Комуникација
Умеш ли да изађеш на крај са својим осећањима?
Наравно, мислим на непријатна осећања.
Уосталом, тешко да ће неко имати проблем зато што је задовољан, одушевљен, срећан или опуштен. Бес, нелагода, озлојеђеност, постиђеност, љубомора, кајање, забринутост, туга, повређеност... То је већ друга прича, зар не?
Како ствари стоје, изгледа да много људи верује да су непријатне емоције по правилу опасне и по правилу веома снажне и уверавају себе да ће, ако покажу та осећања, изазвати нечију досаду, нетрпељивост или одбацивање. Друга велика група људи верује да је свако контролисање непријатних осећања потпуно нездраво или неискрено, па дају себи за право да људима гурну своја осећања под нос, без обзира на околности и без обзира на последице.
Ако се мало загледате у људе око себе (да, да, и у родитеље и у наставнике), схватићете да добар број њих на неко непријатно осећање ““ на пример, бес - регује на један од три начина. Једни излију бес, други се дуре, трећи су саркастични.
Излив беса је детињасто, непримерено и неконтролисано изражавање беса које може да подстакне обична ситница. Ови ликови се данима понашају потпуно кул, као да их ништа не може избацити из колосека, а онда одједном прасну, углавном на своје најближе. Изливи беса имају грозне последице ““ људи беже од такве особе главом без обзира, а она се осећа издувано, празно, гризе је савест.
Дурење је посебна прича. Када их спопадне бес, дурибабе (и дуридеде) спремно показују да су лоше воље, али им не пада на памет да вам кажу зашто. Тако вас кажњавају, некад ни криве ни дужне. Можда нисте тога били свесни, али гарантујем да сте то бар једном осетили на својој кожи. Лепо видите да је, на пример, ваша мама љута као рис: уста су јој стиснута у танку црту, рамена укочена, сева погледом. Ви је наивно питате: „Мама, јеси ли ти нешто љута?“, а мама, леденим гласом, процеди кроз зубе: „Не.“ То вам је варијанта дурења која се зове „има слике, нема тона“. Друга варијанта се зове „боли ме душа“ ““ то су вам они ликови који стално нешто уздишу и предишу, а кад их питате, да ли нешто није у реду, они дубоко издахну, са тешким патосом и процеде ““ није ништа. За разлику од оних што по вама излију сав бес, ови што се дуре делују као цвећке, међутим, нису ништа мање опасни, напротив. Са овим првим знате на чему сте, па можете да побегнете. Ови што се дуре исисају вам енергију пре него што схватите шта се дешава.
Да ли познајете неког ко се стално грубо шали на ваш рачун? А онда када му замерите, невино затрепће окицама и каже: „Ма, шта ти је, па само се шалим!“. Са таквима ви увек некако испаднете безвезњаковић без трунке смисла за хумор. То су вам ликови који се од непријатних емоција бране сарказмом. Они се баш и не труде да провале зашто су у минус фази, не размишљају о узроцима свог нерасположења. Не, уместо тога, они само желе да се осећају боље. Да би се они осећали боље, потребно им је да се неко други осети лоше! Зато поливају својим сарказмом.
Некад је тешко изаћи на крај са самим собом, но, није немогуће. Ако хоћете да будете вешти комуникатори, да изађете на крај са незгодним ликовима, прва лекција коју треба научити је лекција о самоконтроли.
Како исконтролисати непријатна осећања? За почетак, оно чувено „изброј до десет“, уопште није лоше. Док бројите до десет, поставите себи два питања.
Прво: да ли је ова моја реакција претерана? (Чисто да знате, истраживања кажу, у 8 од 10 ситуација, наша реакција јесте претерана!)
Друго: да ли желим овој особи (која ме изнервирала, увредила, наљутила...) да препустим контролу над ситуацијом? Ово питање немојте прескочити. Иако баш и не можемо да бирамо да ли ћемо се наљутити, можемо да бирамо колико дуго ћемо бити љути! Имајте у виду ““ док год сте љути на неког, тај вам контролише расположење и контролише ваш дан! Не дајте!
Контролисати самог себе не значи потиснути своја осећања, него изразити своја осећања на адекватан начин.
Онда ваша осећања неће бити ни ваши робови, ни ваши господари.
