ИДЕАЛНО, ИЛИ МАЛО БОЉЕ
Кад у Парламент стигне државни буџет, све “полуди”. Власт увек каже “никад боље”. Поготово у односу на “бивше”. Опозицији опет, и кад ваља, ништа не ваља. Уосталом, таква су правила у свим парламентима. Ми ћемо кроз цифре, у наредној табели, кроз неколико изабраних позиција прихода и расхода у неколико последњих година, покушати да сазнамо “истину” о буџету.
Шта нам претходне цифре “кажу”. Укупни приходи буџета 1.092,9, расходи 1.162, и дефицит 69,1 милијарда динара, или 1,7 посто БДП-а. ПДВ је планиран у износу од 466 (42,6 посто у односу на укупне приходе), а акцизе у износу од 271,4 милијарде динара (24,8 посто у укупним приходима). Некад су ПДВ и акцизе у укупним приходима учествовали од 46 и 15 посто(2008), 45 и 19 посто(2010), 46 и 20,5 посто(2012), 46 и 24 посто(2014) и 43 и 25 посто (првих 10 месеци ове године). Удео ПДВ-а у укупним приходима се смањује а акциза “драматично” расте. Одмах се види да министар зна шта “ради”. Привреда лоша и у “ванредном стању”, па се удео ПДВ-а у укупним приходима смањио за најмање 4 процента. Зато су ту акцизе. Које су уграђене у цене бензина, нафте и цигарета, од пре две године и струје. Још се одмах наплаћују. Зар је онда чудно што су у односу на 2008.годину повећане са 15 на 25 посто у односу на укупне приходе, или за 67 посто. За државу добро, за привреду и грађане лоше. Важан је државни буџет, све остало су “ситнице”, одговарају званичници на чињеницу да имамо најскупље гориво у региону, у чијиј цени акцизе учествују са око 60 посто. Да смо све сиромашнији, показују приходи од пореза на доходак грађана (порез за “богате”). Највише расту “непорески приходи”(таксе, продаја имовине, дивиденде јавних предузећа, смањење зарада у јавном сектору, донације) од 162,6 милијарди, су са 10, стигли до 15% у односу на укупне приходе буџета.
У расходима, нема “револуционарних” промена. Плате запослених су са 26%, пале на 22%, у односу на укупне расходе. Требали су и више, да је план отпуштања реализован. Трансфери другим нивоима власти су у стагнацији и паду – са 7,3% у 2012. на 6,3 % у укупним расходима у плану буџета. Трансфери ПИО фонду се релативно (у односу на укупне расходе) релативно смањују, и то је несумњиво повољно. Док привреда буде могла да “издржи”. Субвенције јавним предузећима и преосталим “диносаурусима”(који много једу, а мало дају) су планиране у износу од 84,4 милијарде. Мало према потребама, много према “обећањима”. Највише ће “профитирати” капиталне инвестиције. Ако буде тако. Планиране су и у овој години, па за сада ништа. За отплате главнице треба 34,8 а камата 134 милијарде динара, што показује “алармантно” стање јавног дуга (74% у односу на БДП).
Све у свему “шарено”. Премијер рече“ово је прва година од 1945.године, да имамо такву пројекцију”. Ресорни министар допуни “ја бих се као економиста плашио да је боље”. Друга страна, “дрвље и камење”. Сад је и чак и Фискални савет, са Бриселом и ММФ-ом, члан “светог тројства”, на чије се похвале и охрабрења, главнокомадујући свакодневно позива, постао скептичан. Рекоше званично овог викенда “јесте побољшање, али је пропуштена прилика за већи корак ка трајном оздрављењу”. Прво похвалише. После оних галопирајућих дефицита у од Лета Дванаестог до Четрнаестог, од око 6 милијарди евра, у последње 2 године је уштеђено 1,3 милијарде евра, или 4 посто БДП-а. Онда “хладан туш”. Не од “реформи”, већ искључиво од повећаних акциза и боље наплате пореза (50 посто), и смањења плата и пензија (40 посто). Ако се пензије и плате врате на стари ниво, “оде”1,7 посто БДП-а. Јавни дуг остаје на 74 посто БДП-а. Не расте, али и не пада.Уместо громогласно најављеног смањивања броја запослених у јавном сектору за 75, после три године се стигло до 25 хиљада “природног одлива”. Који би се пензионисао или добровољно отишао и без “реформе”.
На крају, да најавимо тему за следећи број. Пошто више немамо “дозвољених карактера”. Упоредићемо, кроз релативне односе (проценте), буџете Града Шапца и државе. За почетак само основне цифре градског буџета. У оквиру прихода од 3,3 милијарде динара доминирају порез на зараде(1,1 милијарда), порез на имовину(548 милиона) и државни трансфери (320 милиона). У оквиру расхода од 3,2 милијарде, доминирају плате запослених (680,6), субвенције (139,1), социјална заштита(98), отплата главнице кредита (110) и камата (32 милиона динара). Буџетски суфицит је планиран на нивоу од 89,9 милиона динара, или 2,7 посто у односу на укупне приходе буџета.
