СРПСКА ПРЕСТОНИЦА ТЕГЛИЦА

За два дана трајања манифестације ова питома тамнавска варош угостила је више посетилаца него што сама општина има становника и нико се од гостију није вратио кући без по које теглице ајвара или киселих краставчића, пуног стомака и са позитивним утисцима и жељом да и следеће године буде део овог сајма.
Један од организатора привредно-туристичке манифестације и помоћник председника општине Коцељева Владимир Матић подсећа да се прве године на штандовима у градском парку окупило нешто више од 30 излагача а да их је ове године присутно више од 190.
Међу онима које су први пут излагале своје производе су и “Веселе домаћице“ из Коцељеве.
- Утисци су заиста фантастични. Први пут смо се одважиле као младе домаћице да произведемо зимницу и за продају јер смо до сада то чиниле искључиво за сопствене потребе. Чини ми се да су купци веома позитивно реаговали и да нам је то што смо младе и веселе домаћице био само плус. Заиста је било много посетилаца и ова атмосфера овде тешко се може описати речима већ мора да се осети, да се доживи - каже Александра Љеповић.
Њена колегиница Јасмина Павловић истиче да је за добру зимницу неопходно добро поврће, још боља воља и лагана припрема, по старим рецептурама без сувишних конзерванаса и других додатака.
- Све што се спрема мора се спремати натенане и то искључиво на популарном „смедеревцу“ - тврди ова “весела домаћица“.
Са овом тврдњом слаже се и искуснија домаћица Радмила Мијатовић, пензионерка из околине Ваљева која се бави прерадом воћа, углавном шумских плодова.
- Тајна заиста јесте у лаганој припреми и ретко шта можете припремити на брзину а да буде квалитетно. Све захтева време попут сирупа од борових изданака који је одличан за бронхије. Његова припрема је вишедневна и неопходно је крчкање на лаганој ватри што значи да је важно искуство и стрпљење. Мој ударни производ је умућени џем од дрењка. Прави се пасирањем плодова и не кува се што значи да не губи своја својства кроз термичку обраду. То је једини производ који се не кува и који се упркос томе одржава - прича Радмила из пољопривредног газдинства Робаје код Ваљева.
Како каже, није ни мало једноставно прикупљати шумске плодове за прераду и даљу продају али на тај начин успева да допуни више него скроман пензионерски буџет.
На штанду пољопривредног газдинства Павловић из Бање Врујци у понуди је био велики асортиман производа од ароније. Изузетно пажњу посетилаца, превасходно дама, привлачили су козметички препарати од ове биљке.
- Бавимо се прерадом плодова ароније и имамо наше плантаже, око 4,5 хектара под аронијом. У понуди је око 20-ак производа у две групе, прехрамбени и козметички. Ту је хидратантна крема са алојом и аронијом на природној бази без било каквих вештачких састојака по цени од 550 динара, затим мелем за ране, балзам за усне, сапуни за пилинг коже лица и тела. Од прехрамбених производа издвојио бих аронију у меду од борових иглица која је идеална за јачање имунитета. Наш стандардни производ је хладно цеђена аронија - прича Александар Павловић чије се газдинство овим послом бави преко једне деценије.
На фестивалу зимнице у Коцељеви купцима је био доступан и оригиналан лесковачки ајвар по цени од 550 динара. Новица Горчић из околине Лесковца имао је само речи хвале за организацију ове манифестације на којој је присутан од самог почетка и на коју се увек радо враћа јер је, према његовим тврдњама, организација врхунска.
- Утисци су изванредни. Ово је најбоље организован фестивал. Ни београдски етно сајам није овако добро организован - истиче представник Удружења Лесковачки ајвар и осим фестивала хвали и своје производе.
- У понуди имамо благ, љут, млевен, цепкан а ајвар од барене паприке не може да се направи јер то није ајвар. Не може ни од сваке већ само од куртовке паприке и то оне гајене на лесковачком подручју. Тај крај је заиста специфичан и обдарен за узгој паприке, мада бих ја више волео да смо богати златом. Али и паприка би могла да буде златна само када би држава мало више водила рачуна о произвођачима и озбиљније презентовала све благодети Србије, а посебно брендираних производа какав је ајвар. То јесте наш бренд - прича Новица и додаје да удружење на годишњем нивоу припреми и прода од 30-40 хиљада тегли “лесковачког злата“.
