СЕТВА У ШАБАЧКОМ КРАЈУ
МАЊА УПОТРЕБА ЂУБРИВА
Ратари ових дана ужурбано обављају бербу кукуруза, како би “ослободили“ њиве намењене сетви пшенице. Има и оних који су овај значајан јесењи посао већ обавили.
Свеједно, свима је заједничка редукована примена агротехничких мера, почев од обраде земљишта, преко употребе ђубрива до саме сетве. Све мање се користи ђубриво. У жељи да уштеде, ратари често сеју зрно пшенице из амбара, слабо заштићено, а ни обрада земљишта није на завидном нивоу.
- За пшеницу и остала стрна жита која захтевају плићу обраду могу се користити оруђа за редуковану обраду, под условом да временски услови, структура земљишта, уситњеност жетвених остатака дају могућност примене овог система обраде. Ако је све идеално, обавезно применити систем редуковане припреме парцеле. Посебно истичем да жетвене остатке не треба палити јер исти позитивно утичу на повећану плодност земљишта и квалитетне структуре. За редуковану обраду користити различите врсте оруђа: тешке тањираче, сетвоспремаче, дрљаче. У последње време користе се машине које имају комбинована оруђа у једном агрегату, што, нема сумње, олакшава и појефтињује припрему парцела за сетву стрних жита, каже агроном Младен Игњатовић.
Понуда вештачког ђубрива, семена и средстава за заштиту биља на тржишту је више него добра. Плацеви где су трговци ускладиштили вештачко ђубриво су препуни. Добра је и снабдевеност декларисаним семеном. Уобичајене гужве, пред пољопривредним апотекама, где су својевремено стајале заробљене колоне трактора са приколицама и чекале на утовар, више нема.
Криза је ван сваке сумње угрозила овогодишњу сетву пшенице, тако да се ратари и овог пута сналазе како знају и умеју. У сваком случају мања је употреба вештачког ђубрива и декларисаног семена. Недостатак новца, негативно се одражава на овај важан јесењи посао, а нема сумње да ће то далекосежно имати лоше последице.
Ратари, памтећи откупну цену пшенице, годинама уназад знају да ова култура не доноси скоро никакав чист доходак. Сеју је традиционално, највише за сопствене потребе или ради плодореда. Позната је и њихова пословична упорност, као и чињеница да се максимално залажу да њива не остане у парлогу. Колико ће сетва пшенице у постојећим условима бити квалитетна, друго је питање.
- Купујемо и плаћамо колико можемо, а могућности су нам све мање. Нема више ни земљорадничких задруга које су нам посебно у оваквим приликама излазиле у сусрет. Остаје да се сами снађемо, каже Живорад Мартиновић, врсни пољопривредни произвођач из Богатића.
Свеједно, свима је заједничка редукована примена агротехничких мера, почев од обраде земљишта, преко употребе ђубрива до саме сетве. Све мање се користи ђубриво. У жељи да уштеде, ратари често сеју зрно пшенице из амбара, слабо заштићено, а ни обрада земљишта није на завидном нивоу.
- За пшеницу и остала стрна жита која захтевају плићу обраду могу се користити оруђа за редуковану обраду, под условом да временски услови, структура земљишта, уситњеност жетвених остатака дају могућност примене овог система обраде. Ако је све идеално, обавезно применити систем редуковане припреме парцеле. Посебно истичем да жетвене остатке не треба палити јер исти позитивно утичу на повећану плодност земљишта и квалитетне структуре. За редуковану обраду користити различите врсте оруђа: тешке тањираче, сетвоспремаче, дрљаче. У последње време користе се машине које имају комбинована оруђа у једном агрегату, што, нема сумње, олакшава и појефтињује припрему парцела за сетву стрних жита, каже агроном Младен Игњатовић.
Понуда вештачког ђубрива, семена и средстава за заштиту биља на тржишту је више него добра. Плацеви где су трговци ускладиштили вештачко ђубриво су препуни. Добра је и снабдевеност декларисаним семеном. Уобичајене гужве, пред пољопривредним апотекама, где су својевремено стајале заробљене колоне трактора са приколицама и чекале на утовар, више нема.
Криза је ван сваке сумње угрозила овогодишњу сетву пшенице, тако да се ратари и овог пута сналазе како знају и умеју. У сваком случају мања је употреба вештачког ђубрива и декларисаног семена. Недостатак новца, негативно се одражава на овај важан јесењи посао, а нема сумње да ће то далекосежно имати лоше последице.
Ратари, памтећи откупну цену пшенице, годинама уназад знају да ова култура не доноси скоро никакав чист доходак. Сеју је традиционално, највише за сопствене потребе или ради плодореда. Позната је и њихова пословична упорност, као и чињеница да се максимално залажу да њива не остане у парлогу. Колико ће сетва пшенице у постојећим условима бити квалитетна, друго је питање.
- Купујемо и плаћамо колико можемо, а могућности су нам све мање. Нема више ни земљорадничких задруга које су нам посебно у оваквим приликама излазиле у сусрет. Остаје да се сами снађемо, каже Живорад Мартиновић, врсни пољопривредни произвођач из Богатића.
Љ.Ђ.
Најновији број
25. април 2024.