Шта нам претходне цифре “кажу”. Укупни приходи буџета 1.092,9, расходи 1.162, и дефицит 69,1 милијарда динара, или 1,7 посто БДП-а. ПДВ је планиран у износу од 466 (42,6 посто у односу на укупне приходе), а акцизе у износу од 271,4 милијарде динара (24,8 посто у укупним приходима). Некад су ПДВ и акцизе у укупним приходима учествовали од 46 и 15 посто(2008), 45 и 19 посто(2010), 46 и 20,5 посто(2012), 46 и 24 посто(2014) и 43 и 25 посто (првих 10 месеци ове године). Удео ПДВ-а у укупним приходима се смањује а акциза “драматично” расте. Одмах се види да министар зна шта “ради”. Привреда лоша и у “ванредном стању”, па се удео ПДВ-а у укупним приходима смањио за најмање 4 процента. Зато су ту акцизе. Које су уграђене у цене бензина, нафте и цигарета, од пре две године и струје. Још се одмах наплаћују. Зар је онда чудно што су у односу на 2008.годину повећане са 15 на 25 посто у односу на укупне приходе, или за 67 посто. За државу добро, за привреду и грађане лоше. Важан је државни буџет, све остало су “ситнице”, одговарају званичници на чињеницу да имамо најскупље гориво у региону, у чијиј цени акцизе учествују са око 60 посто. Да смо све сиромашнији, показују приходи од пореза на доходак грађана (порез за “богате”). Највише расту “непорески приходи”(таксе, продаја имовине, дивиденде јавних предузећа, смањење зарада у јавном сектору, донације) од 162,6 милијарди, су са 10, стигли до 15% у односу на укупне приходе буџета.
У расходима, нема “револуционарних” промена. Плате запослених су са 26%, пале на 22%, у односу на укупне расходе. Требали су и више, да је план отпуштања реализован. Трансфери другим нивоима власти су у стагнацији и паду – са 7,3% у 2012. на 6,3 % у укупним расходима у плану буџета. Трансфери ПИО фонду се релативно (у односу на укупне расходе) релативно смањују, и то је несумњиво повољно. Док привреда буде могла да “издржи”. Субвенције јавним предузећима и преосталим “диносаурусима”(који много једу, а мало дају) су планиране у износу од 84,4 милијарде. Мало према потребама, много према “обећањима”. Највише ће “профитирати” капиталне инвестиције. Ако буде тако. Планиране су и у овој години, па за сада ништа. За отплате главнице треба 34,8 а камата 134 милијарде динара, што показује “алармантно” стање јавног дуга (74% у односу на БДП).
Све у свему “шарено”. Премијер рече“ово је прва година од 1945.године, да имамо такву пројекцију”. Ресорни министар допуни “ја бих се као економиста плашио да је боље”. Друга страна, “дрвље и камење”. Сад је и чак и Фискални савет, са Бриселом и ММФ-ом, члан “светог тројства”, на чије се похвале и охрабрења, главнокомадујући свакодневно позива, постао скептичан. Рекоше званично овог викенда “јесте побољшање, али је пропуштена прилика за већи корак ка трајном оздрављењу”. Прво похвалише. После оних галопирајућих дефицита у од Лета Дванаестог до Четрнаестог, од око 6 милијарди евра, у последње 2 године је уштеђено 1,3 милијарде евра, или 4 посто БДП-а. Онда “хладан туш”. Не од “реформи”, већ искључиво од повећаних акциза и боље наплате пореза (50 посто), и смањења плата и пензија (40 посто). Ако се пензије и плате врате на стари ниво, “оде”1,7 посто БДП-а. Јавни дуг остаје на 74 посто БДП-а. Не расте, али и не пада.Уместо громогласно најављеног смањивања броја запослених у јавном сектору за 75, после три године се стигло до 25 хиљада “природног одлива”. Који би се пензионисао или добровољно отишао и без “реформе”.
На крају, да најавимо тему за следећи број. Пошто више немамо “дозвољених карактера”. Упоредићемо, кроз релативне односе (проценте), буџете Града Шапца и државе. За почетак само основне цифре градског буџета. У оквиру прихода од 3,3 милијарде динара доминирају порез на зараде(1,1 милијарда), порез на имовину(548 милиона) и државни трансфери (320 милиона). У оквиру расхода од 3,2 милијарде, доминирају плате запослених (680,6), субвенције (139,1), социјална заштита(98), отплата главнице кредита (110) и камата (32 милиона динара). Буџетски суфицит је планиран на нивоу од 89,9 милиона динара, или 2,7 посто у односу на укупне приходе буџета.
Најновији број
25. април 2024.
