Разговор са др Луком НенадовиЋем чланом истраживачке групе Института за физику
Како нам вештачка интелигенција мења живот?
„Испоставило се да програми вештачке интелигенције могу да компонују музику у изабраном жанру, могу да напишу недостајуће делове „Игре престола“, измисле нов језик, модификују квантну теорију. Ми још увек немамо јасну представу о могућностима и крајњим консеквенцама примене вештачке инелигенције“
Разни „паметни“ уређаји се налазе свуда око нас и постају наша свакодневица. Они трансформишу наше личне потребе и чине савремени начин живота незамисливим без њиховог постојања. Како ће у будућности напредовати технологија и како ће у складу са тим мењати даље наше животе, за Глас Подриња је причао др Лука Ненадовић. Он је члан истраживачке групе за гравитацију, теорију поља и елементарне честице Института за физику и Физичког факултета Универзитета у Београду и стручни сарадник за научну област физике на Високој медицинској и пословно-технолошкој школи струковних студија у Шапцу. Све заступљенија примена вештачке интелигенције у науци и техници навела је и нашег саговорника да се укључи у ову област, односно да почне све више да се бави машинским учењем и дубоким неуронским мрежама.
Како бисте објаснили људима који се не баве стручно овом темом шта је вештачка интелигенција?
-У најширем смислу, вештачка интелигенција је покушај да се помоћу рачунара (односно машински) опонашају хумане когнитивне функције попут решавања проблема, класификације, вредновања и најважније - учења. Највећа подгрупа онога што ми данас називамо вештачком интелигенцијом је машинско учење. Машинско учење је специјална група алгоритама која омогућава рачунарима да извршавају задатке на основу онога што науче, података које прикупе, а да притом нису за то експлицитно испрограмирани. Ми се свакодневно срећемо са овим програмима. Сваки пут када нешто претражујете на Гуглу, он вам нуди предлоге претраге за које очекује да ће вам одговарати. Он то чини научено, на основу веома великог броја података о претрагама и реакцијама својих клијената са мреже. Сваки пут када изаберете неки од предлога ви даље тренирате овај програм вештачке интелигенције.
Стручњаци из области вештачке интелигенције се углавном слажу око тога да је роботска револуција увелико у току, да се незаустављиво шири и расте. Шта би по Вашем мишљењу били до сада најзначајнији домети ове револуције?
-Ова револуција је последица све способнијих рачунара и све већег броја података које генеришемо. Ми живимо у експоненцијалним временима када су у питању подаци. Њихова количина се тренутно дуплира на сваких пар година. Сада се у свим областима науке и технике дешава да се добија веома велика количина података коју још увек нема ко да обради. Развило се и посебно занимање које се бави обрадом овако великог броја података. Ово занимање има и своје име - дејта сајенс или наука о подацима. Ово занимање које је тренутно најтраженије од свих је уједно и најмлађе и веома добро плаћено. Толико је ново да нема још увек свој аналогон у српском језику. Примена је за сада најприсутнија у осигуравајућим друштвима која прикупљају податке о клијентима и ризицима, банкама, инвестиционим фондовима и војсци, а ли се очекује да ова примена буде све масовнија и присутна у свим друштвеним делатностима. Данас полиција у Калифорнији користи алгоритме за предвиђање кривичних дела. На основу тих веома добрих предиктивних способности програма полиција успева да осујети покушаје извршења ових дела и значајно спусти ниво криминала у одређеним предградјима.
- Стивен Хокинг заступа мишљење да би вештачка интелигенција могла „у потпуности да уништи људски род“ и изгледа није једини који то мисли. Има ли вештачка интелигенција и својих лоших страна? Ако има, које су?
-Да, на то упозорава веома значајан број људи релевантних у овој области. Где ту лежи опасност? Постоје истраживања која наводе на закључак да интелигентни агенси који су испрогрмирани да буду кооперативни у једном тренутку могу да постану компетитивни. То значи да би теоријски могло да се деси да имамо програм који је направљен да служи човеку, али да после неког времена он научи да то можда за њега и није најбоља опција и да онда идентификује човека као непријатеља. Тако нешто би могло да се деси са аутономним оружјем које је засновано на вештачкој интелигенцији, а чија се забрана на медјународном нивоу све чешће помиње.
