ДУШАН МИШИЋ, УЧЕНИК ШКОЛЕ ЗА УМЕТНИЧКЕ ЗАНАТЕ
ВАСКРСНУЋЕ ПИСАНОГ БЛАГА
На тридесетом Међународном ликовном конкурсу „Мали битољски Монмартр“ ученик другог разреда, Душан Мишић, у веома јакој конкуренцији, освојио је „Златну палету“ , а Школа за уметничке занате добила је позив да у мају месецу учествује на седмодневној уметничкој колонији у Битољу, Македонија, где ће исписивати калиграфске радове са одабраним текстовима које су за њих уприличили чланови Македонске академије наука и уметности
Живимо у времену компјутера и мобилних телефона, свега онога што нас удаљава од технике лепог и правилног писања. Преписивање књига у осами манастирских библиотека заменило је брујање штампарских машина што је довело, како многи умни људи сматрају, до дехуманизације и профанизовања Божанске речи.
Време побожне тишине испосница у којима се уз благослов и молитву исписују странице светога текста, време тако далеко од нас, данас оживљава Шапчанин Душан Мишић, ученик другог разреда Школе за уметничке занате.
Рођен је 2. јула 1994. године у Шапцу. Основну школу завршава у Мајуру а затим у Школи за уметничке занате уписује образовни профил ““ аранжер. Тада није ни слутио да ће му упарво ова школа отворити врата истинској љубави ““ калиграфији. Данас, после две године од тог судбоносног сусрета, млади Шапчанин, у свом атељеу тихује и од заборава спасава високо отмену ћирилску рукописну баштину пуну побожности и госпоства. Преписујући разне тропаре светаца, молитве, повеље, уверава нас да лепота писане речи није заборављена.
Време побожне тишине испосница у којима се уз благослов и молитву исписују странице светога текста, време тако далеко од нас, данас оживљава Шапчанин Душан Мишић, ученик другог разреда Школе за уметничке занате.
Рођен је 2. јула 1994. године у Шапцу. Основну школу завршава у Мајуру а затим у Школи за уметничке занате уписује образовни профил ““ аранжер. Тада није ни слутио да ће му упарво ова школа отворити врата истинској љубави ““ калиграфији. Данас, после две године од тог судбоносног сусрета, млади Шапчанин, у свом атељеу тихује и од заборава спасава високо отмену ћирилску рукописну баштину пуну побожности и госпоства. Преписујући разне тропаре светаца, молитве, повеље, уверава нас да лепота писане речи није заборављена.
Најновији број
24. април 2025.
