
ТЕАТАР НА ПРАВОМ ПУТУ
СВАКА НОВА СЕЗОНА ЈЕ ПРАЗНИК
Први дан, започео је представом Нинослава Ђорђевића “Рубиште”. Кокан Младеновић добио годишњу награду Шабачког позоришта за уметнички доринос и постигнуће, “Борис Ковач”. За труд, рад и посвећенст додељена специјална награда “Борис Ковач”, његовом последњем ђаку Боривоју Божанићу
Протекле седмице у Шабачком позоришту, под слоганом “Театар на равом путу” почела је 13. Ревија позоришних представа. Овом приликом љубитељи позоришта моћи ће да виде девет одабраних позоришних представа, домаћих и иностраних редитеља. Шабац је добио признање од директора Стеријиног позорја Мирослава Микија Радоњића који је отворио ревију.
-Свака нова позоришна сезона је празник, посебно јер не живимо у времену када се култура и уметност гурају на маргине друштва. То није само случај код нас, већ је једна глобална појава. Бојим се да сви заједно клизимо ка некаквом колапсу цивилизације. Ви у Шапцу имате посебну привилегију да имате одлично позориште. Чињеница је да је Шабачко позориште једно од најбољих позоришта не само у нашој земљи него у региону - истакао је на отварању Мирослав Радоњић.
Први дан, започео је представом Нинослава Ђорђевића “Рубиште”, недавно премијерно изведено у нашем позоришту. Рубиште, место без емпатије, где не функционише ни један однос и трагичну истину коју можемо видети у реалном животу затварајући пред њом очи, публика је помно и овај пут пратила. За режију представе “Рубиште” Кокан Младеновић добио је годишњу награду Шабачког позоришта за уметнички доринос и постигнуће, “Борис Ковач”.
-У овим годинама много више значе награде оних људи са којима сте провели неки важни креативни процес. Начин на који смо у Шапцу радили, начин на који је продуцирана и реализована представа “Рубиште”, истраживачки процес од два месеца у дивној, кретивној и лепој атмосфери су заправо највеће награде које редитељи могу да добију. Све остало су неке формалности. Годинама уназад управо те награде позоришних кућа у којима смо направили лепе резултате сматрам најзначајнијим наградама - истакао је приликом доделе награде Кокан Младеовић.
На отварању Ревије позоришних представа, одлуком Управе Шабачког позоришта за труд, рад и посвећенст додељена је и специјална награда “Борис Ковач”, његовом последњем ђаку Боривоју Божанићу.
-Борис Ковач ме је примио у позориште, а сада одлазим у пензију са знамењем које носи његово име. Имао сам ту част да играм у његовим режијама. Пренео ми је доста свог искуства које ми је касније помогло у раду. Дража ми је ова награда него да сам добио оскара у Холувуду – навео је Боривоје Божанић.
Директор позоришта Зоран Карајић, истакао је да се нада да ће испунити очекивања посетилаца.
-Очекујем да нас публика схвати озбиљно и подржи. Ревија са девет представа је по квалитету боља од многих фестивала у земљи. На овај начин показујемо да смо спремни за највиши ниво – навео је Зоран Карајић.
Током ревије, посетиоци ће имати прилику да виде и једну премијерно изведену представу. Реч је о представи “Мата Хари” Иде Јовић, у режији Снежане Удицки која ће се играти 6. октобра.
-Свака нова позоришна сезона је празник, посебно јер не живимо у времену када се култура и уметност гурају на маргине друштва. То није само случај код нас, већ је једна глобална појава. Бојим се да сви заједно клизимо ка некаквом колапсу цивилизације. Ви у Шапцу имате посебну привилегију да имате одлично позориште. Чињеница је да је Шабачко позориште једно од најбољих позоришта не само у нашој земљи него у региону - истакао је на отварању Мирослав Радоњић.
Први дан, започео је представом Нинослава Ђорђевића “Рубиште”, недавно премијерно изведено у нашем позоришту. Рубиште, место без емпатије, где не функционише ни један однос и трагичну истину коју можемо видети у реалном животу затварајући пред њом очи, публика је помно и овај пут пратила. За режију представе “Рубиште” Кокан Младеновић добио је годишњу награду Шабачког позоришта за уметнички доринос и постигнуће, “Борис Ковач”.
-У овим годинама много више значе награде оних људи са којима сте провели неки важни креативни процес. Начин на који смо у Шапцу радили, начин на који је продуцирана и реализована представа “Рубиште”, истраживачки процес од два месеца у дивној, кретивној и лепој атмосфери су заправо највеће награде које редитељи могу да добију. Све остало су неке формалности. Годинама уназад управо те награде позоришних кућа у којима смо направили лепе резултате сматрам најзначајнијим наградама - истакао је приликом доделе награде Кокан Младеовић.
На отварању Ревије позоришних представа, одлуком Управе Шабачког позоришта за труд, рад и посвећенст додељена је и специјална награда “Борис Ковач”, његовом последњем ђаку Боривоју Божанићу.
-Борис Ковач ме је примио у позориште, а сада одлазим у пензију са знамењем које носи његово име. Имао сам ту част да играм у његовим режијама. Пренео ми је доста свог искуства које ми је касније помогло у раду. Дража ми је ова награда него да сам добио оскара у Холувуду – навео је Боривоје Божанић.
Директор позоришта Зоран Карајић, истакао је да се нада да ће испунити очекивања посетилаца.
-Очекујем да нас публика схвати озбиљно и подржи. Ревија са девет представа је по квалитету боља од многих фестивала у земљи. На овај начин показујемо да смо спремни за највиши ниво – навео је Зоран Карајић.
Током ревије, посетиоци ће имати прилику да виде и једну премијерно изведену представу. Реч је о представи “Мата Хари” Иде Јовић, у режији Снежане Удицки која ће се играти 6. октобра.
“На сам помен имена познате и контроверзне шпијунке, у гледаоцу настаје асоцијација да унапред зна да га очекује нека врста трилера о овој опасној жени, јер је управо она архетип фаталности. Наша представа је у жанровском смислу најмање трилер, а највише мелодрамска прича о покретачкој и незаустављивој снази љубави, која често може да оде у правцу који нисмо могли ни да предвидимо. Драма “Мата Хари” приказује борбу једне у почетку тек помало необичне жене која је желела породицу и мир, а постала је симбол опасности и похоте, а на крају животног круга
– жртва свега онога што ју је издвајало из околине – потребе за љубављу, упорности, страсти, самосвести, амбиције и времена у коме је живела, а таквим женама се различитост ретко прашта.
Сто година након њене смрти, слушамо приче да смо формирали друштво у коме се на глобалном нивоу положај жене наводно променио, али суштински је већина ствари остала иста: сама жена се тешко бори против мушкарца, у свим сегментима: сведоци смо свакодневног насиља над женама, одузимањем деце од стране утицајних мужева, беспоштедној борби за опстанак на пословном плану и на крају, сведоци страдања обичног човека у игри с моћницима.
Маргарет Зеле креће врло млада на свој пут, као Алиса у земљу чуда, очекујући испуњење свих младалачких жеља, љубав, спокој и животну стабилност, а на њему постаје Мата Хари, манипулативна жена са лажном биографијом, спремна на сваку врсту опасности да би дошла до свог циља. Земља чуда с почетка круга се претворила у Дедалов лавиринт, а невиност Алисе у беспоштедну борбу за опстанак.”
Снежана Удицки
К.Ј.
Најновији број
30. април 2025.