Бошко Пантелић и Александар Прица, Фото: Глас Подриња
Услуга теренског сарадника Примус центра за превенцију и подршку у Шапцу
Присутни тамо где је подршка најпотребнија
Системско пружање услуге уз финансијску подршку Града Шапца
Више од 300 Шапчана тренутно користи услугу теренски сарадник Примус центра за превенцију. Како би постали корисници, грађанима је доступно неколико начина: директним изласком на терен самих теренских сарадника и обиласком старачких домаћинстава, самоиницијативним јављањем корисника путем транспарентности услуге и доступности на друштвеним мрежама и вебсајту организације, упућивањем од стране система социјалне заштите, здравства и образовања, као и препорукама других удружења грађана. Руководиоци и теренски сарадници су веома ангажовани и посвећени, често радећи и викендом, упркос великом оптерећењу и бројним обавезама ван терена.
Радојка и Јован Ћалић, Фото: Глас Подриња
Долазимо до оних којима је помоћ потребна - Има неколико начина када је теренски сарадник у питању. Први основни начин, јесте методологија рада ван институционих оквира, да ми изађемо на терен уколико одредимо, рецимо, да ћемо тог дана или те седмице радити са старачким или домаћинствима на сеоском подручју. Идемо по селима и тражимо таква домаћинства, буквало, некад од куће до куће, или по параметрима које смо изградили претходне две деценије. Други начин је да нам се корисници сами јаве, зато што је наша услуга врло транспарентна. Могу нас контактирати путем друштвених мрежа, све информације су доступне и на вебсајту како нашем тако и Центра за социјални рад с обзиром да је услуга теренски сардник званична по одлуци Управе града Шапца. Често се дешава да сами корисници не дођу до нас, али да нас контактира неко од комшија или породице. Трећи начин је слање упута од стране институција, из система социјалне заштите, образовања, система здравства. Осим државних система, своје кориснике нам шаљу, односно препоручују да одемо да их посетимо, извршимо скрининг процену, и удржења грађана попут Удружења оболелих од мултипла склерозе, Каритаса, Хуманог срца Шапца, Удржења слепих и слабовидих, Удржења особа с инвалидитетом, Удружења инвалида рада. И четврти начин досезања до корисника, је када ми сами дођемо у неку установу коју смо определили да ћемо посетити тог дана. Одемо на пример у Здравствени центар и уколико видимо да је старија особа сама, проценимо по неким карактеристикама да је дошла из руралног подручја, или чак на аутобуским станицама станемо, питамо да ли можемо помоћи тако да су то све могућности за досезање корисника, како би остварили услугу теренског сарадника. Наши корисници су различите животне доби, различитог материјалног статуса, здравственог стања, али је свима заједничко да им треба, због разних стања и околности, наша помоћ и подршка – истиче Александар Прица, директор Примус-а.
Вера и Владан Мићић, Фото: Глас Подриња
Посвећен и стручан тим Тим тренутно броји шест теренских сарадника, два здравствена радника и стручног радника из социјалне заштите, а располажу са три специјализована комби возила, санитетским возилом и пет путничких возила. Због финансијских ограничења број тимова је смањен са три на два.
- Прошле године смо имали три тима, али избог финансијских ограничења, да би услугу одржали, ове године морали смо да смањимо на два тима, плус руководиоци, али углавном идемо сви на терен. У овом тренутку имамо шест теренских сарадника, прошле године је било осам, два зравствена радника који су на 30 одсто радног времена и стручног радника из система социјалне заштите, који ради са нама. Имамо три специјализована комби возила, два су за особе са инвалидитетом, али и мобилну лабораторију, где можемо радити и саветовања и тестирања, буквално су као канцеларије. Имамо једно санитетско возило, које је опремљено за превоз непокретних пацијената – наводи Прица.
Фото: Глас Подриња
Од најмлађих до најстаријих Услугу теренски сарадник финансира Град Шабац. Иако постоји сарадња са појединим фармацеутским компанијама, до сада није било значајније подршке локалних привредника за ову услугу мада, како сами признају, нису је ни тражили. План је да се успостави сарадња, како би евентуално, кроз донације, дошли до хране, лекова, пелена или хигијенских средстава за кориснике.
