Одабрао Србију за живот, жели да заснује породицу и остане

Лукас Милер има 19 година и дошао је из Немачке у Србију како би добровољно служио војни рок. Одрастао је уз српске обичаје и празнике, а сада жели да свој живот гради у земљи своје мајке, у селу Петловача код Шапца
Lukas Muller рођен је у Немачкој, а недавно се преселио у Србију како би овде добровољно служио војни рок. Иако има немачки пасош и држављанство, Србију је одувек доживљавао као своју домовину. Распусте, празнике је проводио у мајчином родном месту, Петловачи надомак Шапца и маштао о тренутку када ће једног дана моћи да остане трајно, и овде изгради живот.

Фото: "Глас Подриња"

Повратак у мајчину домовину
Жеља му се испунила када је постао пунолетан. Родитељима је саопштио одлуку, спаковао кофере и кренуо пут Србије. Но, пре тога се пријавио за добровољно служење војног рока. Каже да је то била лична одлука, из поштовања према земљи своје мајке и осећаја дужности, патриотизма.

-Од детињства сам желео да се вратим у место где су корени моје маме. Прошле године сам напунио 18 и у јануару 2025. сам дошао овде. Овде сам свој. Србија ми није само домовина, она је избор - каже Лукас и истиче да планира и гради живот у мајчиној родној земљи.

-Жеља ми је да овде радим и заснујем породицу. Србија је моја земља. Тако је одувек и то осећам. Због тога желим да служим земљи. Од сестре сам сазнао да Министарство одбране расписује конкурс за добровољно служење војног рока. Пријавио сам се пре нека три месеца, а пре неколико дана су ме обавестили да сам примљен. Веома сам срећан што сам одабран, јер сам одувек маштао да браним Србију. Војни рок траје шест месеци и служићу га у Ваљеву и Пожаревцу. Након тога, планирам да конкуришем за посао у војсци – појашњава млади Лукас.

Живот и планови у Петловачи
На мајчином имању уређује кућу у којој тренутно живи, а велика подршка му је мајчина родбина. Они су му и прве комшије, али и најближи род. Практично је одрастао са њима, што му додатно даје осећај припадности и заједништва.

Фото: "Глас Подриња"

-Тетка, теча, сестре су ми породица. Овде ми је лепо, живот је другачији, опуштенији него у Немачкој. Тамо може да се добро живи и заради, али су људи другачији. Нису толико срдачни. Морам да признам да ми је храна у Србији боља – додаје уз осмех Лукас.

Родбина каже да се Лукас од раног детињства издвајао, да је био несташан, и одлучан у свакој својој намери. Његова одлука да се врати у Србију није их изненадила. Присећају се једне анегдоте када се представио сеоском свештенику.

-Током једног лета, мислим да је имао три године упитао га је наш свештеник како се зове. Лукас је одговорио: „Милош Лазић“. То смо сазнали наредне године када нас је отац Верољуб питао где је Милош схватили смо да мисли на Лукаса – дели анегдоту тетка Данка.

Жеља ми је да овде радим и заснујем породицу. Србија је моја земља. Тако је одувек и то осећам. Због тога желим да служим земљи

Србија остварење сна
Лукас верује да у Србији може да оствари све своје планове, намере и жеље. Спреман је за војску, али и касније да се посвети пољопривреди. У Немачкој је радио на грађевини, и не брине због посла. У шали каже да када је прошао припрему за војску код сестре од тетке, све може да постигне.

Фото: "Глас Подриња"

-Марија ме проверавала, припремала. Ако сам код ње прошао, не бринем за будућност. Тестови су били на ћирилици, и све сам прошао без проблема. Одувек ме интересовала историја, посебно српска. Једном сам у школи имао ситуацију када су долазили на час да говоре о НАТО пакту. Ушао сам у полемику око бомбардовања. Нисам одустао од свог става да је то било погрешно. Мој став је подржао и друг пореклом из Босне. Тако да оно што пишу на друштвеним мрежама како се не волимо, или мрзимо међусобно је претерано – наглашава Лукас.

Планира да наредне године слави славу, Ђурђевдан, а док је живео у Немачкој обележаво је православне и католичке празнике због мајке Српкиње и оца Немца.
М.Ж.Б.