ПРОМЕНЕ ВРЕМЕНА УТИЧУ И НА ПСИХУ
НАЈТЕЖЕ ЈЕ ХРОНИЧНИМ БОЛЕСНИЦИМА
“Када се ради о здравој популацији посебно су осетљива деца, стари и труднице. Деца су специфична група јер су зависни од старања одраслих који треба да им обезбеде исхрану и унос течности адекватне временским условима”, објашњава психијатар Опште болнице “Лаза К. Лазаревић”у Шапцу др Јасмина Лазаревић
Последњих неколико година наше подручје је суочено са веома екстремним временским условима. Изузетно јака зима 2012. однела је више живота. Две године касније погодиле су нас незапамћене поплаве. Ово лето пржи као ретко које раније. Данима су температуре око 40 степени на званичним мерним местима. Термометри на сунцу показују много више. Још једна специфичност овог лета су и огромне температурне разлике за мање од 24 сата. Температура се преко ноћи спусти или порасте двадесетак степени.
Овакве временске прилике условљавају пуне чекаонице амбуланти и усијане телефоне хитне помоћи. Лоше се осећају готово сви. Најтеже је хроничним болесницима, психички оболели муче своју муку, али ни потпуно здравима није лако.
-Када се ради о здравој популацији посебно су осетљива деца, стари и труднице. Деца су специфична група јер су зависни од старања одраслих који треба да им обезбеде исхрану и унос течности адекватне временским условима. Стари имају другачији метаболизам, често и неко органско обољење, тако да нестабилне временске прилике код њих могу да појачају болове и уопште утичу на расположење, објашњава психијатар Опште болнице “Лаза К. Лазаревић” у Шапцу др Јасмина Лазаревић.
Временске осцилације појачавају тегобе код анксиозности и депресије. Наша саговорница наводи да су код ових стања физчки симптоми појачани.
-Када су нестабилне временске прилике анксиозни пацијенти теже доживљавају своје тескобе. Долази до појачаног знојења, проблема са исхраном, поремећаја спавања. Све то је праћено додатним телесним тегобама као што су лупање срца и отежано дисање. Симптоме које иначе имају теже доживљавају и теже се носе са њима. Код депресивних пацијената ситуација је слична. Њима су посебно непријатне осцилације времена. Лакше подносе стабилне временске прилике, било да је константно хладно или топло. Ми, иначе, у нашем географском подручју, нисмо навикли на овако нагле и велике температурне разлике, каже др Лазаревић.
Када је јако топло тешки душевни болесници имају још један проблем, због лекова које пију. Јасмина Лазаревић наводи да лекови које узимају захтевају повећан унос течности и утичу на метаболизам. Услед тешке душевне болести можда неће имати довољно увида у то шта и како од хране и течности треба да уносе у организам. Тако може доћи до дехидратације која води главобољи и вртоглавицама.
-Терапија мора да се користи. Због неповољних временских услова и све друге мере, које ми зовемо хигијенско- дијететске, треба да буду адекватне и прилагођене. Под тим се мисли на довољно расхлађивања, уноса течности, лакше хране, избегавање директоног излагања Сунцу у најтоплијем делу дана. Такође је и довољно спавања јако важно.
Нажалост, када најаве нагле промене времена могуће је јако мало урадити да би се човек осећао боље. Евентуално се могу прилагодити дневне активности најављеним променама.
-Веома високе температуре утичу на испаравање, повећање влажности ваздуха, ствара се напетост, нервоза, тако да ће се и најздравија особа осећати непријатно. Долази до губитка енергије и замарања. Ми смо затворен систем, психосоматска комбинација. Ретко када се поремећај психолошког здравља не одрази на физичко и обрнуто, наводи наша саговорница.
Да би организам човека нормално функционисао, др Лазаревић, као веома важно истиче довољно спавање, и то редован, ноћни сан. Само тако моћи ће да се лучи хормон мелатонин.
-Мелатонин је супстанца неопходна за нормално функционисање и он утиче на рад свих других хормона у организму. Искључиво се лучи ноћу и спавање би требало да почне пре поноћи. Његовим недостатком ће, између осталог, бити поремећено и спавање и улази се у круг немогућности заспивања, каже Јасмина Лазаревић.
Промена годишњих доба такође утиче на промену расположења, долази до енергетског дефицита, а постоје и сезонске депресије које се јављају у овим периодима.
Не расхлађујте
превише просторије
Др Јасмина Лазаревић истиче да је најгоре што може да се уради по овим тропским врућинама велико снижавање температуре у затвореном.
