„Чудне“ игре

Чини се да Игара не би ни било да спорт није постао слуга капитала и спонзорских уговора. Ковид је одложио први пут у историји Игре за годину дана, Да су се питали становнци Олимпијске игре би биле одавно отказане. Протести у Јапану трају и данас, епидемиолошка ситуација је лоша и већ месецима велика већина јавности инсистира на отказивању, док с друге стране спонзори желе испоштоване уговоре, а губици превелики и за такву економију каква је Јапан.

Нису, чини нам се, ни наши спортисти оправдали очекивања и на четвртим Играма од осамостаљења, Србија ће имати мање представника него на претходне три смотре. Изједначен је „најслабији“ резултат у овом веку. Представља нас 87 спортиста, исто колико и СЦГ у Атини пре 17 година. Подбацили смо у екипним спортовима, те само једна мушка репрезентација путује, ватерполисти, али су даме поправиле утисак и заставу на грбу имаће кошаркашице и одбојкашице. Међу њима су место нашли најбољи баскеташи света у новој олимпијској дисциплини.

Шабачки спорт на далеком истоку има два представника. Стефан Којић, шампион света у баскету један на један и члан најбоље светске репрезентације у баскету три на три. Којић је отпутовао у Јапан као резерва у нашој репрезентацији. Седам мечева Србији је загарантовано, а сви очекујемо девет утакмица и надамо се да ће Стефан добити прилику, јер квалитетом би у свим другим репрезентацијама био сигурно једна од носилаца.

Некаљдашњи светски кајакашки шампион Милан Ђенадић припремао је Страхињу Стефановића из Таркета за Игре и предводиће га у дисциплини К1 200. Конкуренција је најјача, али и очекивања одликашка, циљ је олимпијско постоље.