ПОВОДОМ ДАНА ДОБРОВОЉНИХ ДАВАЛАЦА
Сећање на Дулаћа
Богата историја Шапца овенчана значајним колективима и појединцима, чије је дело далеко превазилазило локалне оквире, успешно одолева “нападима” заборава, но ма колико “одбрана” била успешна, “зуб времена не престаје да гризе”, те се увек треба подсећати свега и свакога значајног који је завредео да остане вечно у сећању генерација захваљујући промоцији истинских вредности.
Говорећи о значајним људима, сви Шапчани могу поносно нагласити како су суграђани једног рекордера, рекордера хуманости, доборовољног давалаштва крви, суграђани Душана Благојевића Дулаћа. Иако 62 године није дуг животни век, значајно испод просека оног и овог врмена, Дулаћ се у незаборав уписао дајући крв 339 пута, а из њгових вена, за оне којима је то значило спас од црнила смрти, потекло је 112 литара драгоцене течности. Први пут смрт је победио онда када је она најјача, на фронту, 1944. године. Саборцу је спасао живот, а потом је још деценијама спремно дочекивао сваки позив да помогне, да тамо где се слути крај, створи нови почетак. Док га је здравље служило, није се постављало питање.
Добровољно давалаштво само је део хуманитарног рада којим је Дулаћ изазивао дивљење. За своја дела и подвиге понео је титулу “Најплеменитији Југословен”, престижну награду “Вечерњих новости”, добивши подршку више милиона грађана велике државе. Много пре постојања било какве спасилачке службе, као добар пливач, волонтерски, самоиницијативно, летњи одмор крај реке претворио је у позив спасиоца. Знао је да препозна недовољно вештог пливача, знао ћуди воде и увек био на опрезу, спасивши неколико живота који су претили да се угасе у таласима Саве. Био је радник за пример у ХИ “Зорка”, познати спортиста, бранио је гол шабачке “Мачве” у години пласмана у Прву савезну лигу 1950. године, званично проглашен најбољим голманом Друге лиге, стајао је међу стативама и “Радничког”, однсно “Борца”, а када је одложио своје копачке, остао је да тренира наследнике.
Много битки против смрти је добио у животу, но једну није могао. Физички сломљен болешћу, психички смрвљен породичном трагедијом у којој је изгубио супругу и унуку, напустио је овај свет маја 1986. године. Већ 32 године није међу нама, међу својим Шапчанима, но сваки живот има почетак и крај, док дела између тих тренутака пишу вечност.
Говорећи о значајним људима, сви Шапчани могу поносно нагласити како су суграђани једног рекордера, рекордера хуманости, доборовољног давалаштва крви, суграђани Душана Благојевића Дулаћа. Иако 62 године није дуг животни век, значајно испод просека оног и овог врмена, Дулаћ се у незаборав уписао дајући крв 339 пута, а из њгових вена, за оне којима је то значило спас од црнила смрти, потекло је 112 литара драгоцене течности. Први пут смрт је победио онда када је она најјача, на фронту, 1944. године. Саборцу је спасао живот, а потом је још деценијама спремно дочекивао сваки позив да помогне, да тамо где се слути крај, створи нови почетак. Док га је здравље служило, није се постављало питање.
Добровољно давалаштво само је део хуманитарног рада којим је Дулаћ изазивао дивљење. За своја дела и подвиге понео је титулу “Најплеменитији Југословен”, престижну награду “Вечерњих новости”, добивши подршку више милиона грађана велике државе. Много пре постојања било какве спасилачке службе, као добар пливач, волонтерски, самоиницијативно, летњи одмор крај реке претворио је у позив спасиоца. Знао је да препозна недовољно вештог пливача, знао ћуди воде и увек био на опрезу, спасивши неколико живота који су претили да се угасе у таласима Саве. Био је радник за пример у ХИ “Зорка”, познати спортиста, бранио је гол шабачке “Мачве” у години пласмана у Прву савезну лигу 1950. године, званично проглашен најбољим голманом Друге лиге, стајао је међу стативама и “Радничког”, однсно “Борца”, а када је одложио своје копачке, остао је да тренира наследнике.
Много битки против смрти је добио у животу, но једну није могао. Физички сломљен болешћу, психички смрвљен породичном трагедијом у којој је изгубио супругу и унуку, напустио је овај свет маја 1986. године. Већ 32 године није међу нама, међу својим Шапчанима, но сваки живот има почетак и крај, док дела између тих тренутака пишу вечност.
Најновији број
25. април 2024.
