника 19. века. Сви смо били одушевљени том магијом. Предмети су „живи“, посебно слике и с временом се мењају. Интересантна прича је о делу Милана Николића из осамдесетих година. Аутор је заборавио да се налази у нашем фундусу, а била је изложена након рестарурације и конзервације на једној нашој изложби. Уметник је био фасциниран оним што је видео – дели утиске и сећања историчарка уметности Марковић.
Улагање у заштиту културне баштине је улагање у будућност. Музеји нису само чувари прошлости, они су места сурета прошлости, садашњости и будућности.
„Благо прошлости у очима савременика“: Пројекат остварен уз подршку Града Шапца. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.
