12. април 2019.12. апр 2019.
Случај "швајцарци": Добијају отпис 40 одсто главнице?
Задужени у швајцарским францима добиће отпис од око 40 одсто главнице, пишу данас "Вечерње новости". И још нешто - лекс специјалис мора да се односи на све дужнике..
Лист наводи да ће се данас на столу наћи пречишћен предлог лекс специјалиса, око којег су се усагласили држава, банкари и дужници.
На папиру је понуда у којој ће држава учествовати у трошку са 15 одсто покривене главнице, банке "опраштају" између 22 и 23 одсто, а додатно олакшање кроз порезе банкама износиће између два и три процента. Када се саберу све ове бројке, могуће је минимално одступање од 40 одсто за плус/минус 0,5 процената, наводи лист.
Проценат отписа тренутне главнице, око кога су се данима "надгорњавали" банкари и задужени је, практично, компромис који је држава понудила између банкарски израчунатих 30 одсто отписа и 50 одсто колико су тражили дужници.
Држава је "пресекла" у још једној ствари: лекс специјалис мора да се односи на све дужнике који отплаћују зајмове везане за франак, а не само оне са главницом од око 50.000 евра, што је био захтев банака.
После отписа 40 одсто преосталог дуга (без камате), износ нове главнице се конвертује у евре, по званичном средњем курсу и на тако формиран остатак дуга примењује се каматна стопа од 3,5 одсто годишње. Рате ће бити везане за курс, пишу "Новости".
Држава ће свакако да учествује у надомештању дела трошкова банкама. Сигурно је да ће већи терет отписа да поднесу банке, а тачан удео државног трошка се креће од 30 до 40 одсто у укупном отпису. Задужени у швајцарским францима банкама дугују, према последњим подацима, још 540 милиона евра.
Врховни касациони суд заузео је 2. априла став да је ништавна одредба уговора о стамбеним кредитима индексираним у швајцарским францима, уколико банка није доставила доказ да се она задужила у тој валути за пласман одобрених средстава.
Реч је о 16.800 предмета грађана који су се жалили судовима због презадужености у швајцарској валути.
Овај проблем траје више година, а председник Србије Александар Вучић недавно је изнео идеју да се дугови расподеле на банке (70 одсто) и државу (30%). Банке би тако платиле између 240 и 420 милиона евра, а цена за државу, односно све грађане који пуне буџет, био би 120 милиона евра.
На папиру је понуда у којој ће држава учествовати у трошку са 15 одсто покривене главнице, банке "опраштају" између 22 и 23 одсто, а додатно олакшање кроз порезе банкама износиће између два и три процента. Када се саберу све ове бројке, могуће је минимално одступање од 40 одсто за плус/минус 0,5 процената, наводи лист.
Проценат отписа тренутне главнице, око кога су се данима "надгорњавали" банкари и задужени је, практично, компромис који је држава понудила између банкарски израчунатих 30 одсто отписа и 50 одсто колико су тражили дужници.
Држава је "пресекла" у још једној ствари: лекс специјалис мора да се односи на све дужнике који отплаћују зајмове везане за франак, а не само оне са главницом од око 50.000 евра, што је био захтев банака.
После отписа 40 одсто преосталог дуга (без камате), износ нове главнице се конвертује у евре, по званичном средњем курсу и на тако формиран остатак дуга примењује се каматна стопа од 3,5 одсто годишње. Рате ће бити везане за курс, пишу "Новости".
Држава ће свакако да учествује у надомештању дела трошкова банкама. Сигурно је да ће већи терет отписа да поднесу банке, а тачан удео државног трошка се креће од 30 до 40 одсто у укупном отпису. Задужени у швајцарским францима банкама дугују, према последњим подацима, још 540 милиона евра.
Врховни касациони суд заузео је 2. априла став да је ништавна одредба уговора о стамбеним кредитима индексираним у швајцарским францима, уколико банка није доставила доказ да се она задужила у тој валути за пласман одобрених средстава.
Реч је о 16.800 предмета грађана који су се жалили судовима због презадужености у швајцарској валути.
Овај проблем траје више година, а председник Србије Александар Вучић недавно је изнео идеју да се дугови расподеле на банке (70 одсто) и државу (30%). Банке би тако платиле између 240 и 420 милиона евра, а цена за државу, односно све грађане који пуне буџет, био би 120 милиона евра.
Tanjug
Актуелно
Најновији број
25. април 2024.
