ФЕНОМЕН ЛАЈФКАСТИНГА

У Културном центру, недавно је одржано предавање „Lifecasting ““ нови облици медијске комуникације“. Мастер Вељко Ераковић, теоретичар драмских уметности и медија, говорио је о почецима лајфкастинга средином осамдесетих и његовом утицају на ријалити програме.
- Значај лајфкастинга је у томе што немају уредника програма, продуцента, редитеља, тим који имају телевизије, а остварују велику зараду путем посетилаца сајтова који се броје милионима. То је утицало и на филмску уметност, конкретно на филм „Труманов шоу“ Милоша Формана. Лајфкастинг се обавља путем интернета, снима се веб камером у апартманима или домовима, док су учесници ријалитија у студију, имају сценарио и разрађене ликове. Учесници Великог Брата граде каријеру само на основу свог учешћа у ријалитију и постају звезде само због те чињенице. Они практично живе ријалити животом и након одласка из неке од тих кућа, каже Ераковић.
- Какво је Ваше мишљење о ријалити програмима у Србији?
- Не сматрам то добром формом због избора гостију, али уредници бирају госте који су најрепрезентативнији у нашем народу. Ријалити програми су у Србији у великој мери естрадизовани, зато што нам је земља таква каква јесте, али, то је социолошки проблем у који не бих улазио. Бавим се феноменом интернет медија и његовим односом са телевизијом и филмом, јер имају исти концепт, комуникацију са гледаоцима. Учесници лајфкастинга су само путем интернета „живи“, што је метафизички систем који нас ставља у незавидан положај, јер се поставља питање колико је то што гледамо на интернету заиста реално.