ШАБАЧКЕ ПРИЧЕ- БОРИСАВ ГАЈИЋ
ПОЛА ВЕКА РЕВИЗОР
О Шапцу и Шапчанима, његовим улицама и институцијама прошлости и садашњости, кафанама и боемима, корзоу и игранкама, Дудари и Сави, фудбалу и рукомету... причају људи који су део своје душе уградили у мозаик калдрме ове вароши (25)
Ја нисам рођен у Шапцу али у њему живим 62 године и те како се осећам житељем Шапца који је за мене највећи и најлепши град у Србији. Памтим какав је наш град био 50-сетих и 60-сетих година прошлог века, и времена лепих сећања старијих генерација нашег града- почиње причу о себи и Шапцу, Борисав Гајић, економиста у пензији који је у овој средини стекао богато радно и животно искуство.
Рођен је у Бадањи 1934. године, пошао у први разред основне школе у јесен 1941. године, баш у време немачке казнене експедиције која је те јесени протутњала кроз Горњи Јадар. Школа им је запаљена а они су побегли у село Сипуљу, дик су се водиле борбе на Гајића стени.
-Ту су Немци претрпели велике губитке, али кад им је дошло појачање они су пробили блокаду а четници и партизани су се повукли према Церу. Ради одмазде Немци су упутили своје курире-фолксдиојчере по селима Горњг Јадра, позивајући мушко становништво од 15 до 80 година старости да у року од три дана дођу у Драгинац да преузму објаве са којима се могу слободно кретати са упозорењем ко не буде имао објаву биће стрељан. То је била варка, људи су долазили свечано обучени, често заједно деда, син и унук у Драгинац где су ухапшени. То је трајало све док се није накупило довољно талаца да покрије 100 Срба за једног убијеног Немца. Стрељање је почело 12. и трајало до 16. октобра, убијено око 3000 људи- сећа се немилих догађаја Борисав Гајић.
Рођен је у Бадањи 1934. године, пошао у први разред основне школе у јесен 1941. године, баш у време немачке казнене експедиције која је те јесени протутњала кроз Горњи Јадар. Школа им је запаљена а они су побегли у село Сипуљу, дик су се водиле борбе на Гајића стени.
-Ту су Немци претрпели велике губитке, али кад им је дошло појачање они су пробили блокаду а четници и партизани су се повукли према Церу. Ради одмазде Немци су упутили своје курире-фолксдиојчере по селима Горњг Јадра, позивајући мушко становништво од 15 до 80 година старости да у року од три дана дођу у Драгинац да преузму објаве са којима се могу слободно кретати са упозорењем ко не буде имао објаву биће стрељан. То је била варка, људи су долазили свечано обучени, често заједно деда, син и унук у Драгинац где су ухапшени. То је трајало све док се није накупило довољно талаца да покрије 100 Срба за једног убијеног Немца. Стрељање је почело 12. и трајало до 16. октобра, убијено око 3000 људи- сећа се немилих догађаја Борисав Гајић.
Најновији број
25. април 2024.
