НЕКАДАШЊИ ФУДБАЛЕР ФК “МАЧВА“, МИЛАН ЈОВАНОВИЋ
ПОНОСНО НОСИО ЦРВЕНО-ЦРНИ ДРЕС
Красе га висококвалитетне карактерне особине. Породичан, предузимљив, вредан, упоран и данас и раније као играч ФК “Мачве“. Одличан клупски играч. Коректан и поштен остао је у сећању публици, саиграчима, грађанима... Потекао у “Мачви“ у којој је и завршио каријеру као један од играча са највише одиграних утакмица. Наш саговорник, Милан Јовановић за “Глас Подриња“ говори
Шта је за Вас значило играти за ФК “Мачву“ Шабац?
- Значило ми је велико задовољство и срећу. То ме је испуњавало у сваком погледу. Сећам се када победимо и изађем на корзо, да се прошетам, прилазило ми је много људи да честита на победи и да се радује успесима “Мачве“, док би после пораза сви туговали.
Наравно да је играње у “Мачви“ доносило велику популарност, али и одговорност, па сам се трудио да то носим достојанствено. Увек сам имао коректан однос и став према навијачима, јавном мњењу, обичном човеку, јер сам сматрао да они то заслужују, чим долазе да навијају за нас и да нас подржавају. И данас ми прилазе многи, старији и људи средњих година, и са задовољством ми причају како се сећају појединих утакмица и састава целог тима “Мачве“. Мени данас заигра срце од радости кад ми неко приђе и каже: “Миланче, био си добар играч и још бољи човек. Како сте играли фудбал данас би “Мачва“ била првак Србије“.
Као фудбалер сам упознао и моју сјајну супругу Божицу, дивну жену и моју највећу подршку, с којом имам предивног сина Зорана, физиотерапеута у млађим категоријама “Мачве“ и рукометном клубу “Медицинар“.
Да ли је садашње руководство заборавило некадашње играче?
- Нећу да кажем да смо заборављени, али би сарадња могла да буде интензивнија! Мени је “Мачва“ увек у срцу и спреман сам да помогнем у сваком погледу. Мислим да је огромна већина нас, бивших фудбалера, спремна да помогне у решавању бројних проблема и да нека своја искуства и ставове пренесе, све за добробит “Мачве“. Наравно уз услов, да је то неком потребно и да нас пита. Некад и добар савет пара вреди како каже народна пословица.
- Значило ми је велико задовољство и срећу. То ме је испуњавало у сваком погледу. Сећам се када победимо и изађем на корзо, да се прошетам, прилазило ми је много људи да честита на победи и да се радује успесима “Мачве“, док би после пораза сви туговали.
Наравно да је играње у “Мачви“ доносило велику популарност, али и одговорност, па сам се трудио да то носим достојанствено. Увек сам имао коректан однос и став према навијачима, јавном мњењу, обичном човеку, јер сам сматрао да они то заслужују, чим долазе да навијају за нас и да нас подржавају. И данас ми прилазе многи, старији и људи средњих година, и са задовољством ми причају како се сећају појединих утакмица и састава целог тима “Мачве“. Мени данас заигра срце од радости кад ми неко приђе и каже: “Миланче, био си добар играч и још бољи човек. Како сте играли фудбал данас би “Мачва“ била првак Србије“.
Као фудбалер сам упознао и моју сјајну супругу Божицу, дивну жену и моју највећу подршку, с којом имам предивног сина Зорана, физиотерапеута у млађим категоријама “Мачве“ и рукометном клубу “Медицинар“.
Да ли је садашње руководство заборавило некадашње играче?
- Нећу да кажем да смо заборављени, али би сарадња могла да буде интензивнија! Мени је “Мачва“ увек у срцу и спреман сам да помогнем у сваком погледу. Мислим да је огромна већина нас, бивших фудбалера, спремна да помогне у решавању бројних проблема и да нека своја искуства и ставове пренесе, све за добробит “Мачве“. Наравно уз услов, да је то неком потребно и да нас пита. Некад и добар савет пара вреди како каже народна пословица.
Најновији број
24. април 2025.
