ЗМИЈЕ ОТРОВНИЦЕ ПОТЕНЦИЈАЛНА ОПАСНОСТ У МАЧВИ?
УЈЕД ИЗ МАЛИЊАКА
Да ли су опасни гмизавци пуштени у бару Засавица или дошли у приколицама шлепера за превоз камена? Ожиљак за опомену. Умањена животна способност и страх јачи од новчане казне. Адвокат Иван Маштраповић наглашава да је општина сходно Закону о локалној самоуправи и Закону о комуналним делатностима дужна да спроводи све мере и радње које се односе на зологију. У општини се наводе да се законска одредба односи само на јавне површине, а не и приватне где је отровница ујела човека
Недавни случај уједа змије отровнице у једном богатинском малињаку, подгрејао је сумњу да су ови опасни гмизавци шире распрострањени у Мачви. Трагом поменуте информације, а после тужбе оштећеног коме је умањена општа животна активност, а због претрпљених болова и страха једва остао жив, првостепени суд изрекао казну да општина плати 522.000 динара одштете и 129.000 судских трошкова.
Змије на кревету
Сведоци у поменутом судском спору тврде да су змије видели на кревету у кући и зиду после скидања ламперије. Додају да су се жалили општинском комуналном предузећу али су се они прогласили ненадлежним. Страх је подгрејан чињеницом да су змије дошле у равну Мачву, а то кажу није исто као да су их видели у неком планинском пределу где су честа појава. У адвокатској канцеларији Маштраповић не поричу да се немио догађај збио на приватном поседу али постављају питање одакле је отровница дошла и како што боље заштитити грађане, да се овакав случај не би поновио.
Обе стране у овом спору жалиле су се вишем суду, незадовољне изреченом пресудом Основног суда у Богатићу ( судска јединица).
- Сматрамо да је изречена новчана казна мала, мада новац и није пресудан. За нас је важније што општина не извршава своју законску обавезу да чисти и одржава јавне површине.
Има прича да су у бари Засавица раније пустили доста змија из Јужне Африке те су се оне касније умножиле и одавно “харају” овим крајем. Друга верзија говори да су ови опасни гмизавци стигли у приколицама шлепера који из каменолома вуку камен, а са Дрине шљунак. Они су често паркирани на јавној површини с почетка улице Небојше Јерковића у Богатићу, где у близини живи и мој клијент, оштећени Дарко Ковић. Преко пута овог, назови паркинга има доста жбуња и растиња које се не одржава, а налази се на јавној површини. Има прича да су доспеле у приколицама продаваца дрва са Цера, наглашава адвокат Маштраповић, покушавајући да лоцира легла потенцијалне опасности, где се змије могу наћи. С тим у вези он помиње и нека мочварна подручја у Бановом Пољу и Бадовинцима.
Боље спречити
Аргументи општине своде се на чињеницу да се спорни случај догодио на приватном поседу, зашта не постоји општинска надлежност. Те да се Закон, односно делатност зоохигијене не односи на змије отровнице.
У Српском Хепетолошком друштву “Милутин Радовановић”, кажу да су истраживањем од раније утврдили постојање змија на овим просторима. У скорије време нису спроводили никакав пројекат о постојању и ширењу ових опасних гмизаваца у Мачви.
У случају уједа змије отровнице у малињаку, оштећени је и према налазу судског вештака једва преживео. Умањена му је општа животна активност. Претрпео је озбиљне физичке болове и страх. Од свега тога и данас се лечи.
Цео расплет догађаја са уједом змије биће вероватно окончан пресудом Апелационог суда у Новом Саду или Вишег у Шапцу.
Змије на кревету
Сведоци у поменутом судском спору тврде да су змије видели на кревету у кући и зиду после скидања ламперије. Додају да су се жалили општинском комуналном предузећу али су се они прогласили ненадлежним. Страх је подгрејан чињеницом да су змије дошле у равну Мачву, а то кажу није исто као да су их видели у неком планинском пределу где су честа појава. У адвокатској канцеларији Маштраповић не поричу да се немио догађај збио на приватном поседу али постављају питање одакле је отровница дошла и како што боље заштитити грађане, да се овакав случај не би поновио.
Обе стране у овом спору жалиле су се вишем суду, незадовољне изреченом пресудом Основног суда у Богатићу ( судска јединица).
- Сматрамо да је изречена новчана казна мала, мада новац и није пресудан. За нас је важније што општина не извршава своју законску обавезу да чисти и одржава јавне површине.
Има прича да су у бари Засавица раније пустили доста змија из Јужне Африке те су се оне касније умножиле и одавно “харају” овим крајем. Друга верзија говори да су ови опасни гмизавци стигли у приколицама шлепера који из каменолома вуку камен, а са Дрине шљунак. Они су често паркирани на јавној површини с почетка улице Небојше Јерковића у Богатићу, где у близини живи и мој клијент, оштећени Дарко Ковић. Преко пута овог, назови паркинга има доста жбуња и растиња које се не одржава, а налази се на јавној површини. Има прича да су доспеле у приколицама продаваца дрва са Цера, наглашава адвокат Маштраповић, покушавајући да лоцира легла потенцијалне опасности, где се змије могу наћи. С тим у вези он помиње и нека мочварна подручја у Бановом Пољу и Бадовинцима.
Боље спречити
Аргументи општине своде се на чињеницу да се спорни случај догодио на приватном поседу, зашта не постоји општинска надлежност. Те да се Закон, односно делатност зоохигијене не односи на змије отровнице.
У Српском Хепетолошком друштву “Милутин Радовановић”, кажу да су истраживањем од раније утврдили постојање змија на овим просторима. У скорије време нису спроводили никакав пројекат о постојању и ширењу ових опасних гмизаваца у Мачви.
У случају уједа змије отровнице у малињаку, оштећени је и према налазу судског вештака једва преживео. Умањена му је општа животна активност. Претрпео је озбиљне физичке болове и страх. Од свега тога и данас се лечи.
Цео расплет догађаја са уједом змије биће вероватно окончан пресудом Апелационог суда у Новом Саду или Вишег у Шапцу.
Љ.Ђ.
Најновији број
25. април 2024.
