ИЗМЕЂУ ОСМАНСКЕ И ТУРСКЕ ВЛАСТИ

Ове године навршава се сто педесет година од коначног одласка Турака из Србије. Тим поводом, у Народном музеју у Шапцу, у сарадњи са Турским културним центром из Београда и Центром за османистичке студије, одржано је предавање “Шабац од 1804. до 1867. године: Између османске и српске власти.”
- Шабац је за време господара Јеврема напредовао, али је постојала велика нетрпељивост између турског и српског становништва. Турско становништво су представљали досељеници из Босне, дакле, исламизовано словенско становништво, које је било привилеговано у Османском царству у односу на српско. Зато су кнез Милош, потом и Михајло радили на томе да такозвано турско становништво иселе из Србије, што им је успело 1867. године, рекла је др Александра Вулетић из Историјског института у Београду.
Према речима др Радомира Поповића, постоје три периода у конституисању српске власти у Шапцу – за време Првог, после Другог српског устанка и долазак господара Јеврема Обреновића у Шабац.
- Када је Јеврем био управник Шабачке нахије, Шабац је био важан центар Србије у 19. веку, пре свега због пограничног положаја и трговине која се одвијала, али и захваљујући културним утицајама, који су из Средње Европе долазиле преко Аустрије. Овај град је, веома брзо после ослобођења од турске власти, добио своје европско рухо, истакао је др Поповић.