Можемо ли очекивати да ће роботи у некој будућности заменити људе и њихов рад?
-У неким областима се то већ дешава. Испоставило се да програми вештачке интелигенције могу да компонују музику у изабраном жанру, могу да напишу недостајуће делове „Игре престола“, измисле нов језик, модификују квантну теорију. Ми још увек немамо јасну представу о могућностима и крајњим консеквенцама примене вештачке инелигенције.
Како је ова врста науке и научника заступљена у Србији? Колики им се значај придаје?
Ово је још све толико ново да нема широке и системске примене. За сада је све на појединцима и њиховом личном ентузијазму, јер је наука у Србији финансирана на такав начин да можемо слободно да кажемо да је то један волонтерски позив. Скоро сам био на једној медјународној конференцији из астрофизике где сам видео да су технике машинског учења (МЛ) тек почеле да се примењују. Са друге стране постоје фирме у Србији које већ увелико користе МЛ алгоритме у свом раду. Једна од најзначајнијих новијих примена је персонализована генска терапија где МЛ алгоритми имају значајну улогу у секвенцирању ДНК ланца и идентификовању потенцијалних мутација. Једна америчко-српска фирма која се зове Севен Бриџис Џеномикс (Севен Бридгес Геномицс) је пионир у овој области. Свакако да ће се овоме тек придавати све већи значај.
Чињеница је да технологија може бити коришћена на добар или лош начин, зависи у чијим се рукама нађе. Сведоци смо њеног искоришћавања у сврхе надзора и ограничавања приватности. Ради ли се на осигуравању тога? Колико смо уопште способни да се заштитимо?
-Чим одете на интернет и ако имате недовољно заштићене налоге на друштвеним мрежама ви сте већ направили значајан компромис када је ваша приватност у питању.Ако желимо да говоримо о вештачкој интелигенцији у најширем смислу не можемо са сигурношћу ништа да тврдимо. Постоје два интересантна примера из којих можемо да видимо да се овакви програми и не могу направити тако да са сигурношћу можемо да им ставимо нешто што би за њих била апсолутна забрана. Један пример је програм дубоког учења који је после неког времена почео да модификује сопствени алгоритам тако што је убацивао делове алгоритама других програма које је нашао на мрежи. Ту онда ми више не можемо ништа да учинимо. Други пример су два интелигентна агенса у лабораторијама Фејсбука која су у почетку била испрограмирана да комуницирају на енглеском језику. После неког времена десило се то да су ови агенси модификовали, а напослетку потпуно изменили језик медјусобне комуникације. Оператери који су надгледали ове процесе су на крају искључили цео програм јер нису више могли да протумаче новостворени језик.
Како бисте објаснили људима који се не баве стручно овом темом шта је вештачка интелигенција?
-У најширем смислу, вештачка интелигенција је покушај да се помоћу рачунара (односно машински) опонашају хумане когнитивне функције попут решавања проблема, класификације, вредновања и најважније - учења. Највећа подгрупа онога што ми данас називамо вештачком интелигенцијом је машинско учење. Машинско учење је специјална група алгоритама која омогућава рачунарима да извршавају задатке на основу онога што науче, података које прикупе, а да притом нису за то експлицитно испрограмирани. Ми се свакодневно срећемо са овим програмима. Сваки пут када нешто претражујете на Гуглу, он вам нуди предлоге претраге за које очекује да ће вам одговарати. Он то чини научено, на основу веома великог броја података о претрагама и реакцијама својих клијената са мреже. Сваки пут када изаберете неки од предлога ви даље тренирате овај програм вештачке интелигенције.
Стручњаци из области вештачке интелигенције се углавном слажу око тога да је роботска револуција увелико у току, да се незаустављиво шири и расте. Шта би по Вашем мишљењу били до сада најзначајнији домети ове револуције?
