Међународни дан старијих особа 1. октобар
КОРАК У БУДУЋНОСТ
Слоган овогодишње кампање: “Корак у будућност: препознавање талената, доприноса и учешћа старијих у друштву” изабран је са циљем да се промовише допринос и учешће старијих особа у породици, локалној заједници и друштву
Старење популације данас представља један од највећих успеха човечанства али је и један од највећих јавноздравствених изазова.
Процена је да ће број старијих особа широм света порасти за 56%, односно са 901 милион особа на више од 1,4 милијарде између 2015. и 2030. године. До 2030. године, број особа старијих од 60 година и више ће премашити број младих узраста од 15 до 24 године.
Слоган овогодишње кампање: “Корак у будућност: препознавање талената, доприноса и учешћа старијих у друштву” изабран је са циљем да се промовише допринос и учешће старијих особа у породици, локалној заједници и друштву. Овогодишња тема наглашава везу између препознавања талената међу старијим особама и могућности њиховог учешћа у окружењу у коме живе, чиме се омогућава имплементација Агенде 2030 и Мадридског међународног плана акције о старењу, који тренутно пролази кроз трећи круг прегледа и процене. Потреба да се обрати пажња на често занемарен допринос старијих особа, није само неопходана за њихову добробит, већ је и императив за процес одрживог развоја.
Неопходно је истражити најделотворније начине промоције и оснаживања учешћа старијих особа у различитим аспектима живота, али и подржати њихово учешће, у складу са основним правима старијих особа, њиховим потребама и жељама.
Нови изазови
У 21. веку здравље одређују бројни друштвени трендови али истовремено здравље утиче на исте. Привреда се глобализује, све више људи живи и ради у градовима, образац породице се мења, а технологија убрзано развија. Старење становништва представља једну од највећих друштвених трансформација. Убрзо ће свет имати више старих људи него деце и веома старих особа ће бити више него икада раније.
Процењује се да ће се проценат старих особа преко 60 година скоро удвостручити у периоду између 2000. и 2050. године. Очекује се да апсолутни број људи старости 60 и више година порасте са 605 милиона на 2 милијарде у истом периоду, док ће број особа старијих 80 и више година бити скоро четири пута већи до 2050. године и износиће 395 милиона.
Број особа старијих од 65 година премашиће број деце млађе од 5 година у наредних пет година, а до 2050. године и број деце млађе од 14 година.
Данас већина старих особа живи у економски слабо развијеним и неразвијеним земљама, и они ће чинити 80% популације до 2050. године.
Република Србија са просечном старошћу становника од 41,6 година (2011) једна је од најстаријих земаља у свету. Проценат особа преко 65 година ће износити најмање 22% до 2030. године, што је скоро један на четири становника. Становништво Србије је све старије. Основна одлика старосно-полне структуре становништва Републике Србије данас је бројчана доминација мушкараца код младог становништва, односно доминантност жена код средовечног и старог становништва. „Најстарији” је регион Јужне и Источне Србије, где је чак 25% становништва старије од 60 година.
Ризици
Очекује се у будућности повећана заступљеност старих, хронично оболелих и функционално зависних особа. Наиме, старе особе најчешће оболевају од хроничних незаразних болести, као што су болести срца и крвних судова, рак и шећерна болест. Осим тога, старе особе често имају више здравствених проблема истовремено.
Такође, број особа који живи са инвалидитетом је у порасту због старења становништва. Наиме, скоро 65% свих особа са поремећајима вида су узраста 50 и више година. Ова старосна група чини око 20% светске популације.
На глобалном нивоу, многе старе особе су под ризиком од различитих облика лошег и нехуманог односа према њима. Скоро 4–6% популације старих у развијеним земљама искусило је неки облик малтретирања код куће. Насилно понашање у институцијама укључује примену физичке силе, лишавање достојанства старих (на пример остављајући их у неуредној одећи) и намерно необезбеђивање неопходне неге (развој декубитуса, на пример). Лоше поступање са старим особама може довести до озбиљних физичких повреда и дугорочних психолошких последица.
Ризик од деменције нагло расте са повећањем година старости. Процењује се да 25–30% особа узраста 85 или више година има одређени степен смањења когнитивних функција.
Многи веома стари људи губе способност да самостално живе због ограничене покретљивости, психолошке или моралне слабости или других физичких проблема. Многима је потребан неки облик дугорочне неге, што укључује негу у старачком дому, геронтодомаћице, помоћ у кући, бригу локалне заједнице и дужи боравак у болници.
