БРЕНД ШАПЦА

27. Фестивал цвећа „Руже Липолиста“, који се традиционално одржава у другој половини јуна у Липолисту, трајао је три дана, од 24. до 26. јуна. Почео је у четвртак, поделом ружа у Пешачкој зони, у петак је организовано књижевно-музичко вече “Ружом реци све”, а централни дан Фестивала био је у суботу, у Липолисту, у дворишту ОШ “Војвода Степа Степановић”.
Најмирисније село и ове године окупило је призвођаче, дистрибутере и све љубитеље руже. Поред 20 излагача цвећа из целе Србије, организован је и Цветни базар старих и уметничких заната где је 20 занатлија и хобиста представило свој рад.

Фестивал, који представља потенцијале које има производња цвећа, даје шансу за размену искустава, знања и успостављање контаката и сарадње у овој и бројним другим областима

"Глас Подриња"

Фестивал је одржан под покровитељством Града Шапца, уз подршку Месне заједнице Липолист, у организацији Туристичке организације Шабац. Манифестацију је отворио градоначелник Шапца др Александар Пајић.
- Фестивал Руже Липолиста окупља велики број људи. Ово није само туристичка, него и привредна манифестација и свима, који се баве узгојем цвећа, прилика да на најлепши начин промовишу свој рад. 27. Фестивал ружа снажно је подржао град Шабац и подржаваће га и у будућности. Ова манифестација препознатљив је бренд града Шапца, истакао је градоначелник Пајић.
Фестивал, који представља потенцијале које има производња цвећа, даје шансу за размену искустава, знања и успостављање контаката и сарадње у овој и бројним другим областима.
- Централни дан Фестивала који смо започели продајном изложбом цвећа и изложбом старих и уметничких заната, настављен је богатим културно-уметничким програмом у коме су учествовало КУД “Абрашевић” и ЦОКТ “Јеврем Обреновић”. Изузетно ми је драго да је манифестација и ове године одржана у пуном капацитету, истакла је Нађа Глигорић, в.д. директорка ТОШ-а.

27. Фестивал ружа снажно је подржао град Шабац и подржаваће га и у будућности. Ова манифестација препознатљив је бренд града Шапца

Повеља пријатељства припала је др Јасмини Станковић, директорки Дома здравља „Др Драга Љочић“.
- Изузетно сам узбуђена и почаствована наградом. Сматрам да сам једна од многих која је водила свој посао, као лекар и руководилац, али без тимског рада са запосленима ово признање не бих добила. Ова награда је подстрек да радимо још више и боље, да будемо доступнији нашим грађанима, јер мисија и визија Дома здравља управо је доступност у пружању здравствених услуга, нагласила је др Станковић.
Манифестација је завршена поделом признања за најбоље.
Признање за најбољи асортиман ружа добио је “Расадник Топаловић” Липолист.
- Ово је 27. пут како “Расадник Топаловић” учествује на овој манифестацији. Расадник је међу највећима у Србији, можда и највећи. Постоји већ 66 година. На њивама је тренутно негде око 300.000 ружа, које ће се у току јесени наћи у продаји широм Србије и Русије, истакла је Драгана Селенић у име “Расадника Топаловић”.

"Глас Подриња"

Признање за најбољи аранжман добио је “Расадник Џагић” Звезд.
Слободан Џагић, најмлађи ружар, који се преселио из града на имање свог прадеде у Звезд да би гајио руже, каже да је узгајање ружа трновит пут, посебно када су високе температуре, али да ништа није тешко када волите свој посао.
- У свом расаднику, који се бави резаним цветом ружа, имам 6.500 садница ружа, рекао је Џагић и додао да се нада да ће Звезд једног дана постати мали Липолист.
Најбољи ван асортимана ружа 27. Фестивала Руже Липолиста је “Расадник Перић” Орашац.
У изради цветних аранжмана такмичили су се ученици Средње Пољопривредне школе. Прво место освојио је Тим 4: Ангелина Николић и Милица Ловчевић, друго Тим 1: Вукашин Јањетовић и Александра Николић, треће Тим 2: Ивана Милутиновић и Марина Ђукановић.
- Ученицима је значајно ново искуство и лепо дружење на овом Фестивалу. Ово је повод и за промоцију наше школе и смера хортикултуре, који је креативан и одговара деци која воле природу и биљке, која имају уметничких склоности, осећај за лепо, боју... Располажемо свим могућим материјалима и производњама биљака које се користе у хортикултури тако да ученици имају велике могућности да науче овај занат и да иду даље, рекла је професорка Милена Стаменић, инжењер пејзажне архитектуре.