РАДНИЦИМА ПОТРЕБНИ ПОЛИТИЧКИ САВЕЗНИЦИ

Недавно је насловна страна НИН-а, на којој је приказана капија нацистичког логора са насловом „Радни логор Србија”, изазвала бурне реакције представника владајуће коалиције, док је Удружени синдикат „Слога” оценио да је то слика економског и социјалног стања државе која ускраћује елементара права својим грађанима. Србија је земља јефтине радне снаге, а њени радници жртве најгрубље радне експлоатације, навео је тај синдикат.
Верујући да је важно да се о положају радника пише и говори, разговарамо са Мајом Милићевић, председницом синдиката „Слога” у Општој болници у Шапцу „Лаза К. Лазаревић”, и питамо је за коментар ефекта синдикалне борбе у Србији.
- Држава, као један од партнера у социјалном дијалогу, би требало одговорно да се односи према синдикатима. Приступ мора бити повољан за све стране: за раднике, за послодавце и за државу. Погрешан је принцип по ком једна страна добија, а једна губи. Социјални дијалог је неопходан на свим нивоима и једино тако има смисао. Синдикат „Слога“ је све масовнији, што значи да су људи уочили нешто што осталим синдикатима недостаје. У Општој болници Шабац за кратко време прикључило нам се 300 чланова, што је импресивно. Наша комуникација је отворена, а међусобно поверење чини нас ефикаснијим. Синдикати морају вратити углед међу радницима. Једини смо у Србији организовали онлајн едукације, што је за здравствене раднике драгоцено јер могу да се едукују од куће. Едукација јесте законска обавеза медицинара и послодавац је дужан да им је обезбеди плаћено одсуство али тршкове углавном сноси радник. Онлајн едукација је најбоље решење под таквим условима. За наше чланство изборили смо и куповину помоћу административне забране, што је многима олакшало свакодневицу.
Здравствени радници масовно одлазе у Немачку. Србији недостају лекари специјалисти, опстанак појединих болница доведен је у питање. Има ли „Слога“ решење?
- Јасно је да су услови за рад здравствених радника тешки, а зараде ниске. У многим државама је њихов рад далеко цењенији и плаћенији. Ми смо тренутно једино у могућности да преговарамо са Владом о побољшању услова рада и повећању зарада.
Какав је учинак радничких штрајкова?
- Сврха социјалног дијалога је да сви буду задовољни, а не да неко изгуби а неко добије. Имамо „Фијат“ као пример како синдикати нису одговорно заступали интересе чланова. Руководство синдиката не сме да ради за послодавце већ за своје чланство, а сви договори морају да буду доступни јавности. Солидарност мора бити водећи принцип. Свест о припадности синдикатима се развија, а од тога зависи и успех штрајка.
Права радника неодвојива су од левице, којој и Ви припадате. Били сте члан извршног и секретар градског одбора СПС Шабац, а сада сте члан привременог органа распуштеног градског одбора СПС-а. Блиска Вам је левичарска идеологија. Да ли вас је она навела на синдикално ангажовање?
- Сигурно да јесте. Због привржености идеји социјалне правде, мој логичан избор био је Социјалистичка партија Србије, чији сам члан осам година. Левица се, између осталог, темељи на борби за радничка права, а синдикати ту борбу обликују и институционализују. Радници и синдикати не могу сами да се изборе за нормално друштво у коме може да се живи пристојно од свог рада, већ су им потребни политички савезници.
Какав је статус левице у Шапцу?
- Левица је дубоко укорењена у српској политичкој мисли и пракси. Шабац у томе има јаку традицију. Најважније је да у шабачком одбору СПС-а превазиђемо тренутне проблеме и организујемо се на добар начин. Позивам чланове и симпатизере СПС-а да се врате у редове изворне социјалистичке приче, да будемо јединствени у ставовима и уверењима и конституишемо градски одбор. Да заступамо интересе грађана у смислу права на запослење, једнакости и равноправности. Левица је у извесној мери изменила своје лице јер су се мењале историјске околности у којима је деловала, али њени задаци, који се односе на борбу за хуманији свет и унапређење положаја људи, остали су исти. Ми у Шапцу желимо то да наставимо. Верујем у велики број истомишљеника и очекујем да ће левица оживети у својој просветитељској улози.
