ДРАГАН МИЋИЋ - НЕКАД И САД
НОВИНАР ЗА СВА ВРЕМЕНА
У серији текстова под насловом „Где су, шта раде“, „Глас Подриња“ доноси приче о људима који су својом делатношћу допринели развоју овог краја ( 16 )
Међу политичарима, привредницима, културним и спортским посленицима... људима од угледа у овој средини а и међу новинарима који су пером и речју овековечили Шабац, свакако је Драгослав Драган Мићић. У биографији му пише да је професор и економиста, новинар и публициста, па иако су бројне су делатности којима се бавио и функције које је имао, новинарство је било и остало његова животна прича. А та прича почиње 1948. године у Шапцу, каже да је проходао и одрастао код Великог парка, прво у Партизанској а касније у улици Ната Јеличић која данас носи друго име, на шта је огорчен.
- Од 2002- те, када је прекрштено 140 градских улица, Натина улица је названа по Јели Спиридоновић Савић, Шапчанки, чија је „заслуга“ у томе што су јој родитељи били богати и што су јој омогућили да филозофију студира у три европска града, Бечу, Трсту и Паризу- записао је Драган у једној од својих књига, уз питање „Да ли је сваке године испите полагала у другом граду“, па и констатацију „ изгледа да Демократска опозиција Србије, преотимањем власти двехиљадите, није имала преча посла од промена назива улица. Од промене ради промене.“
За новинарство се рано определио, у младости био „без длаке на језику“ а кроз живот брусио оштрину пера у непрестаној борби за праведност. Баш као што је записао и у књизи коју је недавно штампао „Живот је тајна која се изнова открива“. У својим објављеним књигама, којих није мало, као и у записима који ће вероватно до сада провереном Драгановом упорношћу ускоро бити штампани, чува од заборава многе шабачке приче, велике и мале, о улицама, приче о људима који су на свој мали или помпезни начин обележили време и чаршију у којој не може да заборави необичне и само Шапчанима драге грађевине и каже „ Као да је неко хтео да рашчивија са Малим Паризом“. Он је први публиковао тумачење имена Шапца где наводи да писани трагови упућују да се 1476. године „Заслон иже зовет Шабац“, те да је најпозније име Заслона у „Деветој карти Птоломејевој“, издатој у Млецима 1562. године.
Има тврдњи да се Шабац помиње знатно пре Заслона, извесно време су се и преплитали, нарочито у раздобљима мира и немира, затишја и ратова. Заслон и Шабац два су имена истог корена. Када је год град био ван попришта важио је за Заслон, а када је паљен и хваљен као ““ Шабац. Природни заслони, заклони, наслони, склоништа... лутајуће воде и мочваре, мочве- мачве, Мачва је до скора била препознатљива по мочварама...данас по змијоликим друмовима дуж обода водоплавина... исто су што и људском руком подизани насипи, бране, барикаде... речју шанчеви - шабаци. У том прожимању готово једнаких појмова и истоветних намена „објеката“, али другачијег назива услед временом измењеног изговора, зато име Шабац не тражити у термину шанац, израз заслон је сродан шанцу, али је, изгледа, Заслон избледео у спокоју затишја, па је отуда, вероватно, превагу однео Шабац, када су шанчеви- шабаци, били пресуднији за опстанак места.
- Од 2002- те, када је прекрштено 140 градских улица, Натина улица је названа по Јели Спиридоновић Савић, Шапчанки, чија је „заслуга“ у томе што су јој родитељи били богати и што су јој омогућили да филозофију студира у три европска града, Бечу, Трсту и Паризу- записао је Драган у једној од својих књига, уз питање „Да ли је сваке године испите полагала у другом граду“, па и констатацију „ изгледа да Демократска опозиција Србије, преотимањем власти двехиљадите, није имала преча посла од промена назива улица. Од промене ради промене.“
За новинарство се рано определио, у младости био „без длаке на језику“ а кроз живот брусио оштрину пера у непрестаној борби за праведност. Баш као што је записао и у књизи коју је недавно штампао „Живот је тајна која се изнова открива“. У својим објављеним књигама, којих није мало, као и у записима који ће вероватно до сада провереном Драгановом упорношћу ускоро бити штампани, чува од заборава многе шабачке приче, велике и мале, о улицама, приче о људима који су на свој мали или помпезни начин обележили време и чаршију у којој не може да заборави необичне и само Шапчанима драге грађевине и каже „ Као да је неко хтео да рашчивија са Малим Паризом“. Он је први публиковао тумачење имена Шапца где наводи да писани трагови упућују да се 1476. године „Заслон иже зовет Шабац“, те да је најпозније име Заслона у „Деветој карти Птоломејевој“, издатој у Млецима 1562. године.
Има тврдњи да се Шабац помиње знатно пре Заслона, извесно време су се и преплитали, нарочито у раздобљима мира и немира, затишја и ратова. Заслон и Шабац два су имена истог корена. Када је год град био ван попришта важио је за Заслон, а када је паљен и хваљен као ““ Шабац. Природни заслони, заклони, наслони, склоништа... лутајуће воде и мочваре, мочве- мачве, Мачва је до скора била препознатљива по мочварама...данас по змијоликим друмовима дуж обода водоплавина... исто су што и људском руком подизани насипи, бране, барикаде... речју шанчеви - шабаци. У том прожимању готово једнаких појмова и истоветних намена „објеката“, али другачијег назива услед временом измењеног изговора, зато име Шабац не тражити у термину шанац, израз заслон је сродан шанцу, али је, изгледа, Заслон избледео у спокоју затишја, па је отуда, вероватно, превагу однео Шабац, када су шанчеви- шабаци, били пресуднији за опстанак места.
Најновији број
25. април 2024.
