КАД ЈЕ ЕВРОПА У ШАПЦУ БИЛА

Стиховима песме „Пошетали шабачки трговци“ и, истоименом књигом, дочекује нас Новица Прстојевић, богатијим и допуњенијим издањем ““ по четврти пут, што мало коме полази за руком и пером. Уз то је обезбедио и музику: као да су ту и Цицварића виолине, танано у увету, док читамо и прелиставамо ово најсвежије варошко предање и певање из шабачког златног доба.
„Ај, први иде Тодор Кнежевићу“, у првом поглављу књиге, помиње породицу која је живела бурно, а одлазила рано, ипак, остављајући за собом иметак за причу до данашњих дана: Пивару, Циглану, Банку, лепе куће, „да ти се око нагледа и наужива“. А, за њима Симиће, „беле зоре Црнајлије Панте“, између Беча, Пеште и „Девет дирека“, ратујући али и дипломатијом се бавећи. Па, боема у фијакеру, „за Двор и народ“, Коларицу Јоцу из породице Апића, власника „Прве српске радионице кола, каруца, чеза и фијакера“, кога с колена на колено прати већ четврта генерација. „Ај, право иду у шабачку Малу“, код Бегана да им „подели шла-ге“, а Беганица да „пржи кајгане“. „Цвака, цвак, цвака, цвак.“