-Лакше је носити се само са 40 степени, него организам излагаати додатном стресу. Када се са јако високе температуре уђе у просторију расхлађену на 20ак степени организам почиње да ослобађа топлоту и долази у потхлађено стање. После тога се поново изађе на 40 степени што преко коже, која је највећи орган, утиче на све унутрашње органе. Посебно се одражава на возаче који много спусте температуру у аутомобилу и када изађу напоље не буде им добро, објашњава др Лазаревић.
Овакве временске прилике условљавају пуне чекаонице амбуланти и усијане телефоне хитне помоћи. Лоше се осећају готово сви. Најтеже је хроничним болесницима, психички оболели муче своју муку, али ни потпуно здравима није лако.
-Када се ради о здравој популацији посебно су осетљива деца, стари и труднице. Деца су специфична група јер су зависни од старања одраслих који треба да им обезбеде исхрану и унос течности адекватне временским условима. Стари имају другачији метаболизам, често и неко органско обољење, тако да нестабилне временске прилике код њих могу да појачају болове и уопште утичу на расположење, објашњава психијатар Опште болнице “Лаза К. Лазаревић” у Шапцу др Јасмина Лазаревић.
Временске осцилације појачавају тегобе код анксиозности и депресије. Наша саговорница наводи да су код ових стања физчки симптоми појачани.
-Када су нестабилне временске прилике анксиозни пацијенти теже доживљавају своје тескобе. Долази до појачаног знојења, проблема са исхраном, поремећаја спавања. Све то је праћено додатним телесним тегобама као што су лупање срца и отежано дисање. Симптоме које иначе имају теже доживљавају и теже се носе са њима. Код депресивних пацијената ситуација је слична. Њима су посебно непријатне осцилације времена. Лакше подносе стабилне временске прилике, било да је константно хладно или топло. Ми, иначе, у нашем географском подручју, нисмо навикли на овако нагле и велике температурне разлике, каже др Лазаревић.
Када је јако топло тешки душевни болесници имају још један проблем, због лекова које пију. Јасмина Лазаревић наводи да лекови које узимају захтевају повећан унос течности и утичу на метаболизам. Услед тешке душевне болести можда неће имати довољно увида у то шта и како од хране и течности треба да уносе у организам. Тако може доћи до дехидратације која води главобољи и вртоглавицама.
-Терапија мора да се користи. Због неповољних временских услова и све друге мере, које ми зовемо хигијенско- дијететске, треба да буду адекватне и прилагођене. Под тим се мисли на довољно расхлађивања, уноса течности, лакше хране, избегавање директоног излагања Сунцу у најтоплијем делу дана. Такође је и довољно спавања јако важно.
Нажалост, када најаве нагле промене времена могуће је јако мало урадити да би се човек осећао боље. Евентуално се могу прилагодити дневне активности најављеним променама.
-Веома високе температуре утичу на испаравање, повећање влажности ваздуха, ствара се напетост, нервоза, тако да ће се и најздравија особа осећати непријатно. Долази до губитка енергије и замарања. Ми смо затворен систем, психосоматска комбинација. Ретко када се поремећај психолошког здравља не одрази на физичко и обрнуто, наводи наша саговорница.
Да би организам човека нормално функционисао, др Лазаревић, као веома важно истиче довољно спавање, и то редован, ноћни сан. Само тако моћи ће да се лучи хормон мелатонин.
-Мелатонин је супстанца неопходна за нормално функционисање и он утиче на рад свих других хормона у организму. Искључиво се лучи ноћу и спавање би требало да почне пре поноћи. Његовим недостатком ће, између осталог, бити поремећено и спавање и улази се у круг немогућности заспивања, каже Јасмина Лазаревић.
Промена годишњих доба такође утиче на промену расположења, долази до енергетског дефицита, а постоје и сезонске депресије које се јављају у овим периодима.
превише просторије
Др Јасмина Лазаревић истиче да је најгоре што може да се уради по овим тропским врућинама велико снижавање температуре у затвореном.
-Лакше је носити се само са 40 степени, него организам излагаати додатном стресу. Када се са јако високе температуре уђе у просторију расхлађену на 20ак степени организам почиње да ослобађа топлоту и долази у потхлађено стање. После тога се поново изађе на 40 степени што преко коже, која је највећи орган, утиче на све унутрашње органе. Посебно се одражава на возаче који много спусте температуру у аутомобилу и када изађу напоље не буде им добро, објашњава др Лазаревић.
М. Мијаиловић
Најновији број
25. април 2024.