У кризним ситуацијама стари су посебно осетљиви. Наиме, они често не могу да побегну или да путују на дугим релацијама и могу бити остављени и препуштени сами себи.
Процена је да ће број старијих особа широм света порасти за 56%, односно са 901 милион особа на више од 1,4 милијарде између 2015. и 2030. године. До 2030. године, број особа старијих од 60 година и више ће премашити број младих узраста од 15 до 24 године.
Слоган овогодишње кампање: “Корак у будућност: препознавање талената, доприноса и учешћа старијих у друштву” изабран је са циљем да се промовише допринос и учешће старијих особа у породици, локалној заједници и друштву. Овогодишња тема наглашава везу између препознавања талената међу старијим особама и могућности њиховог учешћа у окружењу у коме живе, чиме се омогућава имплементација Агенде 2030 и Мадридског међународног плана акције о старењу, који тренутно пролази кроз трећи круг прегледа и процене. Потреба да се обрати пажња на често занемарен допринос старијих особа, није само неопходана за њихову добробит, већ је и императив за процес одрживог развоја.
Неопходно је истражити најделотворније начине промоције и оснаживања учешћа старијих особа у различитим аспектима живота, али и подржати њихово учешће, у складу са основним правима старијих особа, њиховим потребама и жељама.
Нови изазови
У 21. веку здравље одређују бројни друштвени трендови али истовремено здравље утиче на исте. Привреда се глобализује, све више људи живи и ради у градовима, образац породице се мења, а технологија убрзано развија. Старење становништва представља једну од највећих друштвених трансформација. Убрзо ће свет имати више старих људи него деце и веома старих особа ће бити више него икада раније.
Процењује се да ће се проценат старих особа преко 60 година скоро удвостручити у периоду између 2000. и 2050. године. Очекује се да апсолутни број људи старости 60 и више година порасте са 605 милиона на 2 милијарде у истом периоду, док ће број особа старијих 80 и више година бити скоро четири пута већи до 2050. године и износиће 395 милиона.
Број особа старијих од 65 година премашиће број деце млађе од 5 година у наредних пет година, а до 2050. године и број деце млађе од 14 година.
Данас већина старих особа живи у економски слабо развијеним и неразвијеним земљама, и они ће чинити 80% популације до 2050. године.
Република Србија са просечном старошћу становника од 41,6 година (2011) једна је од најстаријих земаља у свету. Проценат особа преко 65 година ће износити најмање 22% до 2030. године, што је скоро један на четири становника. Становништво Србије је све старије. Основна одлика старосно-полне структуре становништва Републике Србије данас је бројчана доминација мушкараца код младог становништва, односно доминантност жена код средовечног и старог становништва. „Најстарији” је регион Јужне и Источне Србије, где је чак 25% становништва старије од 60 година.
Ризици
Очекује се у будућности повећана заступљеност старих, хронично оболелих и функционално зависних особа. Наиме, старе особе најчешће оболевају од хроничних незаразних болести, као што су болести срца и крвних судова, рак и шећерна болест. Осим тога, старе особе често имају више здравствених проблема истовремено.
Такође, број особа који живи са инвалидитетом је у порасту због старења становништва. Наиме, скоро 65% свих особа са поремећајима вида су узраста 50 и више година. Ова старосна група чини око 20% светске популације.
На глобалном нивоу, многе старе особе су под ризиком од различитих облика лошег и нехуманог односа према њима. Скоро 4–6% популације старих у развијеним земљама искусило је неки облик малтретирања код куће. Насилно понашање у институцијама укључује примену физичке силе, лишавање достојанства старих (на пример остављајући их у неуредној одећи) и намерно необезбеђивање неопходне неге (развој декубитуса, на пример). Лоше поступање са старим особама може довести до озбиљних физичких повреда и дугорочних психолошких последица.
Ризик од деменције нагло расте са повећањем година старости. Процењује се да 25–30% особа узраста 85 или више година има одређени степен смањења когнитивних функција.
Многи веома стари људи губе способност да самостално живе због ограничене покретљивости, психолошке или моралне слабости или других физичких проблема. Многима је потребан неки облик дугорочне неге, што укључује негу у старачком дому, геронтодомаћице, помоћ у кући, бригу локалне заједнице и дужи боравак у болници.
У кризним ситуацијама стари су посебно осетљиви. Наиме, они често не могу да побегну или да путују на дугим релацијама и могу бити остављени и препуштени сами себи.
Завод за јавно здравље Шабац
Најновији број
25. април 2024.
