КРИЛО СВЕТА

Потекао из угледне шабачке породице од оца Драгослава и мајке Даринке, Миле Исаковић, је пут од Доњег шора до светског врха прешао са рукометом. Због свега што је на том путу радио и урадио рекло би се да је рођен са рукометном лоптом, ипак у две основне школе које је похађао рукомет није био доминантан као у неким другим, па се овом спорту посветио тек као средњошколац. И тада се упоредо бавио и кошарком, фудбалом, атлетиком... и како каже, трпела је школа због честих такмичења иако су родитељи желели да се посвети једном спорту. На инсистирање Шаце Дебељачког, који је у “Металопластици“ бринуо о младим играчима, Миле се посвећује рукомету и на срећу тренери су му тада били успешни рукометаши Васа Савић и Раде Радивојевић. У екипи су већ тада Ђока Рашић, Веселин Вуковић, Бане Станчетић, Славко Новаковић и други који су постали прваци Србије и овојили друго место на омладинском првенству Југославије када су у финалу у Цељу победили домаћу екипу.
- Већ тада се видело да је то била квалитетна генерација а имали смо и срећу да су људи који су водили клуб, почев од Аце Трифуновића, били визионари и осетили моменат и екипу допунили генерацијски сличним и тако је постала једна права екипа - сећа се Исаковић, који је за “Металопластику“ дебитовао са седамнаест година. Памти и припреме са старијим играчима на Гучеву, где су били смештени у неке бунгалове са креветима на спрат и условима какве је себи могао да приушти клуб тих година од седамдесет пете па надаље.
“Металопластику“ је тада тренирао Београђанин Мика Станисављевић, потом је дошао Језда Станковић, који је, каже Миле, први унео неке манире великог клуба почев од дотадашњег превоза комбијем до много чега другог што се издвајало од провинцијског стила.