МАЈСТОР СЦЕНЕ

Глумац је глумац- стара је изрека којом се описује и човек и његов посао и уметност и све што прати тај свет на даскама. И прича о Петру Лазићу могла би се тако насловити уз оно да када Ваљевац дође у Шабац и ту остане глумац е то је нешто вредно поштовања уз све што је он својим радом постигао. На сцени је постигао почасти, у животу поштовање а у Шапцу да га пријатељи па чак и они који га мање познају зову наш Пера.
Шабачко и ваљевско надметање служило је и једнима и другима за разбибригу као што су и позоришта на свим просторима служила да оплемене душу док су посленици културе налазили разнолике путеве да размене своја добра.
Рођен 1946. године око Петровдана и по свецу добио име а по ваљевском насељу “Злокућани“ одакле је потекао дао повода, нарочито Цану Фирауновићу, да га чивијашки подсећа где је дошао. Пре тога а после војске прво је играо на сцени у Пироту, потом прелази у Ужице па одатле у Шабац, где је дошао и остао.
Прича враћа у дане када је из ваљевске техничке школе отишао у Нови Сад, где је била средња глумачка, како каже “тад се још није јурила академија“ а тада је и није било у том граду, и тако се обрео у глумачком свету. У Пироту одмах добија значајне улоге, тада се већ и оженио па прелази са породицом у Ужице на чијој сцени је оставио значајног трага. У Шабац долази 1976. године и на неки начин остварује своју жељу коју је гајио као дете када је у Ваљеву гледао Шабачко позориште.