МИЛОВАН ВЕСЕЛИНОВИЋ ХОКИ, СТОЛАР ИЗ КЛЕЊА, НЕСВАКИДАШЊИ ГОСТ МНОГИХ ВЕСЕЉА
ПОЉУБИО 2.000 МЛАДИ
За 30 година био незван гост на 2.977 свадби и испраћаја у војску у 130 места Мачве, Срема и Семберије. Појео је укупно тону печења, 6.000 сарми и 3.000 парчади торти
Алал вера, Миловане! Тешко је и достићи твој рекорд, а камоли га престићи. Још конкретније, мало ко то и покушава. Тако збори већина оних који га познају. Незван гост на укупно 3.000 свадби или испраћаја у војску. То је за сада рекорд који је забележен у сопствени дневник.
Главни актер ове приче је Милован Веселиновић, столар из мачванског села Клење. Давни је потомак Јанка Веселиновића. Отуда тако лепо и пева. Сви Веселиновићи су, тврди, музикални. Њему перо баш и не иде од руке, али је зато “цар“ када се домогне микрофона.
Ток приче с почетка овог текста дотиче његову младост али и својеврсну способност и жељу да брзо осваја поверење и наклоност других. Са својих 15 година, био је на једној свадби у селу, добро примљен и угошћен, без обзира на то што га нико није звао. Почастили су га као најдражег госта. Певао је најлепше што је умео. Све је било веома допадљиво и привлачно. Максимално се трудио да освоји срца и дуго држи пажњу других гостију. Успео је у томе. Онда му се све необично свидело. Кренуо је од свадбе до свадбе. Од испраћаја до испраћаја. И то увек непозван. Пуних 30 година. Чим чује да неко припрема весеље, долази, без позива. Увек га радо дочекају.
- Младенцима увек донесем скроман поклон. Прво пољубим младу, а онда и младожењу, да се не наљути. Све то је, наравно, уз честитке за срећну будућност и пуно деце. Онда они позову за софру, најчешће близу музике, и тако то крене, каже Милован.
Ускоро уследи и његова песма. Музичари га већ добро знају и сви му радо препусте микрофон. Знају да је забаван и да лепо пева, а не тражи део од бакшиша. Извештио се и уме да погоди “жицу“ сватовима.
У аматерском певању имао је доста успеха. Побеђивао је по многим сеоским домовима културе, кад су се тамо одржавали “Сусрети села“ и посебан део такмичења певача аматера. Био је два пута Први глас Срема и четири пута Први глас Мачве. Све то је педантно забележио у свеску - дневник о себи.
- Певао сам на тим весељима за више од милион људи. Служило ме је најмање 30.000 редара и ашчија. Појео сам тону печења, плус супе, а сарме 6.000 комада... забележио је још у дневнику.
Милована је то гошћење коштало у просеку 100 евра по гозби. Дакле укупно око 300.000 евра. Не жали за тим новцем. Доста је, али за 30 година, а било ми је лепо, додаје на крају приче.
Главни актер ове приче је Милован Веселиновић, столар из мачванског села Клење. Давни је потомак Јанка Веселиновића. Отуда тако лепо и пева. Сви Веселиновићи су, тврди, музикални. Њему перо баш и не иде од руке, али је зато “цар“ када се домогне микрофона.
Ток приче с почетка овог текста дотиче његову младост али и својеврсну способност и жељу да брзо осваја поверење и наклоност других. Са својих 15 година, био је на једној свадби у селу, добро примљен и угошћен, без обзира на то што га нико није звао. Почастили су га као најдражег госта. Певао је најлепше што је умео. Све је било веома допадљиво и привлачно. Максимално се трудио да освоји срца и дуго држи пажњу других гостију. Успео је у томе. Онда му се све необично свидело. Кренуо је од свадбе до свадбе. Од испраћаја до испраћаја. И то увек непозван. Пуних 30 година. Чим чује да неко припрема весеље, долази, без позива. Увек га радо дочекају.
- Младенцима увек донесем скроман поклон. Прво пољубим младу, а онда и младожењу, да се не наљути. Све то је, наравно, уз честитке за срећну будућност и пуно деце. Онда они позову за софру, најчешће близу музике, и тако то крене, каже Милован.
Ускоро уследи и његова песма. Музичари га већ добро знају и сви му радо препусте микрофон. Знају да је забаван и да лепо пева, а не тражи део од бакшиша. Извештио се и уме да погоди “жицу“ сватовима.
У аматерском певању имао је доста успеха. Побеђивао је по многим сеоским домовима културе, кад су се тамо одржавали “Сусрети села“ и посебан део такмичења певача аматера. Био је два пута Први глас Срема и четири пута Први глас Мачве. Све то је педантно забележио у свеску - дневник о себи.
- Певао сам на тим весељима за више од милион људи. Служило ме је најмање 30.000 редара и ашчија. Појео сам тону печења, плус супе, а сарме 6.000 комада... забележио је још у дневнику.
Милована је то гошћење коштало у просеку 100 евра по гозби. Дакле укупно око 300.000 евра. Не жали за тим новцем. Доста је, али за 30 година, а било ми је лепо, додаје на крају приче.
Љ.Ђ.
Најновији број
25. април 2024.
