IN MEMORIAM
Живко Мијаиловић Жућа
После дуге и тешке болести у Шапцу је дана 6. новембра 2017. године умро Живко Мијаиловић Жућа.
Живко Мијаиловић популарни Жућа рођен је 1933. године у Синошевићу. Основну школу завршио је у селу Бојићу, јер му је била ближа од оне у Синошевићу. Учитељску и Вишу педагошку у Шапцу, а Високу у Новом Саду. Још као ученик заволео је фудбал и исти је почео да игра 1949. године у Бојићу, које је имало фудбалски терен. Како Синошевић тих година није имао фудбалски терен, а имао је добре играче који су били средњошколци и студенти, то је договорено да се створи заједнички клуб (Бојиско-Синошевачки клуб) који је своје утакмице играо у Бојићу све до 1952. године када је изграђено и игралиште у Синошевићу. Године 1952. БСК постаје првак Горње Поцерине и у финалу за првака среза Поцерског игра финале протв ФК “Поцерине” из Јевремовца и то на стадиону “Мачве” у Шапцу, а резултат је био 3:0 за ФК “Поцерину”. Играо је на месту левог халфа. Жућа 1955. године прелази да игра у ФК “Варна” из Варне, где је играо на месту левог крила, пошто је био доста брз и добар дриблер.
Радни век започео у селу Савковићу (Љубовија) као учитељ, а по доласку у Шабац службовао у Горњој Врањској и Варни, а потом и наставник физичког васпитања у ОШ “Лаза К. Лазаревић” у Шапцу. Многе генерације је упутио у тајне бављења спортом, а највише је дао рукомету. Један је од оснивача “Медицинара”, тренер екипе, а многе наше познате рукометашице могу да му захвале на блиставим каријерама. Био је и активан друштвено-спортски радник. У два мандата је био секретар СОФК и један СИЗ физичке културе.
Посебно се истакао као фудбалски судија. Био је трећи Савезни фудбалски судија из Шапца, после Данила Степановића Микада и Евгенија Чолића Евге. Судијски испит је положио 1958. године. Звање Републичког судије је стекао 1965, а Савезног судије 1971. године на утакмици Српске лиге у Смедереву.
Пензионисан је 1992. године и са својом породицом, супругом Горданом, сином Зораном, ћерком Зорицом, снахом Слађаном, зетом Бранком и унучадима Савом, Саром, Даром и Дивном живео у Шапцу.
Мирослав Ивановић
Синошевић
Живко Мијаиловић популарни Жућа рођен је 1933. године у Синошевићу. Основну школу завршио је у селу Бојићу, јер му је била ближа од оне у Синошевићу. Учитељску и Вишу педагошку у Шапцу, а Високу у Новом Саду. Још као ученик заволео је фудбал и исти је почео да игра 1949. године у Бојићу, које је имало фудбалски терен. Како Синошевић тих година није имао фудбалски терен, а имао је добре играче који су били средњошколци и студенти, то је договорено да се створи заједнички клуб (Бојиско-Синошевачки клуб) који је своје утакмице играо у Бојићу све до 1952. године када је изграђено и игралиште у Синошевићу. Године 1952. БСК постаје првак Горње Поцерине и у финалу за првака среза Поцерског игра финале протв ФК “Поцерине” из Јевремовца и то на стадиону “Мачве” у Шапцу, а резултат је био 3:0 за ФК “Поцерину”. Играо је на месту левог халфа. Жућа 1955. године прелази да игра у ФК “Варна” из Варне, где је играо на месту левог крила, пошто је био доста брз и добар дриблер.
Радни век започео у селу Савковићу (Љубовија) као учитељ, а по доласку у Шабац службовао у Горњој Врањској и Варни, а потом и наставник физичког васпитања у ОШ “Лаза К. Лазаревић” у Шапцу. Многе генерације је упутио у тајне бављења спортом, а највише је дао рукомету. Један је од оснивача “Медицинара”, тренер екипе, а многе наше познате рукометашице могу да му захвале на блиставим каријерама. Био је и активан друштвено-спортски радник. У два мандата је био секретар СОФК и један СИЗ физичке културе.
Посебно се истакао као фудбалски судија. Био је трећи Савезни фудбалски судија из Шапца, после Данила Степановића Микада и Евгенија Чолића Евге. Судијски испит је положио 1958. године. Звање Републичког судије је стекао 1965, а Савезног судије 1971. године на утакмици Српске лиге у Смедереву.
Пензионисан је 1992. године и са својом породицом, супругом Горданом, сином Зораном, ћерком Зорицом, снахом Слађаном, зетом Бранком и унучадима Савом, Саром, Даром и Дивном живео у Шапцу.
Мирослав Ивановић
Синошевић
Најновији број
18. април 2024.