Ваша осећања биће ваши савезници.
Уосталом, тешко да ће неко имати проблем зато што је задовољан, одушевљен, срећан или опуштен. Бес, нелагода, озлојеђеност, постиђеност, љубомора, кајање, забринутост, туга, повређеност... То је већ друга прича, зар не?
Како ствари стоје, изгледа да много људи верује да су непријатне емоције по правилу опасне и по правилу веома снажне и уверавају себе да ће, ако покажу та осећања, изазвати нечију досаду, нетрпељивост или одбацивање. Друга велика група људи верује да је свако контролисање непријатних осећања потпуно нездраво или неискрено, па дају себи за право да људима гурну своја осећања под нос, без обзира на околности и без обзира на последице.
Ако се мало загледате у људе око себе (да, да, и у родитеље и у наставнике), схватићете да добар број њих на неко непријатно осећање ““ на пример, бес - регује на један од три начина. Једни излију бес, други се дуре, трећи су саркастични.
Излив беса је детињасто, непримерено и неконтролисано изражавање беса које може да подстакне обична ситница. Ови ликови се данима понашају потпуно кул, као да их ништа не може избацити из колосека, а онда одједном прасну, углавном на своје најближе. Изливи беса имају грозне последице ““ људи беже од такве особе главом без обзира, а она се осећа издувано, празно, гризе је савест.
Дурење је посебна прича. Када их спопадне бес, дурибабе (и дуридеде) спремно показују да су лоше воље, али им не пада на памет да вам кажу зашто. Тако вас кажњавају, некад ни криве ни дужне. Можда нисте тога били свесни, али гарантујем да сте то бар једном осетили на својој кожи. Лепо видите да је, на пример, ваша мама љута као рис: уста су јој стиснута у танку црту, рамена укочена, сева погледом. Ви је наивно питате: „Мама, јеси ли ти нешто љута?“, а мама, леденим гласом, процеди кроз зубе: „Не.“ То вам је варијанта дурења која се зове „има слике, нема тона“. Друга варијанта се зове „боли ме душа“ ““ то су вам они ликови који стално нешто уздишу и предишу, а кад их питате, да ли нешто није у реду, они дубоко издахну, са тешким патосом и процеде ““ није ништа. За разлику од оних што по вама излију сав бес, ови што се дуре делују као цвећке, међутим, нису ништа мање опасни, напротив. Са овим првим знате на чему сте, па можете да побегнете. Ови што се дуре исисају вам енергију пре него што схватите шта се дешава.
Да ли познајете неког ко се стално грубо шали на ваш рачун? А онда када му замерите, невино затрепће окицама и каже: „Ма, шта ти је, па само се шалим!“. Са таквима ви увек некако испаднете безвезњаковић без трунке смисла за хумор. То су вам ликови који се од непријатних емоција бране сарказмом. Они се баш и не труде да провале зашто су у минус фази, не размишљају о узроцима свог нерасположења. Не, уместо тога, они само желе да се осећају боље. Да би се они осећали боље, потребно им је да се неко други осети лоше! Зато поливају својим сарказмом.
Некад је тешко изаћи на крај са самим собом, но, није немогуће. Ако хоћете да будете вешти комуникатори, да изађете на крај са незгодним ликовима, прва лекција коју треба научити је лекција о самоконтроли.
Како исконтролисати непријатна осећања? За почетак, оно чувено „изброј до десет“, уопште није лоше. Док бројите до десет, поставите себи два питања.
Прво: да ли је ова моја реакција претерана? (Чисто да знате, истраживања кажу, у 8 од 10 ситуација, наша реакција јесте претерана!)
Друго: да ли желим овој особи (која ме изнервирала, увредила, наљутила...) да препустим контролу над ситуацијом? Ово питање немојте прескочити. Иако баш и не можемо да бирамо да ли ћемо се наљутити, можемо да бирамо колико дуго ћемо бити љути! Имајте у виду ““ док год сте љути на неког, тај вам контролише расположење и контролише ваш дан! Не дајте!
Контролисати самог себе не значи потиснути своја осећања, него изразити своја осећања на адекватан начин.
Онда ваша осећања неће бити ни ваши робови, ни ваши господари.
Ваша осећања биће ваши савезници.
Најновији број
25. април 2024.
