У СУСРЕТ НЕДЕЉИ ЗДРАВЉА УСТА И ЗУБА
ЗАБРИЊАВАЈУЋА СТАТИСТИКА
Сваком другом средњошколцу узраста од 15. до 17. године живота недостаје један зуб, али је чињеница да су претходне генерације деце раније остајале без сталних зуба него што је то данас случај
свој зуб. Чак четвртини нације недостаје више од десет зуба. Њих 60 одсто не пере зубе сваког дана док тек око трећине одраслих грађана наше земље одлази код стоматолога.
Искључивање стоматолошке заштите из пакета обавезног здравственог осигурања утицало је на све ређи одлазак код лекара. Скоро све стоматолошке услуге се плаћају па због беспарице људи иду код зубара само кад баш морају а све мање неопходне и скупље интервенције остављају за нека боља времена.
Такав однос према оралном здрављу доводи до повећаног вађења зуба и броја крезубих. Стога не чуди забрињавајућа статистика о стању зуба грађана Србије којом дочекујемо овогодишњу 27. Недељу здавља уста и зуба, која се обележава од 15. до 21. маја и која има за циљ информисање и стицање знања, формирање исправних ставова и понашања појединаца у вези са очувањем и унапређивањем здравља уста и зуба популације, посебно деце и младих.
У свету 60-90 одсто школске деце има зубни квар, а 30 одсто становништва од 65. до 74. године нема ниједан свој зуб. Према последњем истраживању здравља становништва Србије нешто мање од половине грађана је стање својих зуба и усне дупље проценило као добро. Највиши проценат оних који редовно перу зубе су млади узраста од 15. до 24. године.
Мере заштите треба спроводити током читавог живота, почевши и пре ницања зуба, тврде стручњаци. Посебно значајна циљна група за превентиван рад су деца школског и предшколског узраста. У овом периоду се много тога научи о оралном здрављу и навике о хигијени се устаљују.
На важност оралне хигијене своје “мале” пацијенте већ три деценије подсећа др Верица Софранић, директор Дома здравља у Коцељеви. Према њеним речима орална хигијена у овој популацији је боља данас него што је била раније. Међутим, забрињава пораст ортодонских аномалија код основаца и средњошколаца. Након систематских прегледа у току прошле године код ученика прве и треће године средње школе забележена је укупно 51 аномалија што је за 21 више у односу на 2011.
–Раније је било мање аномалија него данас. Има ту генетике али један од водећих разлога зашто је то тако је једноставно исхрана, кашаста храна која се даје одраслој деци са 4-5 година живота. Дете не жваће, не развија се вилица. Употреба цуцле такође може битно да утиче на стварање аномалија, коришћење флашице такође. На основу обављених систематских прегледа можемо закључити да готово сваком другом средњошколцу узраста од 15. до 17. године живота недостаје један зуб, али и да је чињеница да су претходне генерације деце раније остајале без сталних зуба него што је то данас случај - сматра др Софранић која указује на проблем недовољног броја стоматолога у бројним здравственим установама у нашој земљи.–Са овим проблемом суочавамо се и ми, односно грађани наше општине. Кадровским планом из 2013. године смо имали три стоматолога. Након годину дана, после одласка једног остали смо са два лекара, да би од августа месеца прошле године, по одласку још једног стоматолога у пензију, о оралном здрављу више од 13 хиљада становника ове општине бринуо само још један лекар. Зато не чуди што родитељи често узимају картоне своје деце као и своје и пребацују се у Шабац. Имамо ординацију и у Доњем Црниљеву које је удаљено од Коцељеве 24 километра, са осмогодишњом школом од око сто ђака, без честих аутобуских линија, али немамо лекара. Ја сам се практично од септембра прошле године вратила у ординацију како бих ублажила недостатак лекара стоматолога. Одрадила сам систематске прегледе школске и предшколске деце. Сваки дан очекујем кадровски план да видимо шта ће и како бити. Остаје да се надамо да ће ситуација ипак бити боља - каже директор коцељевачког Дома здравља, стоматолог са вишедеценијским искуством.
Искључивање стоматолошке заштите из пакета обавезног здравственог осигурања утицало је на све ређи одлазак код лекара. Скоро све стоматолошке услуге се плаћају па због беспарице људи иду код зубара само кад баш морају а све мање неопходне и скупље интервенције остављају за нека боља времена.
Такав однос према оралном здрављу доводи до повећаног вађења зуба и броја крезубих. Стога не чуди забрињавајућа статистика о стању зуба грађана Србије којом дочекујемо овогодишњу 27. Недељу здавља уста и зуба, која се обележава од 15. до 21. маја и која има за циљ информисање и стицање знања, формирање исправних ставова и понашања појединаца у вези са очувањем и унапређивањем здравља уста и зуба популације, посебно деце и младих.
У свету 60-90 одсто школске деце има зубни квар, а 30 одсто становништва од 65. до 74. године нема ниједан свој зуб. Према последњем истраживању здравља становништва Србије нешто мање од половине грађана је стање својих зуба и усне дупље проценило као добро. Највиши проценат оних који редовно перу зубе су млади узраста од 15. до 24. године.
Мере заштите треба спроводити током читавог живота, почевши и пре ницања зуба, тврде стручњаци. Посебно значајна циљна група за превентиван рад су деца школског и предшколског узраста. У овом периоду се много тога научи о оралном здрављу и навике о хигијени се устаљују.
На важност оралне хигијене своје “мале” пацијенте већ три деценије подсећа др Верица Софранић, директор Дома здравља у Коцељеви. Према њеним речима орална хигијена у овој популацији је боља данас него што је била раније. Међутим, забрињава пораст ортодонских аномалија код основаца и средњошколаца. Након систематских прегледа у току прошле године код ученика прве и треће године средње школе забележена је укупно 51 аномалија што је за 21 више у односу на 2011.
–Раније је било мање аномалија него данас. Има ту генетике али један од водећих разлога зашто је то тако је једноставно исхрана, кашаста храна која се даје одраслој деци са 4-5 година живота. Дете не жваће, не развија се вилица. Употреба цуцле такође може битно да утиче на стварање аномалија, коришћење флашице такође. На основу обављених систематских прегледа можемо закључити да готово сваком другом средњошколцу узраста од 15. до 17. године живота недостаје један зуб, али и да је чињеница да су претходне генерације деце раније остајале без сталних зуба него што је то данас случај - сматра др Софранић која указује на проблем недовољног броја стоматолога у бројним здравственим установама у нашој земљи.–Са овим проблемом суочавамо се и ми, односно грађани наше општине. Кадровским планом из 2013. године смо имали три стоматолога. Након годину дана, после одласка једног остали смо са два лекара, да би од августа месеца прошле године, по одласку још једног стоматолога у пензију, о оралном здрављу више од 13 хиљада становника ове општине бринуо само још један лекар. Зато не чуди што родитељи често узимају картоне своје деце као и своје и пребацују се у Шабац. Имамо ординацију и у Доњем Црниљеву које је удаљено од Коцељеве 24 километра, са осмогодишњом школом од око сто ђака, без честих аутобуских линија, али немамо лекара. Ја сам се практично од септембра прошле године вратила у ординацију како бих ублажила недостатак лекара стоматолога. Одрадила сам систематске прегледе школске и предшколске деце. Сваки дан очекујем кадровски план да видимо шта ће и како бити. Остаје да се надамо да ће ситуација ипак бити боља - каже директор коцељевачког Дома здравља, стоматолог са вишедеценијским искуством.
В.Бошковић
Најновији број
25. април 2024.
