МУКЕ СА ПРОНАЛАЖЕЊЕМ ПОСЛА
ДАЈ ШТА ДАШ
Тренутно је у Шапцу 10.682 незапослених. -Посао се не чека, него се тражи, каже Радивој Мићић директор НСЗЗ Филијала Шабац. -Потребна је јака веза или чланство у странци, сматра Милица, мастер професор српског језика. Према подацима НСЗЗ, стопа незапослености је у благом паду
Ако сте дипломирани фармацеут, професор математике, информатике, немачког језика или хемије, дипломирани грађевински или машински инжењер, или евентуално лекар специјалиста, у Шапцу ћете се без проблема запослити. Наиме, према подацима Националне службе за запошљавање филијале Шабац, ово су дефицитарна занимања и уопште их нема на евиденцији.
Тренутно је у Шапцу 10.682 незапослених, односно 19 одсто становништва. Чак 34 одсто њих је нестручно, са првим или другим степеном стручне спреме. Посебно лоше звучи податак да 70 одсто грађана на евиденцији НСЗЗ посао чека дуже од годину дана, не тако ретко и по више година.
Док једни чекају да се појави место у струци за коју су се школовали, други прихватају било какав посао, а многи су спремни и да се преквалификују.
-Посао се не чека, него се тражи, а ту спада и преквалификација. Велики број људи је спреман на тај корак, посебно ако дуже од 12 месеци не могу да нађу посао. Мотиве виде сами, наводи Радивој Мићић, директор шабачке филијале НСЗЗ и подсећа да ова служба може да помогне у томе.
Од како је забрањено запошљавање у јавном сектору, медицински радници су у посебном проблему. Иако и здравствене установе признају да им фале кадрови, изузетно је тешко доћи до радног места у овој делатности.
-Медицинску школу, општи смер, сам завршила 2013. године. Одрадила сам приправнички и испит положила 31. децембра исте године. После тога радила сам као књиговођа, у хладњачи, па шест месеци у продавници мешовите робе. Посао у струци сам нашла у једној поликлиници у Београду, али ми се није исплатило да путујем из Липолиста. Радила сам и у “Лековиту“ где сам паковала лекове и ту сам била задовољна условима и платом. Међутим, дала сам отказ да бих путем јавних радова радила у Болници. Када се то завршило јављам се на све конкурсе које објављује болница, али и трговинске радње, али за сада безуспешно, прича Александра Бељић.
Наша саговорница наводи да би желела да се преквалификује у фармацеутског техничара, али тренутно не може да плати износ који је потребан да би полагала разлику испита.
Радивој Мићић сматра да незапослени треба да буду спремни да прихвате посао који није у складу са њиховим квалификацијама и истиче да то може бити само привремено решење.
-Наши саветници усмеравају незапослене како да разговарају са послодавцима, како да наступе. Ако то не даје резултате морају бити спремни да се преквалификују и у нижи степен, или да прихвате посао који није у рангу са њиховим образовањем. Постоје начини да се напредује, можда не одмах, али за годину или две. Многи су кренули од рада на каси, па стигли до менаџера, каже Мићић.
Милица је завршила Српски језик и књижевност 2013. године. Од тада је радила на замени у једној школи и дала мастер. Каже да је безуспешно слала ЦВ на све конкурсе у школама, сада је конкурисала и у књижари.
- Потребна је јака веза или чланство у странци. Нисам ни члан странке, нити имам везу. Конкурси у школама се расписују про форме, а запошљавају људе који тамо већ мењају неког, или имају неки број часова. Сада тражим било какав посао, јер сам уписала докторске студије, а срамота ме је да ме родитељи и даље издржавају, каже Милица.
Последњих година, међутим, тешко је наћи доброг мајстора. Радивој Мићић наводи да је неколико фирми тражило машинске или грађевинске техничаре, као и занатлије ““ керамичаре, тесаре, зидаре, армираче. Од 50-ак њих које имају на евиденцији, јавило се само пет.
- Велики број мајстора у сезони ради на црно. Немамо могућност да их одмах казнимо, али ако се два пута не јаве скинућемо их са евиденције. Морају се определити, или ће радити послове где ће бити пријављени, или нека узму програм и отворе сопствене радионице. Не могу бити на евиденцији, а не одазивати се на позиве, нагласио је директор Филијале НСЗЗ.
Биро сваке године организује различите активне мере, које финансира Република. Ове године спровели су седам мера. Путем мера субвенција за отварање радних места, самозапошљавања, јавних радова, стручне праксе, обуке за познатог послодавца, мера приправничког стажа, као и јавних радова спроведених са локалном самоуправом, запослено је 540 људи.
- Овај број чини једну солидну фабрику. Јавни радови и стручна пракса су ограниченог трајања. Ипак, код мере самозапошљавања, по нашем искуству, 60 до 70 одсто корисника одржи бизнис и дуже од годину дана колико су обавезни. Међутим, не може се запошљавање свести на ове мере, него су нам потребне и инвестиције, каже Мићић.
Према подацима НСЗЗ, стопа незапослености је у благом паду. Упоређујући септембар са августом, 220 људи је мање на евиденцији, а у односу на исти период прошле године, 502 особе мање.
На евиденцији НСЗЗ стандардно је велики број незапослених који су завршили нешто од друштвених смерова. Највише је економских и правних техничара, а доста је и оних који су завршили факултете исте струке.
