ЕКОНОМСКИ БАРОМЕТАР
(НЕ)ЗАПОСЛЕНИ, ПЛАТЕ И ПЕНЗИЈЕ
Настављамо наш „економски барометар“. У прошлом тексту смо анализирали ниво и реални раст БДП-а (бруто домаћег производа), буџетски дефицит и јавни дуг у последњих осам година, закључивши да је наша „ТВ економија“ далеко успешнија од оне „из живота“. Данас на ред долазе плате, пензије и (не)запослени. Све према званичним подацима Министарства финансија.
Не баш охрабрујућа слика. Иако се у „ТВ економији“ говори о великом расту запослености и паду незапослености, претходни подаци то не потврђују. Укупан број запослених пре СЕКЕ (светске економске кризе) је износио близу 2,1 милион, а после тога је пао на 1,9, па на 1,85, да би се крајем прошле и у овој години вратио на 1,9 милиона. Најмање запослених је забележено у 2014. години, када се број у односу на 2012. годину смањио за 55, да би се сада повећао за 65 хиљада. Другим речима, после пуних 5 година, број запослених је званично повећан за 10 хиљада. О великом скоку говоре „напредни“, о стагнацији и заостајању у односу на регион, зборе „назадни“. Значајно или незнатно, процените сами.
Број незапослених је узрочно-последично комплементаран са бројем запослених. Кад једни расту, други падају. Цифре опомињу и прете. Број се „стабилизовао“ на око 750 хиљада или око 20% у односу на број радно активног становништва. Ове године се први пут региструје пад незапослених на 724 хиљаде, или око 20 хиљада мање у односу на претходну годину, као и вишегодишњи просек. Показатељ да привреда помало излази из вишегодишњег ванредног стања, или краткотрајна сезонска појава, показаће време. Остаје дилема у односу на коју то основицу, садашњи број незапослених од 724 хиљаде даје стопу од 17,1%, док 762 хиљаде незапослених у 2012. години даје стопу од 23,9%. За 38 хиљада мање незапослених, стопа смањена за 6,8%. Било би смешно и математички немогуће, да није реч о званичној статистици Министарства финансија. Где смемо да не верујемо?
Као што су математички немогуће и најављене просечне плате од 500 евра за највише годину и по дана. Како то премијер обећа у „ТВ економији“. Пошто је садашња просечна плата око 370, а пензија 190 евра, треба да нам се у наредне три-четири „догоде“ кинеске стопе раста БДП-а (бруто домаћег производа). У реалној економији, у 2015.години, у региону мање просечне плате од нас има Македонија, сличне Албанија и Румунија, а веће БИХ (425), Црна Гора (480) и Хрватска (750).
Да у суморној статистици, има и изузетака, имамо „близак“ пример. У Шапцу је број запослених достигао 31 хиљаду, што је за 1.220 више у односу на прошлу, и за око 5 хиљада више у односу на 2014. и 2013. годину. Број незапослених је први пут, у протеклих 15 година пао испод 11 хиљада, а са реализацијом будућих инвестиција (само у јапанској фабрици ауто делова „Јазаки“ - 1.700) стопа незапослености ће се приближити просецима развијених земаља. Сви економски показатељи су доста изнад нивоа у држави, и градовима сличне величине. Рецепт је прост. Град има највећу индустријску зону у Србији и региону, која се простире на 600 хектара и комплетно је комунално опремљена. Такве услове, потенцијални инвеститори тешко негде могу пронаћи. Зато и долазе. Тренутно у Зони, у 22 фабрике већ ради 1.250 радника, гради се 5 фабрика где ће се запослити још 1.900 радника, а преговара се са десетак потенцијалних инвеститора из Немачке, Турске и Италије.
Овако пре неки дан рече градоначелник. Да ово није локална чивијашка „ТВ економија“, довољно је прошетати градом, Зоном и селима. Разликује се, бре.
Не баш охрабрујућа слика. Иако се у „ТВ економији“ говори о великом расту запослености и паду незапослености, претходни подаци то не потврђују. Укупан број запослених пре СЕКЕ (светске економске кризе) је износио близу 2,1 милион, а после тога је пао на 1,9, па на 1,85, да би се крајем прошле и у овој години вратио на 1,9 милиона. Најмање запослених је забележено у 2014. години, када се број у односу на 2012. годину смањио за 55, да би се сада повећао за 65 хиљада. Другим речима, после пуних 5 година, број запослених је званично повећан за 10 хиљада. О великом скоку говоре „напредни“, о стагнацији и заостајању у односу на регион, зборе „назадни“. Значајно или незнатно, процените сами.
Број незапослених је узрочно-последично комплементаран са бројем запослених. Кад једни расту, други падају. Цифре опомињу и прете. Број се „стабилизовао“ на око 750 хиљада или око 20% у односу на број радно активног становништва. Ове године се први пут региструје пад незапослених на 724 хиљаде, или око 20 хиљада мање у односу на претходну годину, као и вишегодишњи просек. Показатељ да привреда помало излази из вишегодишњег ванредног стања, или краткотрајна сезонска појава, показаће време. Остаје дилема у односу на коју то основицу, садашњи број незапослених од 724 хиљаде даје стопу од 17,1%, док 762 хиљаде незапослених у 2012. години даје стопу од 23,9%. За 38 хиљада мање незапослених, стопа смањена за 6,8%. Било би смешно и математички немогуће, да није реч о званичној статистици Министарства финансија. Где смемо да не верујемо?
Као што су математички немогуће и најављене просечне плате од 500 евра за највише годину и по дана. Како то премијер обећа у „ТВ економији“. Пошто је садашња просечна плата око 370, а пензија 190 евра, треба да нам се у наредне три-четири „догоде“ кинеске стопе раста БДП-а (бруто домаћег производа). У реалној економији, у 2015.години, у региону мање просечне плате од нас има Македонија, сличне Албанија и Румунија, а веће БИХ (425), Црна Гора (480) и Хрватска (750).
Да у суморној статистици, има и изузетака, имамо „близак“ пример. У Шапцу је број запослених достигао 31 хиљаду, што је за 1.220 више у односу на прошлу, и за око 5 хиљада више у односу на 2014. и 2013. годину. Број незапослених је први пут, у протеклих 15 година пао испод 11 хиљада, а са реализацијом будућих инвестиција (само у јапанској фабрици ауто делова „Јазаки“ - 1.700) стопа незапослености ће се приближити просецима развијених земаља. Сви економски показатељи су доста изнад нивоа у држави, и градовима сличне величине. Рецепт је прост. Град има највећу индустријску зону у Србији и региону, која се простире на 600 хектара и комплетно је комунално опремљена. Такве услове, потенцијални инвеститори тешко негде могу пронаћи. Зато и долазе. Тренутно у Зони, у 22 фабрике већ ради 1.250 радника, гради се 5 фабрика где ће се запослити још 1.900 радника, а преговара се са десетак потенцијалних инвеститора из Немачке, Турске и Италије.
Овако пре неки дан рече градоначелник. Да ово није локална чивијашка „ТВ економија“, довољно је прошетати градом, Зоном и селима. Разликује се, бре.
Драган Вујадиновић, економски ан
Најновији број
25. април 2024.
