Инфо

29. јун 2017.29. јун 2017.
„ТАПАЦИРАЊЕ“ НАШЕ СТВАРНОСТИ
НОВИ ПОДУХВАТ УМЕТНИЦЕ ЈЕЛЕНЕ ГАВРИЛОВИЋ

„ТАПАЦИРАЊЕ“ НАШЕ СТВАРНОСТИ

„Било је потребно нешто што ће у потпуности бити другачије, одскочити, скренути људима пажњу да постоје лепе ствари око нас“, каже ауторка мурала на чувеној „Зоркиној“ раскрсници
Сви они који су протеклих дана прешли преко Савског моста на улазу у Шабац могли су видети процес уметничког настајања мурала. Некада оронуо, запуштени зид зграде на чувеној „Зоркиној“ раскрсници освануо је у новом руху захваљујући сликарки Јелени Гавриловић. Позната по муралима у ужем градском језгру Јелена се овога пута одлучила да улепша сам улаз у Шабац.
- У фази живота сам када сам схватила да је већина ствари око нас заправо само људски фактор и да су стање што политичко, што економско, у земљи махом изговор за то што ми сами у својој околини, у свом малом свету који нас окружује, не делујемо довољно. Овај зид који се налази на чувеној „Зоркиној“ раскрсници, на самом улазу у град већ годинама „пикирам“, посматрам. Често стојим и ја у аутомобилу на овом семафору и увек је деловао тако старо и оронуло са тим неким навијачким натписима. То је заправо нешто што нас малтене прво дочека када пређемо Савски мост ако изузмемо амбијент фабрика, гробља, билборда са јефтиним дизајном. Било је потребно нешто што ће у потпуности бити другачије, одскочити, скренути људима пажњу да постоје лепе ствари око нас – каже Јелена.
Процес проналажења власника, добијање сагласности, набавка материјала који сама финансира, потрајао је тако да су Јелену у раду дочекали готово тропски временски услови. Због тога се ових дана могла видети после два сата по подне у делимичном хладу уз повремено освежење у виду пиркања ветра.
- Иако је топлије ово је била јединствена прилика да реализујем свој пројекат. Док сам га осмишљавала размишљала сам о широј публици. Када радите нешто на улици, заправо уличну уметност, морате да схватите да се обраћате широким масама и да покушате што више људи да додирнете. Цвеће је универзални мотив. Сви га воле. Иначе оно није специфично за мене, мој рад и мој рукопис, али једноставно покушавам да модернизујем на неки начин, да то подсећа можда на неке старе тканине или штофове којима су се раније пресвлачили каучи. Уместо да пресвучем стари кауч решила сам да пресвучем и тапацирам овај стари зид.
Јеленино „тапацирање“ завршено је у предвиђеном року. Ентузијазма јој не понестаје тако да у плану већ има израду новог мурала наредне године који ће опет сама финансирати.
- Што се тиче оваквих подухвата које сама финансирам потребно је да се пронађу зидови који неће бити у некој централној зони града. На тај начин избегава се општина и све њихове законске перипетије. Пошто лоше стојим као човек са ауторитетима морам да признам гледам по сваку цену да избегнем било какве конкурсе ауторитета где други заправо одлучују о томе шта ћу и како ћу да радим. Трудићу се да налазим сваке године неки зид који је изван те централне зоне, а који је опет доступан. Проблем је, наравно, увек и сагласност власника. Некако та улична уметност још није довољно код нас заживела. Надам се да ће наши суграђани имати све више разумевања за то – поручује Јелена.
О. Гавриловић

Најновији број

14. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa