Покрени се (1)
Нађи начин, покажи женску снагу
Колико смо као друштво одмакли у погледу родне равноправности? Да ли је питање једнакости полова само или и питање језика? Каква је ситуација на територији Мачванског округа на ову тему? Ко су жене које су успеле да се остваре на свим пољима, на које су препрека наилазиле и шта им је причињавало највећу сатисфакцију на путу успеха? Ово су нека од питања на које ћемо покушати да одговоримо серијом текстова у оквиру рубрике „Покрени се..“, подржане од стране Министарства културе и информисања Републике Србије
Недавно усвојени Закон о родној равноправности изазвао је бројне полемике у јавности, углавном везане за употребу родсносензитивног језика и женске еквиваленте мушких назива занимања. По ко зна који пут смо као друштво показали да фокусирањем на детаље губимо из вида суштину, а то је стварање друштва једнаких права и могућности за све.
Идеја за пројекат „Покрени се, пронађи свој пут! Покрени женску снагу“, настала је неколико месеци пре усвајања Закона. Основни циљ је дефинисан као усмеравање рефлектора на успешне жене Мачванског округа. Замисао нам је да афирмацијом њиховог успеха и описом пута који су до одређених позиција прошле, учинимо њихов положај и улогу у локалној заједници видљивијим и инспиративнијим за неке будуће нараштаје.
Приче успешних жена из јавног и приватног сектора биће објављиване у штампаном издању „Гласа Подриња“и посредством друштвених мрежа. На овај начин радићемо на пропагирању значаја родне равноправности у свим областима живота, а посебно местима на којима су жене традиционално биле невидљиве: као истакнути доносиоци одлука у јавном сектору или успешне власнице или директорке приватних предузећа.
Успех упркос предрасудама, тешкоће на које оне које би да крену истим путем требале да обрате пажњу, предлози промена које би пут олакшале. Током 20 бројева трајања пројекта, планирано је да се чује животни пут 15 успешних жена из Шапца, Богатића, Владимираца, Коцељеве и Љубовије, као и појединаца и организација које се активно баве борбом за родну равноправност у њиховим локалним срединама. Жеља нам је да приказом различитих искустава жена из другачијих средина, покажемо и докажемо да су успех и признање могући и зависе више од снаге личности и залагања појединца, него полне припадности.
Дефиниција
Родна равноправност (такође равноправност полова или једнакост полова) је начело социјалне филозофије које подразумева једнакост мушкараца, жена и особа другачијих родних идентитета у друштвеном и политичком животу.
-Родна равноправност претпоставља да једном друштву, заједници или организацији постоје једнаке могућности за жене, мушкарце и особе другачијих родних идентитета да допринесу културном, политичком, економском и социјалном напретку, као и да имају једнаке могућности да уживају све користи и добробити од напретка једне заједнице- стоји у „ Европској повељи о родној равноправности на локалном нивоу”
Начело родне равноправности и недискриминације је једно од темељних људских права. Пол се добија рођењем и доживљава се као добијена биолошка карактеристика. Род нема никакве везе са биологијом, већ се одоноси на све разлике између мушкараца и жена које проистичу из друштвених очекивања у вези са одговарајућим понашањем, интеросовањима, способностима, ставовима за мушки и женски индетитет.
Кратак осврт на државну статистику
Према подацима Републичког завода за статистику родна неравноправност у Србији у политичком утицају, платама и образовању смањена је у претходном периоду. Како је наведено у извештају Светског економског форума налазимо се на 39. од 153 земље у укупном рангирању, али смо у појединим катагоријама и на 99. месту. Забрињава чињеница да, иако, предњаче у односу на мушки пол по висини формалног образовања (Подаци из публикације Републичког завода за статистику: Жене и мушкарци у Републици Србији, 2017.), када су у питању руководећи положаји само је 6,6 одсто жена председница општина или градоначелница, док их је међу одборницама 31,2 одсто. Стопа запослених жена је 11,3 одсто мања од стопе запослених мушкараца доби од 25-54 године, док је самозапосленост жена чак дупло мања него у случају мушкараца.
