КЛАЦКАЛИЦА

Према тексту Божидара Пешева, у режији Ненада Окановића и Милана Ковачевића, у извођењу глумачког трија - Јелица Ковачевић, Милан Ковачевић и Ненад Окановић у недељу 2. октобра у Библиотеци „Политика“ у Крупњу изведена је представа „Клацкалица“ која је лични опозит Јелице Ковачевић према филозофији живота и начину размишљања ликова који се налазе у представи. Реч је о комедији интелектуалног комичног импулса троје људи. Кроз комичну и урнебесно смешну драму провлачи се прича „пријатељства“.
Сви ликови, осим Марка, су за осуду и некако су производ садашњег времена. Представа је направљена из тог разлога, како би на одређен начин могли, не да се подсмевамо људима, већ да укажемо на повратак неким старим и добрим вредностима као што су традиција, поштење, морал, вера и љубав према људима.
Смиљка је жена без морала чији су главни циљеви и мотиви - слава, самољубље, љубав према новцу и да би остварила своје амбиције и циљеве у стању је да уради све. Нажалост, у великом граду тога има на сваком кораку.
Саша је човек ниске интелигенције и по природи ствари он је јако сличан Смиљки, осим што у себи носи дозу одговорности, што код ње није случај.
Марко је једини позитивни карактер у овој позоришној представи која је иначе урнебесна комедија и на један лак и питак начин приказује садашњи одраз друштва. Он је човек неких старих вредности, човек из културе који у овом свету испада наиван и луд.
И на крају, ова нушићевска представа налик је „Госпођи министарки“ јер сам завршетак представе јако подсећа на њу, до краја остаје својствена себи и не носи у себи покајање. Поставља се велико питање: Како направити баланс између реалности и вере у бољи живот?