РАЗГОВОР СА ВУКАШИНОМ ЛУКИЋЕМ ПРВОТИМЦЕМ КЛУБА “БЕЛИ ОРЛОВИ“ ИЗ ТОРОНТА
ЗА ШАМПИОНЕ КАНАДЕ ЦЕЛЕ
Срби се радују у Канади. Овај пут разлог није успех неке наше националне селекције, већ титула клуба наших исељеника “Белих орлова“ који су, после осам година, поново шампиони Канадске националне сокер лиге. Свој допринос успеху дао је доскорашњи фудбалер Радничког, Вукашин Лукић
Титула Канаде је у рукама српског тима “Бели Орлови“. Систем такмичења несвојствен европском фудбалу, али карактеристичан за Северну Америку?
- Повреде и казне су учиниле да лигашки део такмичења буде јако тежак, освојили смо тек 4. место, те је и пут кроз плеј оф био незгодан. У доигравању се игра само један меч, на терену боље пласираног, притисак је велики, али смо били најбољи када је било најтеже. У сјајном финалу смо, после продужетка, савладали Хамилтон.
Шампионски трофеј се вратио у витрине после осам година?
- Пре осам година тренер је био Драгослав Шекуларац, у екипи су играла позната имена: Вицикнез, Пешикан, Стаматовић, Медић (садашњи тренер). Играчки кадар и стручни штаб и данас чине наши сународници и зато смо још поноснији на оно што смо постигли. Данас су у екипи још један бивши играч Мачве Камберовић и Михајло Маџар, момак из Платичева. Певали смо сви: “За шампионе Канаде целе, за орлове беле“...
Мало знамо о канадском фудбалу. Колико је квалитетан и популаран на северу?
- Финале против Хамилтона преносила је национална телевизија, пред милионским аудиторијумом. Није најпопуларнији спорт, али га итекако воле. Квалитет је приближно на нивоу наше Друге лиге, но има играча који су изнад тог нивоа. Највећи ривал нам је Торонто (тим за који наступају Хрвати), потом Хамилтон, а увек шампионске амбиције имају и Јорк Регион (Италија),Украин Јуајтед.
Може ли се рећи да је фудбал у Канади у експанзији?
- Апсолутно. Просечна посета на утакмицама Националне лиге је око 5.000 људи. Има много досељеника, али и домицилног становништва које воли фудбал. Монтреал и Торонто имају тимове у МЛС лиги, Торонто АФЦ је сада у финалу конференције, стадион који прима 70.000 људи увек је пун, а Дрогба, Ђовинко и друге звезде које играју за ове тимове су “Богови“ овде. Уз то, свака утакмица медијски је пропраћена савршено.
Воле ли млади “сокер“?
- Нећете видети децу да играју фудбал на пољанама или улици, али свака средња школа има свој фудбалски тим и инфраструктуру коју би, верујте, пожелео сваки наш прволигашки клуб.
Канада је и једна од најпожељнијих дестинација код наших људи када се говори о државама где би желели да раде и живе?
- Могу само да потврдим да је ово сјајна земља, организована, мултиетничка, у којој је свако прихваћен на најлепши начин. Цене странце, од занатлија до високообразованих. Плате су јако добре и на прави начин вреднују вредноћу, рад и стручност радника.
Да ли је свакодневица једнако привлачна, клима?
- Има сасвим довољно слободног времена, а сви се труде да што више буду у природи. Овде је природа невероватна и свако је дужан да води рачуна о њој. За сечење дрвета или жбуна предвиђена је казна затвора. О клими се много говори, али нису све информације тачне. Јесени су фантастичне, живописне и сада је око 15 степени. Зиме су дуже и хладније, али на све се може навићи.
- Повреде и казне су учиниле да лигашки део такмичења буде јако тежак, освојили смо тек 4. место, те је и пут кроз плеј оф био незгодан. У доигравању се игра само један меч, на терену боље пласираног, притисак је велики, али смо били најбољи када је било најтеже. У сјајном финалу смо, после продужетка, савладали Хамилтон.
Шампионски трофеј се вратио у витрине после осам година?
- Пре осам година тренер је био Драгослав Шекуларац, у екипи су играла позната имена: Вицикнез, Пешикан, Стаматовић, Медић (садашњи тренер). Играчки кадар и стручни штаб и данас чине наши сународници и зато смо још поноснији на оно што смо постигли. Данас су у екипи још један бивши играч Мачве Камберовић и Михајло Маџар, момак из Платичева. Певали смо сви: “За шампионе Канаде целе, за орлове беле“...
Мало знамо о канадском фудбалу. Колико је квалитетан и популаран на северу?
- Финале против Хамилтона преносила је национална телевизија, пред милионским аудиторијумом. Није најпопуларнији спорт, али га итекако воле. Квалитет је приближно на нивоу наше Друге лиге, но има играча који су изнад тог нивоа. Највећи ривал нам је Торонто (тим за који наступају Хрвати), потом Хамилтон, а увек шампионске амбиције имају и Јорк Регион (Италија),Украин Јуајтед.
Може ли се рећи да је фудбал у Канади у експанзији?
- Апсолутно. Просечна посета на утакмицама Националне лиге је око 5.000 људи. Има много досељеника, али и домицилног становништва које воли фудбал. Монтреал и Торонто имају тимове у МЛС лиги, Торонто АФЦ је сада у финалу конференције, стадион који прима 70.000 људи увек је пун, а Дрогба, Ђовинко и друге звезде које играју за ове тимове су “Богови“ овде. Уз то, свака утакмица медијски је пропраћена савршено.
Воле ли млади “сокер“?
- Нећете видети децу да играју фудбал на пољанама или улици, али свака средња школа има свој фудбалски тим и инфраструктуру коју би, верујте, пожелео сваки наш прволигашки клуб.
Канада је и једна од најпожељнијих дестинација код наших људи када се говори о државама где би желели да раде и живе?
- Могу само да потврдим да је ово сјајна земља, организована, мултиетничка, у којој је свако прихваћен на најлепши начин. Цене странце, од занатлија до високообразованих. Плате су јако добре и на прави начин вреднују вредноћу, рад и стручност радника.
Да ли је свакодневица једнако привлачна, клима?
- Има сасвим довољно слободног времена, а сви се труде да што више буду у природи. Овде је природа невероватна и свако је дужан да води рачуна о њој. За сечење дрвета или жбуна предвиђена је казна затвора. О клими се много говори, али нису све информације тачне. Јесени су фантастичне, живописне и сада је око 15 степени. Зиме су дуже и хладније, али на све се може навићи.
Д. Благојевић
Најновији број
25. април 2024.
