РАЗГОВОР СА КОШАРКАШИЦОМ АЛЕКСАНДРОМ ЈОВАНОВИЋ
ШКОЛА УВЕК ПРИМАРНА
Кошаркашки успеси јесу дивни, спортски снови обликују рану младост, али образовање не сме бити запостављено. Уз жељу и труд, једно не искључује друго” – истиче за наш лист првотимка ОКК Шапца и јуниорска репрзентативка Србије Александра Јовановић
Спорт ствара здраву особу, учи нас радости после победе без омаловажавања ривала, помаже нам да се опоравимо од свих пораза. Ипак, комплетна личност је образована, радознала, вишестрана, те знање и школа не смеју да трпе због спорта, не смеју, нити морају, ако је неко посвећен.
Када потичеш из породице спортиста, нема дилеме да ћеш се бар окушати и ти у неком спорту.
- Нисам имала дилему да желим да тренирам неки спорт, а иако није било притиска да то буде кошарка, сећања родитеља на тренинге и утакмице усмериле су ме у том правцу. Заволела сам спорт после неколико тренинга, стекла познанства и више се није ни размишљало о другим опцијама.
Спорт или школа, да ли је неопходно уопште правити избор?
- Од малих ногу су ме учили да су примарни здравље, школа, а тек онда спорт. Уверена сам да нема потребе бирати једно од. Као средњошколка уклапам све и мислим да посвећеност омогућава напредак на оба поља и касније. Кошарка је боље данас, школа је за боље сутра.
Колико се твоје вршњакиње интересују за спорт, било као рекреацију, било кроз праћење врхунског спорта?
- Слаба је заинтересованост и то је поражавајуће. Слободно време испуњавају на други начин, а иако волим, о спорту могу да причам само са саиграчицама и родитељима. Лично, пратим нашу лигу, репрезентацију и Звезду, уколико стигнем.
Имаш ли неку играчицу која је твоја кошаркашка инспирација?
- Много сам научила од Бојане Стевановић. Њене потезе покушавам да применим на тренинзима и у игри, али генерално не мислим да је добро имати спортске идоле. Сматрам да истински напредујемо, не када се упоређујемо са другима, већ када направимо корак више у односу на оно што смо могли до тог тренутка.
Колико размишљаш о будућности, имаш ли “пут снова” којим желиш да идеш кроз живот?
- Не размишљам много о будућности, трудим се да својим радом и залагањем створим будућност какву желим. Ипак, маштање је део стасавања. Примарно је да завршим средњу школу, упишем факултет који желим, наравно, дипломирам. Уз то, “упливавам” у професионалне кошаркашке воде. По завршетку каријере посвећујем се послу у струци. Не зависи све од мене, но ја ћу учинити што је у мојој моћи да пут буде што сличнији жељама.
Када потичеш из породице спортиста, нема дилеме да ћеш се бар окушати и ти у неком спорту.
- Нисам имала дилему да желим да тренирам неки спорт, а иако није било притиска да то буде кошарка, сећања родитеља на тренинге и утакмице усмериле су ме у том правцу. Заволела сам спорт после неколико тренинга, стекла познанства и више се није ни размишљало о другим опцијама.
Спорт или школа, да ли је неопходно уопште правити избор?
- Од малих ногу су ме учили да су примарни здравље, школа, а тек онда спорт. Уверена сам да нема потребе бирати једно од. Као средњошколка уклапам све и мислим да посвећеност омогућава напредак на оба поља и касније. Кошарка је боље данас, школа је за боље сутра.
Колико се твоје вршњакиње интересују за спорт, било као рекреацију, било кроз праћење врхунског спорта?
- Слаба је заинтересованост и то је поражавајуће. Слободно време испуњавају на други начин, а иако волим, о спорту могу да причам само са саиграчицама и родитељима. Лично, пратим нашу лигу, репрезентацију и Звезду, уколико стигнем.
Имаш ли неку играчицу која је твоја кошаркашка инспирација?
- Много сам научила од Бојане Стевановић. Њене потезе покушавам да применим на тренинзима и у игри, али генерално не мислим да је добро имати спортске идоле. Сматрам да истински напредујемо, не када се упоређујемо са другима, већ када направимо корак више у односу на оно што смо могли до тог тренутка.
Колико размишљаш о будућности, имаш ли “пут снова” којим желиш да идеш кроз живот?
- Не размишљам много о будућности, трудим се да својим радом и залагањем створим будућност какву желим. Ипак, маштање је део стасавања. Примарно је да завршим средњу школу, упишем факултет који желим, наравно, дипломирам. Уз то, “упливавам” у професионалне кошаркашке воде. По завршетку каријере посвећујем се послу у струци. Не зависи све од мене, но ја ћу учинити што је у мојој моћи да пут буде што сличнији жељама.
Б. Д.
Најновији број
25. април 2024.
