ДРИНА ГОДИНАМА ДОНОСИ И ОДНОСИ
МАЋЕХА И МАЈКА
Учестале ситуације са нежељеним исходом у дубоким вировима неукротиве реке. Сталним подривањем мачванске обале, као да намерава да Бадовинце из Србије пресели у Босну. Многима замењује море. Грејање на “дринским чудесима”
Кад им прави проблеме Мачвани крај обала Дрине љуто куну и анатемишу. Проклињу дан када су се ту населили и често сањају да оду на неко “безбедније” место. С друге стране има и оних који свој кућни праг, недалеко од плаховите реке не би напустили ни за живу главу.
Трагедије забрињавају
Недавно, када су у дринском непрегледном и опасном виру смрт пронашли деда и унук из Салаша Црнобарског, туговало је цело село. У двориште настрадалих „слило” се доста људи. Владала је мртва тишина. Понеко, махом старији коментарисао је трагедију са Дрине, тихим гласом.
- Опасна је то вода. Треба бити максимално опрезан. Превари она и доброг пливача. Има пуно вирова. То су непрегледне рупе у кориту настале после експлоатације шљунка. Вода стално доноси ово природно благо које је велики изазов за експлоатацију, каже Влада Давидовић из Богатића који на обали Дрине у Црној Бари има викендицу и годинама је присутан на овом простору.
Многи се жале на нестручну и често бесправну експлоатацију квалитетног дринског шљунка и песка али за сада све на томе и остаје. Бољи познаваоци Дрине кажу да је баш то узрок бројних проблема па и трагедија с нежељеним исходом. Познато је то и нашем саговорнику, као и више других трагедија.
Али без обзира на то и неуређеност овдашњих плажа, многи Мачвани и њихови гости жарких летњих дана, баш у таласима Дрине траже освежење.
Наше море
Дрина не познаје ни народ ни цара ни ћесара. Она лагано рони обалу и као да је намерила да Бадовинце из Србије пресели у Босну.
- С друге стране моста је преко 3.000 хектара бадовиначке земље. Сасвим је уочљива плава табла која се налази крај пута за Бијељину око 1.500 метара од Павловића моста. То је граница катастарске општине Бадовинци. Тамо је пола сеоског атара. Ту су некада живели Бадовинчани. Лети се селили у ове крајеве, а зиме проводили код кућа у селу. Много младих је ишло у школе у Бијељини, каже Жића Јакшић, који и сам располаже са доста обрадивог земљишта на другој страни реке, а тамо му се налази и шљункара.
Он али и многи други његови земљаци истичу да им посебно лети Дрина замењује море, јер многи финансијски нису у могућности да лето проведу на некој од морских плажа.
- Лепо би било када бисмо на овом простору мачванске обале Дрине у Бадовинцима, Салашу Црнобарском или Црној Бари имали уређена купалишта и пропратне туристичке садржаје, уређене. Осим што би наши грађани од туризма могли више да профитирају и сами би имали више уређеног простора за одмор и рекреацију, каже Љубинко Јевтић из Бадовинаца, познати хроничар овог села.
Дрина је у последње време постала и извориште за обезбеђење квалитетног огрева за зиму.
- Многи се баве “пецањем” стабала различитих врста дрвећа, која слободно плутају водом ко зна одакле. У Црној Бари их “хватају”, суше и обрађују за огрев, пре свега. Многа стабла имају и необичне облике које је вода извајала. На фотографијама остају “забелешке” о њиховом постојању, каже велики заљубљеник у фотографију Миленко Илић из Црне Баре.
Трагедије забрињавају
Недавно, када су у дринском непрегледном и опасном виру смрт пронашли деда и унук из Салаша Црнобарског, туговало је цело село. У двориште настрадалих „слило” се доста људи. Владала је мртва тишина. Понеко, махом старији коментарисао је трагедију са Дрине, тихим гласом.
- Опасна је то вода. Треба бити максимално опрезан. Превари она и доброг пливача. Има пуно вирова. То су непрегледне рупе у кориту настале после експлоатације шљунка. Вода стално доноси ово природно благо које је велики изазов за експлоатацију, каже Влада Давидовић из Богатића који на обали Дрине у Црној Бари има викендицу и годинама је присутан на овом простору.
Многи се жале на нестручну и често бесправну експлоатацију квалитетног дринског шљунка и песка али за сада све на томе и остаје. Бољи познаваоци Дрине кажу да је баш то узрок бројних проблема па и трагедија с нежељеним исходом. Познато је то и нашем саговорнику, као и више других трагедија.
Али без обзира на то и неуређеност овдашњих плажа, многи Мачвани и њихови гости жарких летњих дана, баш у таласима Дрине траже освежење.
Наше море
Дрина не познаје ни народ ни цара ни ћесара. Она лагано рони обалу и као да је намерила да Бадовинце из Србије пресели у Босну.
- С друге стране моста је преко 3.000 хектара бадовиначке земље. Сасвим је уочљива плава табла која се налази крај пута за Бијељину око 1.500 метара од Павловића моста. То је граница катастарске општине Бадовинци. Тамо је пола сеоског атара. Ту су некада живели Бадовинчани. Лети се селили у ове крајеве, а зиме проводили код кућа у селу. Много младих је ишло у школе у Бијељини, каже Жића Јакшић, који и сам располаже са доста обрадивог земљишта на другој страни реке, а тамо му се налази и шљункара.
Он али и многи други његови земљаци истичу да им посебно лети Дрина замењује море, јер многи финансијски нису у могућности да лето проведу на некој од морских плажа.
- Лепо би било када бисмо на овом простору мачванске обале Дрине у Бадовинцима, Салашу Црнобарском или Црној Бари имали уређена купалишта и пропратне туристичке садржаје, уређене. Осим што би наши грађани од туризма могли више да профитирају и сами би имали више уређеног простора за одмор и рекреацију, каже Љубинко Јевтић из Бадовинаца, познати хроничар овог села.
Дрина је у последње време постала и извориште за обезбеђење квалитетног огрева за зиму.
- Многи се баве “пецањем” стабала различитих врста дрвећа, која слободно плутају водом ко зна одакле. У Црној Бари их “хватају”, суше и обрађују за огрев, пре свега. Многа стабла имају и необичне облике које је вода извајала. На фотографијама остају “забелешке” о њиховом постојању, каже велики заљубљеник у фотографију Миленко Илић из Црне Баре.
Љ.Ђ.
Најновији број
25. април 2024.