-Узрок томе је што се ове школе доста уписују, али се велики број оних који их заврше и запосли јер постоји тражња. Систем дуалног образовања је због тога одлично решење. Деца ће се определити, школовати, истовремено одрадити и праксу и чекаће их посао, сматра Радивој Мићић.
Тренутно је у Шапцу 10.682 незапослених, односно 19 одсто становништва. Чак 34 одсто њих је нестручно, са првим или другим степеном стручне спреме. Посебно лоше звучи податак да 70 одсто грађана на евиденцији НСЗЗ посао чека дуже од годину дана, не тако ретко и по више година.
Док једни чекају да се појави место у струци за коју су се школовали, други прихватају било какав посао, а многи су спремни и да се преквалификују.
-Посао се не чека, него се тражи, а ту спада и преквалификација. Велики број људи је спреман на тај корак, посебно ако дуже од 12 месеци не могу да нађу посао. Мотиве виде сами, наводи Радивој Мићић, директор шабачке филијале НСЗЗ и подсећа да ова служба може да помогне у томе.
Од како је забрањено запошљавање у јавном сектору, медицински радници су у посебном проблему. Иако и здравствене установе признају да им фале кадрови, изузетно је тешко доћи до радног места у овој делатности.
-Медицинску школу, општи смер, сам завршила 2013. године. Одрадила сам приправнички и испит положила 31. децембра исте године. После тога радила сам као књиговођа, у хладњачи, па шест месеци у продавници мешовите робе. Посао у струци сам нашла у једној поликлиници у Београду, али ми се није исплатило да путујем из Липолиста. Радила сам и у “Лековиту“ где сам паковала лекове и ту сам била задовољна условима и платом. Међутим, дала сам отказ да бих путем јавних радова радила у Болници. Када се то завршило јављам се на све конкурсе које објављује болница, али и трговинске радње, али за сада безуспешно, прича Александра Бељић.
Наша саговорница наводи да би желела да се преквалификује у фармацеутског техничара, али тренутно не може да плати износ који је потребан да би полагала разлику испита.
Радивој Мићић сматра да незапослени треба да буду спремни да прихвате посао који није у складу са њиховим квалификацијама и истиче да то може бити само привремено решење.
-Наши саветници усмеравају незапослене како да разговарају са послодавцима, како да наступе. Ако то не даје резултате морају бити спремни да се преквалификују и у нижи степен, или да прихвате посао који није у рангу са њиховим образовањем. Постоје начини да се напредује, можда не одмах, али за годину или две. Многи су кренули од рада на каси, па стигли до менаџера, каже Мићић.
Милица је завршила Српски језик и књижевност 2013. године. Од тада је радила на замени у једној школи и дала мастер. Каже да је безуспешно слала ЦВ на све конкурсе у школама, сада је конкурисала и у књижари.
- Потребна је јака веза или чланство у странци. Нисам ни члан странке, нити имам везу. Конкурси у школама се расписују про форме, а запошљавају људе који тамо већ мењају неког, или имају неки број часова. Сада тражим било какав посао, јер сам уписала докторске студије, а срамота ме је да ме родитељи и даље издржавају, каже Милица.
Последњих година, међутим, тешко је наћи доброг мајстора. Радивој Мићић наводи да је неколико фирми тражило машинске или грађевинске техничаре, као и занатлије ““ керамичаре, тесаре, зидаре, армираче. Од 50-ак њих које имају на евиденцији, јавило се само пет.
- Велики број мајстора у сезони ради на црно. Немамо могућност да их одмах казнимо, али ако се два пута не јаве скинућемо их са евиденције. Морају се определити, или ће радити послове где ће бити пријављени, или нека узму програм и отворе сопствене радионице. Не могу бити на евиденцији, а не одазивати се на позиве, нагласио је директор Филијале НСЗЗ.
Биро сваке године организује различите активне мере, које финансира Република. Ове године спровели су седам мера. Путем мера субвенција за отварање радних места, самозапошљавања, јавних радова, стручне праксе, обуке за познатог послодавца, мера приправничког стажа, као и јавних радова спроведених са локалном самоуправом, запослено је 540 људи.
- Овај број чини једну солидну фабрику. Јавни радови и стручна пракса су ограниченог трајања. Ипак, код мере самозапошљавања, по нашем искуству, 60 до 70 одсто корисника одржи бизнис и дуже од годину дана колико су обавезни. Међутим, не може се запошљавање свести на ове мере, него су нам потребне и инвестиције, каже Мићић.
Према подацима НСЗЗ, стопа незапослености је у благом паду. Упоређујући септембар са августом, 220 људи је мање на евиденцији, а у односу на исти период прошле године, 502 особе мање.
На евиденцији НСЗЗ стандардно је велики број незапослених који су завршили нешто од друштвених смерова. Највише је економских и правних техничара, а доста је и оних који су завршили факултете исте струке.
-Узрок томе је што се ове школе доста уписују, али се велики број оних који их заврше и запосли јер постоји тражња. Систем дуалног образовања је због тога одлично решење. Деца ће се определити, школовати, истовремено одрадити и праксу и чекаће их посао, сматра Радивој Мићић.
М.М.
Најновији број
25. април 2024.
