Да ли ће Италија или Енгласка почети пад или наставити успон после Европског првенства, то ћемо видети, пад који се помиње у наслову је онај вољни за све љубитеље фудбала када се турнир заврши. Пре мало више од месец дана поздрављали су фудбалски лептририћи из стомака, помно се гледао рапсоред, дан се организовао да мали екрани буду близу када треба, прављене су комбинације, прогнозе....
Трајали су дани у фудбалском моду, расположење од разочарења до егзалтираности и назад, догађала су се изненађења, очекивани исходи, а када су и долазили слободни дани, вољена навијачка тензија је трајала чекајући први наредни „радни“.
Негде око полуфинала уследио је први удар жала, крај се неумитно примакао, но три преостале утакмице су дражиле срце, док је финале сувише велики меч да би се мислило о оном пре, а још мање оном после. Док су падале конфете плаво беле боје схватили смо да је крај.
ФОТО: dw.com
Шта памтимо: гол и аутоголо са половине терена, борбу за живот Ериксена, навијаче Финске који не дозвољавају да неки гледаоци задовоље ненормалне пориве гледањем човека коме је живот угрожен, потез Кјера, капитена за пример, дивне акције, аутоголове, фанатичне Мађаре у најтежој групи, прекршаје што не служе на част, цену коју плаћају надмени потцењивањем противника, судије далеко од квалитета утакмица које суде. Вар који све више дели навијаче, јер једноставно није јасно која му је поената, иако је, према прописима, очигледна. Видело се то у полуфиналу. Памтимо Енглезе, квалитетне, младе и поново погодне за ауру губитника која их окружује.
Магија какву само велики фудбалски турнир може да пружи је завршена, ништа и нико као завршни велики турнир. Следе Олимпијске игре, клупска такмичења, списак дуг, али ништа у тој мери посебно, бар до Катара 2022.
ФОТО: dw.com