Да ће се држава озбиљније бавити пољопривредом најавио је и министар Бранислав Недимовић који је другог дана фестивала посетио Коцељеву и поручио да воћарство и повртарство у Србији имају перспективу, а да је кључан развој прерађивачког сектора, у чему ће држава помоћи произвођаче . Он је истакао да је прича о Коцељеви прича о будућности Србије у развоју прерађивачких сектора који праве додату вредност, како не бисмо нашу пољопривреду продавали као основне примарне пољопривредне производе већ да бисмо правили оно што има већу додату вредност на тржишту.
- Желим да чујем шта је то што мучи произвођаче. Један од мојих задатака у наредне две-три године биће да вратимо један прерађивачки сектор у Коцељеву - рекао је Недимовић и најавио да ће држава изаћи са пакетом мера које се тичу набавке механизације.
Најбољи ајвар, џем и воћни сируп
Неприкосновена већ трећу годину за редом, бар када је припрема ајвара у питању, је Биљана Чкојић из Свилеуве која тврди да нема никакву тајну али да је неопходно уложити труд и рад и посветити време.
- Вероватно је тајна у једноставности припреме. Испечемо паприку, ољуштимо и испржимо и то је све. Уз то је битан квалитет сировине, али могуће и тренутак када је паприка најбоља за припрему - каже Биљана и додаје, мало у шали, више у збиљи, да се добар ајвар може спремити искључиво на “смедеревцу“.
По оцени технолога друго место на овогодишњем фестивалу припало је Невени Ђурђевић из Шапца, док је трећу позицију заузео Милан Петковић из Власотинаца.
Домаћинству Грујичић из Шапца припало је друго место за припрему мармеладе од шипурка, а џем од шљиве обезбедио је треће место “Газда Аграрку“ из Свилеуве. Сируп од малине био је довољан да Зорана Јанковић из Дружетића освоји друго место, док је сируп од кајсије Ђорђу Лазаревићу из Крагујевца обезбедио трећу позицију. Најбоље производе у обе категорије имала је Милева Васић-Јула из Коцељеве, некадашња радница фабрике “Воћар“.
Незабележен број такмичара у припремању ловачког гулаша
Дуж Немањине улице из 189 котлића ширио се мирис ловачког гулаша. Овај број такмичарских екипа није забележен ни на једној манифестацији у нашој земљи. Члан УО Кулинарске федерације Србије и председник жирија Милорад Аћимовић није крио задовољство због великог броја учесника.
- Ово је највећа манифестација у Србији што се тиче ловачког гулаша. Сваке године их је све више. Добро је што ми сваки пут едукујемо такмичаре и говоримо им шта је добро и како да спремају храну јер је наш план да овај догађај у Коцељеви подигнемо на виши ниво. Данас од готово 190 имамо 170 добрих узорака гулаша у визуелном смислу. Што се тиче укуса он се дотерује, али такмичари често заборављају да због конзумирања алкохола чула укуса отупе па се дешава да неко пресоли, неко сувише заљути...на крају важно је да такмичари знају да направе гулаш - истакао је Аћимовић који је са председником судијског тима Кулинарске федерације Србије и професором на високој хотелијерској школи Јорданом Настановићем, представником Асоцијације шефова кувара Србије Милошем Милошевићем и представником СУБ РОСА Младеном Перишићем био на тешким мукама када је требало донети одлуку о најбоље припремљеном гулашу.
Због великог броја учесника одлучено је да се прогласи 20 најбољих екипа од којих је првих 13 добило робне награде.
Трећа позиција у изузетној конкуренцији припала је домаћој екипи “ Екос греј“, другопласирани су били чланови тима “Бркини“ такође из Коцељеве, док је највеће кулинарско умеће приказала екипа “Стари град“ Шабац-Коцељева.
И док су једни славили, други се помало љутили, победило је дружење. Све је завршено, баш као што је и почело, песмом и вишеминутним ватрометом.