Резултат СПС-а на претходним изборима не охрабрује.
- Нисмо успели да превладамо разједињеност и сујете. Платили смо високу цену неслоге. Изборни резултати јесу били лоши али знамо и зашто. Погрешили смо почев од изборне листе на којој су били људи неискрени према социјалистичкој идеји. На следећим, и сваким наредним изборима, највише ћемо водити рачуна о томе ко ће бити на листи. То морају бити људи које ће руководити изворна идеја левице а не лични интерес. Изборни резултат СПС-а у Шапцу више никада не сме бити испод десет одсто. Морамо бити јединствени и формирати здрав, изворни СПС на темељима левичарске идеје социјалне правде.
Један од разлога зашто смо сиромашни је то што не користимо образовање као једини неисцрпан ресурс. Ви сте последњих седам година координатор за едукацију у Општој болници у Шапцу, а по струци сте мастер менаџер. Шта бисте поручили младима и како видите њихову улогу у развоју Шапца?
- На време сам схватила значај улагања у себе и по тој матрици живим и радим. Знање је једино што друштву доноси просперитет, а унутрашње задовољство које човек постиже сазнајући, немерљиво је. Младима у Шапцу и било где, од најранијег узраста треба указивати на то. Питање образовања је стратешко, а свест о значају улоге образовања и науке је предуслов успешне економије и срећног друштва.
Спорт има важну улогу у вашем животу. Научили сте да побеђујете и губите. Да ли то примењујете у односу са људима и пословима којима се бавите?
- Спорт ме научио да достојанствено губим али и осетим дивни укус победе. Такође, да су дисциплина, рад и упорност одређујући за лични и професионални напредак.
Србија је према Индексу родне равноправности на заједничкој листи са чланицана ЕУ на 22. месту и на готово пола пута ка остваривању родне равноправности. Као чланица Савета за родну равноправност, објасните како родна равноправност може да помогне развоју Шапца?
- Почећемо од политичке родне равноправности која је у Србији недовољно примењена. Шабац се ипак не уклапа у лошу статистику. Ја сам једини представник опозиције у Савету за родну равноправност града Шапца, што значи да је Социјалистичка партија Србије свесна тога да родна равноправност не треба да буде само тема већ наша стварост. Поред тога, на платформи родне равноправности можемо да развијамо свеопшти дијалог у друштву који нам је преко потребан. Жене у Србији изложене су насиљу, различитим облицима мобинга, дискриминисане по свим основама; трансродне особе не уживају практично ниједно од елементарних људских права, а ни остали се не могу похвалити степеном права и слобода. И то се не тиче само родне равноправности. То се односи на одбрану основних демократских принципа. Шабац је добар пример дијалога, а то га оплемењује и развија дух прогреса.
Када се све зброји, Ви сте синдикална и политичка активисткиња, професионални едукатор, заступница родне равноправности, промотерка спорта. Пре свега, мајка две ћерке и супруга. Андрићева мисао да „жена стоји као капија, на излазу као и на улазу овог света” на најлепши начин говори о улози и снази жене. Шта одређује Вашу улогу и шта Вам даје снагу?
- Активизам је део мог темперамента. Имала сам увек подршку породице што ми је давало ширину и слободу да бирам свој пут и развијам духовни и емотивни став. Све што сам чинила било је спонтано и израз моје личне воље и опредељења. Није било изнуђених решења и ситуација. Сматрам то великом привилегијом у животу. Снага је одраз енергије коју носим и којом желим да допринесем изградњи друштва једнаких шанси и социјалне правде.