ФУДБАЛ: ПИОНИРСКА ЛИГА ““ БАРАЖ ФУДБАЛСКОГ САВЕЗА РЕГИОНА ЗАПАДНА СРБИЈА
ЈА ПРОЂОХ, А ТИ ЗА МНОМ...
СЕВОЈНО: ФК “СЛОБОДА ПОИНТ СЕВОЈНО“ (УЖице) - ПОФК “САВАЦИЈУМ“ 1:1 (1:1)
Борбеном и пожртвованом игром надиграни Ужичани
Борбеном и пожртвованом игром надиграни Ужичани
Севојно, 25.06.2011.године. Стадион ФК “Севојна“. Гледалаца 500. Стрелци: 0:1 Михаиловић у 7.минуту, 1:1 Вукомановић у 30.минуту.
ПОФК “Савацијум“: Малетић, Богдановић, Васић (од 67.минута Дражић), Станковић, Спасојевић, Арсеновић, Атић, Берић (од 63.минута Стојићевић), Михаиловић (од 79.минута Ракић), Марковић, Ђурић (од 76 минута Маринковић).
Ипак су успели. И поред противника са прволигашком педигреом, и поред судијских грешака, шабачки пионири су успели да се пласирају у Квалитетну лигу Србије. Све дилеме би биле решене већ крајем првог полувремена да је судија Ђоковић свирао једанаестерац за ПОФК “Савацијум“, али срцу су му биле ближе комшије из Ужица.
Неправедно је у овом успеху издвојити било ког од играча ПОФК “Савацијума“, али опростите писцу ових редова због сентименталности везаних за моје године, те не умањујући заслуге голмана, халф линије и свих осталих играча, морам поменути Марковића који ме је подсетио на некадашњег играча сарајевског “Жеље“, Мехмеда Баждаревића.
Руководство клуба је имало смелости да за тренера ове генерације изабере Кокановић Зорана, који изгледа није прочитао стари бетселер Моме Капора и многих тренера, “Фолиранти“, већ је засукао рукаве, радио, успоставио прави однос са пионирима и остварио највећи успех шабачког фудбала у овој категорији. На терену и ван њега осећало се међусобно уважавање играча и тренера, уз неприкосновене ауторитет изграђен не на звању, већ на знању шефа струке.
ПОФК “Савацијум“: Малетић, Богдановић, Васић (од 67.минута Дражић), Станковић, Спасојевић, Арсеновић, Атић, Берић (од 63.минута Стојићевић), Михаиловић (од 79.минута Ракић), Марковић, Ђурић (од 76 минута Маринковић).
Ипак су успели. И поред противника са прволигашком педигреом, и поред судијских грешака, шабачки пионири су успели да се пласирају у Квалитетну лигу Србије. Све дилеме би биле решене већ крајем првог полувремена да је судија Ђоковић свирао једанаестерац за ПОФК “Савацијум“, али срцу су му биле ближе комшије из Ужица.
Неправедно је у овом успеху издвојити било ког од играча ПОФК “Савацијума“, али опростите писцу ових редова због сентименталности везаних за моје године, те не умањујући заслуге голмана, халф линије и свих осталих играча, морам поменути Марковића који ме је подсетио на некадашњег играча сарајевског “Жеље“, Мехмеда Баждаревића.
Руководство клуба је имало смелости да за тренера ове генерације изабере Кокановић Зорана, који изгледа није прочитао стари бетселер Моме Капора и многих тренера, “Фолиранти“, већ је засукао рукаве, радио, успоставио прави однос са пионирима и остварио највећи успех шабачког фудбала у овој категорији. На терену и ван њега осећало се међусобно уважавање играча и тренера, уз неприкосновене ауторитет изграђен не на звању, већ на знању шефа струке.
Најновији број
24. април 2025.