- У ову годину смо ушли са 260 корисника. До средине марта месеца отворено је нових 54 досијеа. Више од 30 лица је тренутно на листи чекања. Појединим корисницима смо рецимо, потребни само четири пута годишње, док неке обилазимо и више пута у току недеље. Имамо и читаве породице којима помажемо, а најбројнија има 12 чланова, у другој је њих седморо. Деца су различитог узраста, и ми бринемо о свима. Има предшколаца, деце школског узраста, имамо малу децу која, рецимо, можда нису вакцинисана и онда за сваког морамо да отворимо посебан досије. Пратимо и водимо рачуна о сваком понаособ - да ли иду редовно у школу, да ли су уредно имунизована, да ли иду редовно на здравствене прегледе и тако даље – објашњава и додаје: „Хуманост за нас није идеја, већ пракса. Брига о људима није обавеза, већ избор. Тако градимо заједницу у којој нико није заборављен“, наводи Александар Прица у име свих који чине Примус, а који делима то сваког дана и доказују.
О великој емпатији и пожртвованости свих теренских сарадника сведоче и корисници. Различити разлози су их довели до Примуса, али је задовољство исто, а речи хвале сличне.
Бошко Пантелић из Жабара живи сам од када му је супруга смештена у Дом за стара лица. Има 78 година и доста здравствених проблема.
Фото: Глас Подриња
- Много ми значи ова услуга, да им Бог да и здравља и среће. Шта бих ја радио кад једва ходам? И за супругу која је болесна и слепо лице пуно су помогли око папирологије за смештај. Никад им не могу вратити шта су све учинили и чине и даље. И да оду по лекове, одведу на преглед, одвезу ме да посетим супругу. Све, шта год ми треба. Ја нисам више способан. Хвала им од неба до земље. Све ми завршавају они. Ја немам речи хвале а то и није хвала, већ цела истина. То не може да се плати. Они су једини прозор у свет и једино друштво.
Вера Мићић из Поцерског Причиновића члан је Удружења оболелих од МС. Теренски сарадници помажу јој у подизању терапије у Клиничком центру у Београду.
Фото: Глас Подриња
- Кад сам први пут чула које све услуге пружају, то је било фантастично. Али је ипак била једна доза неповерења да тако нешто може да постоји. И први пут, кад сам користила њихове услуге, признајем да сам била изненађена, и супруг и околина, сви. Невероватно је да постоји неко ко вам помаже, а да не тражи ништа за узврат. Сада, ево, прошло је извесно време. Као део породице су ми сви, они су увек ту. Не морам да ангажујем возача да ми донесе лекове из Београда по које мора да се оде на сваких 28 дана. Значи, они су ту. Некад их кад дође време да се иде по нову туру терапије, позовем да их подсетим а они кажу, „ништа не брините, имамо све записано“. Ја не могу да верујем да они о сваком кориснику воде рачуна и знају кад шта треба. За ову услугу сам сазнала преко Удружења и први сусрет је и био на заједничком дружењу, када је члановима престављена услуга.
Верин супруг Владан преузео је многе кућне обавезе и велика је помоћ и подршка супрузи. - Пуно значи услуга. Они су одговорни, пословни, све је на време, тачно како кажу тако је. Лако се договоримо о свему што треба.
Радојка Ћалић из Јевремовца је онколошки пацијент и једно време је била непокретна. - Стварно много значи. Немам речи да кажем, нађу се у, што се каже, свим ситуацијама, и кад год смо их тражили, изађу нам у сусрет. Ишла сам на терапије и док још нисмо знали за њих, муж ме је носио буквално на рукама и једва ме стављао у ауто. И онда из аута до болнице исто тако, то је стварно било малтретирање јер сам била скоро сасвим непокретна. Ћерка је сазнала да они постоје, ступила са њима у контакт и почели су да долазе. У колица ме ставе и онда у комби. Возили су ме на терапије, на контроле. Постали смо пријатељи, као род рођени. У свако доба можемо да им се обратимо. Ја нисам веровала да то постоји, али стварно постоји. Мислим, и овако су као људи јако пријатни и хоће да помогну и шта их питамо упуте нас.
Фото: Глас Подриња
Радојкин супруг Јован је све време помагао како би она добила редовно терапије и ишла на прегледе. - Много нам значи то што нам помажу. Ја нисам веровао да то постоји у Шапцу. Пуно корисника имају, па углавном журе да стигну код сваког и то је једина замерка, што немају времена ни кафу да попију. Али објаснили су нам, док би они пили кафу код нас, неко можда чека, па разумем.
С.Г.
„Здравље у фокусу: водич за генерацију 50+“: Пројекат остварен уз подршку Града Шапца. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.