-Ова револуција је последица све способнијих рачунара и све већег броја података које генеришемо. Ми живимо у експоненцијалним временима када су у питању подаци. Њихова количина се тренутно дуплира на сваких пар година. Сада се у свим областима науке и технике дешава да се добија веома велика количина података коју још увек нема ко да обради. Развило се и посебно занимање које се бави обрадом овако великог броја података. Ово занимање има и своје име - дејта сајенс или наука о подацима. Ово занимање које је тренутно најтраженије од свих је уједно и најмлађе и веома добро плаћено. Толико је ново да нема још увек свој аналогон у српском језику. Примена је за сада најприсутнија у осигуравајућим друштвима која прикупљају податке о клијентима и ризицима, банкама, инвестиционим фондовима и војсци, а ли се очекује да ова примена буде све масовнија и присутна у свим друштвеним делатностима. Данас полиција у Калифорнији користи алгоритме за предвиђање кривичних дела. На основу тих веома добрих предиктивних способности програма полиција успева да осујети покушаје извршења ових дела и значајно спусти ниво криминала у одређеним предградјима.
- Стивен Хокинг заступа мишљење да би вештачка интелигенција могла „у потпуности да уништи људски род“ и изгледа није једини који то мисли. Има ли вештачка интелигенција и својих лоших страна? Ако има, које су?
-Да, на то упозорава веома значајан број људи релевантних у овој области. Где ту лежи опасност? Постоје истраживања која наводе на закључак да интелигентни агенси који су испрогрмирани да буду кооперативни у једном тренутку могу да постану компетитивни. То значи да би теоријски могло да се деси да имамо програм који је направљен да служи човеку, али да после неког времена он научи да то можда за њега и није најбоља опција и да онда идентификује човека као непријатеља. Тако нешто би могло да се деси са аутономним оружјем које је засновано на вештачкој интелигенцији, а чија се забрана на медјународном нивоу све чешће помиње.
Можемо ли очекивати да ће роботи у некој будућности заменити људе и њихов рад?
-У неким областима се то већ дешава. Испоставило се да програми вештачке интелигенције могу да компонују музику у изабраном жанру, могу да напишу недостајуће делове „Игре престола“, измисле нов језик, модификују квантну теорију. Ми још увек немамо јасну представу о могућностима и крајњим консеквенцама примене вештачке инелигенције.
Како је ова врста науке и научника заступљена у Србији? Колики им се значај придаје?
Ово је још све толико ново да нема широке и системске примене. За сада је све на појединцима и њиховом личном ентузијазму, јер је наука у Србији финансирана на такав начин да можемо слободно да кажемо да је то један волонтерски позив. Скоро сам био на једној медјународној конференцији из астрофизике где сам видео да су технике машинског учења (МЛ) тек почеле да се примењују. Са друге стране постоје фирме у Србији које већ увелико користе МЛ алгоритме у свом раду. Једна од најзначајнијих новијих примена је персонализована генска терапија где МЛ алгоритми имају значајну улогу у секвенцирању ДНК ланца и идентификовању потенцијалних мутација. Једна америчко-српска фирма која се зове Севен Бриџис Џеномикс (Севен Бридгес Геномицс) је пионир у овој области. Свакако да ће се овоме тек придавати све већи значај.
-Чим одете на интернет и ако имате недовољно заштићене налоге на друштвеним мрежама ви сте већ направили значајан компромис када је ваша приватност у питању.Ако желимо да говоримо о вештачкој интелигенцији у најширем смислу не можемо са сигурношћу ништа да тврдимо. Постоје два интересантна примера из којих можемо да видимо да се овакви програми и не могу направити тако да са сигурношћу можемо да им ставимо нешто што би за њих била апсолутна забрана. Један пример је програм дубоког учења који је после неког времена почео да модификује сопствени алгоритам тако што је убацивао делове алгоритама других програма које је нашао на мрежи. Ту онда ми више не можемо ништа да учинимо. Други пример су два интелигентна агенса у лабораторијама Фејсбука која су у почетку била испрограмирана да комуницирају на енглеском језику. После неког времена десило се то да су ови агенси модификовали, а напослетку потпуно изменили језик медјусобне комуникације. Оператери који су надгледали ове процесе су на крају искључили цео програм јер нису више могли да протумаче новостворени језик.
К. Антонић
Најновији број
25. април 2024.