Шта је статистика, а шта реалност у пет општина Мачванског округа покушаћемо да сазнамо у уводним текстовима серијала о успешним женама Шапца, Богатића, Владимираца, Коцељеве и Љубовије, док кратак преглед стања и ангажовања локалних органа власти у Србији по овом питању доносимо у следећем броју „Гласа Подриња“ у разговору са чланом Савета за родну равноправност канцеларије Заштитиника грађана Републике Србије, Александром Прицом.
Идеја за пројекат „Покрени се, пронађи свој пут! Покрени женску снагу“, настала је неколико месеци пре усвајања Закона. Основни циљ је дефинисан као усмеравање рефлектора на успешне жене Мачванског округа. Замисао нам је да афирмацијом њиховог успеха и описом пута који су до одређених позиција прошле, учинимо њихов положај и улогу у локалној заједници видљивијим и инспиративнијим за неке будуће нараштаје.
Жеља нам ЈЕ ДА покажемо и докажемо да су успех и признање могући и зависе више од снаге личности и залагања појединца, него полне припадности
Приче успешних жена из јавног и приватног сектора биће објављиване у штампаном издању „Гласа Подриња“и посредством друштвених мрежа. На овај начин радићемо на пропагирању значаја родне равноправности у свим областима живота, а посебно местима на којима су жене традиционално биле невидљиве: као истакнути доносиоци одлука у јавном сектору или успешне власнице или директорке приватних предузећа.
Успех упркос предрасудама, тешкоће на које оне које би да крену истим путем требале да обрате пажњу, предлози промена које би пут олакшале. Током 20 бројева трајања пројекта, планирано је да се чује животни пут 15 успешних жена из Шапца, Богатића, Владимираца, Коцељеве и Љубовије, као и појединаца и организација које се активно баве борбом за родну равноправност у њиховим локалним срединама. Жеља нам је да приказом различитих искустава жена из другачијих средина, покажемо и докажемо да су успех и признање могући и зависе више од снаге личности и залагања појединца, него полне припадности.
Дефиниција
Родна равноправност (такође равноправност полова или једнакост полова) је начело социјалне филозофије које подразумева једнакост мушкараца, жена и особа другачијих родних идентитета у друштвеном и политичком животу.
-Родна равноправност претпоставља да једном друштву, заједници или организацији постоје једнаке могућности за жене, мушкарце и особе другачијих родних идентитета да допринесу културном, политичком, економском и социјалном напретку, као и да имају једнаке могућности да уживају све користи и добробити од напретка једне заједнице- стоји у „ Европској повељи о родној равноправности на локалном нивоу”
Начело родне равноправности и недискриминације је једно од темељних људских права. Пол се добија рођењем и доживљава се као добијена биолошка карактеристика. Род нема никакве везе са биологијом, већ се одоноси на све разлике између мушкараца и жена које проистичу из друштвених очекивања у вези са одговарајућим понашањем, интеросовањима, способностима, ставовима за мушки и женски индетитет.
Кратак осврт на државну статистику
Према подацима Републичког завода за статистику родна неравноправност у Србији у политичком утицају, платама и образовању смањена је у претходном периоду. Како је наведено у извештају Светског економског форума налазимо се на 39. од 153 земље у укупном рангирању, али смо у појединим катагоријама и на 99. месту. Забрињава чињеница да, иако, предњаче у односу на мушки пол по висини формалног образовања (Подаци из публикације Републичког завода за статистику: Жене и мушкарци у Републици Србији, 2017.), када су у питању руководећи положаји само је 6,6 одсто жена председница општина или градоначелница, док их је међу одборницама 31,2 одсто. Стопа запослених жена је 11,3 одсто мања од стопе запослених мушкараца доби од 25-54 године, док је самозапосленост жена чак дупло мања него у случају мушкараца.
Шта је статистика, а шта реалност у пет општина Мачванског округа покушаћемо да сазнамо у уводним текстовима серијала о успешним женама Шапца, Богатића, Владимираца, Коцељеве и Љубовије, док кратак преглед стања и ангажовања локалних органа власти у Србији по овом питању доносимо у следећем броју „Гласа Подриња“ у разговору са чланом Савета за родну равноправност канцеларије Заштитиника грађана Републике Србије, Александром Прицом.
Т.Т.
Најновији број
18. април 2024.
