Гејминг као професија: Може ли се живети од играња игара

Хоби као што је играње игара за многе младе постао је извор позамашних прихода. Сати пред екраном, константан и дисциплинован тренинг и спремност на одрицања, само су неке од станица на том путу до успеха

Од губљења времена до озбиљне професије танка је линија у свету модерних технологија. Хоби као што је играње игaра за многе младе постао је извор позамашних прихода. Ипак, да је пут до тога трновит и никад није тако једноставно као што можда са стране изгледа, сведоче они који су то искуство прошли. Сати пред екраном, константан и дисциплинован тренинг и спремност на одрицања, само су неке од станица на том путу до успеха.

Од хобија до милиона
Е- sport, професионално такмичење у видео- играма, постао је глобални феномен. Најбољи гејмери данас зарађују милионе долара од награда, спонзорстава и преноса уживо. Игре попут League of Legends, Counter- Strike 2, Dota 2 и Fortnite имају турнире који привлаче више гледалаца него финале НБА лиге. Потребан је само добар рачунар, стабилан интернет и много, много сати вежбања.

На сличан начин Шапчанин Михаило Лукић ушао је у овај свет- најпре му је то био хоби, а током периода короне и изолације прерасло је у озбиљно интересовање и велики изазов.

-Релативно касно сам почео да се бавим тиме, негде пред крај студија. Био сам затворен у кући због короне, сам, нисам имао шта да радим и одлучио да уложим новац и купим бољи компјутер. Почео сам да играм игрице из досаде, тад је изашла нова игра Валорант од компаније Рајот Гејмс. Кад је објављена ранг листа успеха, завршио сам сезону као тринаести у Европи и тад сам озбиљније кренуо, добијао понуде и договарао се с људима- прича.

Слично је, наставља, као и у фудбалу- почнеш од „бетон“ лиге, доказујеш се, неко те запази и прелазиш у озбиљније рангове такмичења или бар играш квалификације за њих.

-У првој лиги су екипе које имају своје спонзоре, менаџере, неки играчи имају тим психолога иза себе. То су људи који по цео дан проведу пред компјутером, немају социјалан живот, јер им не остаје ни много времена за то- напомиње.

Појашњавајући тај феномен, каже да играње игара подразумева и по десет сати седења, вежбање и развијање тактика како би се изборио за следећи ниво.

-Дешавало се да останем целу ноћ будан, да играм безброј пута. То су били стресни дани. Треба много талента, времена и опет су мале шансе да дођеш до неког нивоа где ћеш лепо да живиш од тога- истиче Михаило.

Ипак, они који успеју, зарађују много изнад просека- говоримо о цифрама које могу достићи од 20 до 40 хиљада долара месечно.

Потенцијал и такмичења
-Све је до тебе- колико си спреман да жртвујеш и колико ти се посрећи да упознаш праве људе. Људи су повезани у том свету и, као и у било ком другом, потребно је да те неко запази, препоручи и да ти шансу. Тај мали фактор среће постоји као и у свему у животу. Онда следи плата, уговор, као и у свакој другој професионалној екипи- објашњава.

Додаје да Црвена звезда и Партизан имају своје esports екипе, тренере, камп и организоване тренинге.
-Постоји канал Аrena Esports. Не прате толико нашу сцену, али у другим државама, рецимо у Данској, држава подржава esports и министри присуствују турнирима. На веће турнире дође и по 150 хиљада људи да гледа, а онлајн публике је још више. Чувеног Николу Ковача, свако ко је играо Counter- Strike сигурно зна. Он је родом из Брчког, али је увек играо под заставом Србије- прича он.

У Београду постоје фестивали попут Гејмскона, али они имају више локални карактер- са симболичним наградама, где се више иде због дружења него због успеха.

-Да би се организовао неки већи турнир, потребна су велика средства да привучеш играче, новац ту игра највећу улогу. Ту је и продукција, водитељ, коментатор, преводилац... Код нас постоји савез, али то је више на локалном нивоу. Знам да су моји пријатељи из Македоније путовали у Рио на турнир и сви трошкови су им били плаћени- сећа се.

Други пут до зараде у гејмингу јесте „streaming“- пренос играња уживо на платформама попут Twitcha или YouTube-a. Стримери постају интернет звезде, окупљају заједнице фанова и зарађују од претплата, реклама и донација. Примери попут Ниње и PewDiePie- а показују да и са Балкана може да се изгради каријера.

Потребна је велика истрајност, јер се огромно време и напор улажу у сваки турнир, а исход често не буде сразмеран томе. Не бих никоме да рушим снове, напротив. Ако виде и осећају да су довољни добри у томе, нека пробају, никад не знају где ће их то одвести

Лукић каже да постоје и други начини зараде, попут приватних часова које су неки спремни добро да плате.

Будућност професије
-Људи издвајају и до 20 долара на сат да им се пренесе знање из неке игре и ја сам то једно време радио. Када сам престао да јурим професионалну каријеру, две године сам се бавио услужним пословима и од њих зарађивао изнад просечне плате у Србији. Ми који то радимо смо углавном из Русије, Турске, а плаћају Американци, Скандинавци и други, јер не желе да потроше цео дан да науче нешто и спремни су да плате наше знање- истиче.

Постоје онлајн турнири који се могу играти од куће и LAN (локални) турнири обично у аренама, играоницама или халама.

-У Осијеку сам учествовао на једном од њих у спортској хали. Све је било одлично организовано. То је феноменално искуство- упознате виртуелне пријатеље, можда чак и неке фанове, играте пред стадионом и публиком која навија, то је сан сваког играча. Дођу људи из Бразила, Енглеске, Данске... Стекао сам пријатеље свуда у земљи и иностранству и то је драгоцено- напомиње.

Србија заостаје за светом, али се у односу на пре деценију много тога ипак померило.

-Неки моји пријатељи су лепо просперирали од тога, живе свој сан. Потребна је велика истрајност, јер се огромно време и напор улажу у сваки турнир, а исход често не буде сразмеран томе. Не бих никоме да рушим снове, напротив. Ако виде и осећају да су довољни добри у томе, нека пробају, никад не знају где ће их то одвести. Ја сам престао да се бавим тиме, издвојим некад време за то из разоноде, али сам одлучио да се посветим другој професији. Ипак, верујем да родитељи треба да оставе простора деци да, ако се у томе пронађу, и напредују. Није све на интернету пука забава, постоји много начина да се заради новац и никад се не зна куда вас нешто што радите из доколице може одвести- закључује Михаило.

Гејминг индустрија у свету расте из године у годину, а вредност тржишта се мери у стотинама милијарди долара. Србија већ има препознатљиве тимове и појединце, а тренд показује да ће гејминг наставити да јача. А успеће, као и у свему, само најупорнији и најталентованији.

Д.Д.