РАЗГОВОР СА ПРЕДСЕДНИКОМ ОПШТИНЕ КРУПАЊ, САВОМ ДОРИЋЕМ
СКРИВЕНИ ПОТЕНЦИЈАЛИ ТУРИЗМА
Подручје Рађевине са својим градским средиштем у Крупњу простире се на површини од 342 километра квадратна. По последњем попису из 2002. године општина броји 20.632 становника
Удаљен од Ваљева и Шапца 64 километра, Лознице 28, Новог Сада 135 и Београда 160 Крупањ данас, као и већина градова у унутрашњости, забачен од главних коридора, не привлачи потенцијалне инвеститоре. Привреда у овом делу западне Србије, по речима председника општине Саве Дорића, у катастрофалном је стању.
- За сваку општину најбитније је питање инфраструктуре и побољшања самог квалитета живота целокупног становништва, а то подразумева развој привреде. У Крупњу привреда практично не постоји. Приватизација некадашњих предузећа довела је не само до обуставе рада већ и до не преусмеравања на нешто друго. Производни погони не постоје већ служе као магацини и складишта ““ рекао је Саво Дорић.
Простор некада европске фабрике „Крупањке“, која је производила дванаест милиона метара тканине годишње, данас стоји неискоришћен и сваким даном све више пропада.
- У Крупњу је остала само „Крупањка“ као једина фабрика која још није приватизована јер је у стечају. Некада је запошљавала преко хиљаду радника. Данас, преко тридесет хиљада квадратних метара покривеног простора, који обухвата производне хале, магацине, радионице, канцеларије и лабораторије, празан је и неискоришћен. Ми смо донели скупштинску одлуку да учествујемо у куповини „Крупањке“ али не као саме фабрике већ као индустријске зоне. У току идућег месеца требало би да се реши ово питање.
Приватне хладњаче и пилане за сада су једине које пружају сигуран посао и запошљавају већи број радника.
- Доста успешно ради хладњача „МН“ која запошљава око стотинак радника, а у сезони и више. Ради и неколико приватних пилана. Једна од њих запошљава око тридесет до четрдесет радника. Ту су и мањи послодавци који имају до десетак радника. То је све што постоји у Крупњу.
- За сваку општину најбитније је питање инфраструктуре и побољшања самог квалитета живота целокупног становништва, а то подразумева развој привреде. У Крупњу привреда практично не постоји. Приватизација некадашњих предузећа довела је не само до обуставе рада већ и до не преусмеравања на нешто друго. Производни погони не постоје већ служе као магацини и складишта ““ рекао је Саво Дорић.
Простор некада европске фабрике „Крупањке“, која је производила дванаест милиона метара тканине годишње, данас стоји неискоришћен и сваким даном све више пропада.
- У Крупњу је остала само „Крупањка“ као једина фабрика која још није приватизована јер је у стечају. Некада је запошљавала преко хиљаду радника. Данас, преко тридесет хиљада квадратних метара покривеног простора, који обухвата производне хале, магацине, радионице, канцеларије и лабораторије, празан је и неискоришћен. Ми смо донели скупштинску одлуку да учествујемо у куповини „Крупањке“ али не као саме фабрике већ као индустријске зоне. У току идућег месеца требало би да се реши ово питање.
Приватне хладњаче и пилане за сада су једине које пружају сигуран посао и запошљавају већи број радника.
- Доста успешно ради хладњача „МН“ која запошљава око стотинак радника, а у сезони и више. Ради и неколико приватних пилана. Једна од њих запошљава око тридесет до четрдесет радника. Ту су и мањи послодавци који имају до десетак радника. То је све што постоји у Крупњу.
Најновији број
25. април 2024.
